35 meseci uzalud cekam. Moje sunce vise ne sija.
35 meseci neverice, praznine,tuge i bola...

Mario Krizic i Salih Azapagic (23.07.05.)
Samira Hasic (24.07.05.)
Fahir Barakovic (25.07.05.)

Zelim vam dug, dug zivot, ispunjen besanim kosmarnim nocima. Vama i vasim zastitnicima.

Neka vas Denisov molecivi pogled, pogled pun nade u ocekivanju pomoci, progoni i danju i nocu, sve dok ste zivi.

Neka vas svaka moja suza zaboli kao ostrica maca zabodena u srce (vasa srca jos kucaju?), kao otrovna strela u vasu dusu koju nemate i mozak koji ste zapustili.
Prokleti da ste.
Neka tako bude!

Nista, nista Ti ne mogu pokloniti do svoje neizmerne ljubavi koja ce za Tobom poci i umreti.

Draga Nevenka,

nadam se da me necete pogresno shvatiti ali imam potrebu da Vam nesto napisem.

Mislim da nema potrebe ali ipak naglasavam da mi je jako zao zbog Vaseg Denisa i da se nadam da ce svi za koje se utvrdi da su krivi i odgovarati.

Zelim Vam reci da su koliko nam god to tesko padalo mrtvi mrtvi a zivi zivi. Svi koji su zivi moraju nastaviti sa svojim zivotom. Ako sam dobro shvatila imate i drugog sina. Jedog ste na najgori nacin izgubili nemojte drugom uskratiti svoju ljubav i majku koja je ziva i koja zivi i za njega zivog a ne samo mrtvog Denisa.

Poznajem porodicu, u kojoj mladji sin zivi u sjeni poginulog brata, nema zivota ni on ni njegovi roditelji.

Jos jednom ponavljam da se nadam da me necete pogresno shvatiti, moju podrsku imate, samo sam bila slobodna da napisem svoje misljenje jer imam utisak da pomalo gubite vezu sa stvarnoscu.

citat:

---

sunce wrote:
Jos jednom ponavljam da se nadam da me necete pogresno shvatiti, moju podrsku imate, samo sam bila slobodna da napisem svoje misljenje jer imam utisak da pomalo gubite vezu sa stvarnoscu.
____________________________________________

Ne, necu pogresno shvatiti. Hvala na iskrenosti.
A vezu sa stvarnoscu ne mogu, NE SMEM izgubiti, jer me ceka dug, predug put do istine i pravde, i teska borba sa ZASTITNICIMA NEDODIRLJIVIH. Naravno, ja sam potpuno svesna da ta borba nece zavrsiti ovde u BiH, toliko znam ("sabrati 2 i 2").

Jos uvek sam u Podgori. Svaki ugao, kafic, svaki kamen me podseca na dane kad smo kao srecna porodica dolazili ovde (od 1980.god,).
Denis nije s nama, ali je uvek prisutan. Svi imamo nesto njegovo: Meho japanke i sorc, Igor bermude, ja crnu kosulju koju je voleo. S nama je i Adana (zabavlja se 5 god. sa Igorom). Ove godine su se sami "prilepili" na plazi uz nas, znaci da im odgovara nase drustvo.
Dakle, ne postoji opasnost da zanemarim ostale clanove porodice. Pred njima ne placem nikad! Kao sto nikad nisam dozvolila da mi se to desi pred drugima. Do 2005.godine moj DAN ZA PLAKANJE je bio petak. Svaka slabost i potreba za plakanjem je morala sacekati petak. Jos uvek drzim sve pod kontrolom jer imam obavezu, obecanje, dug koji moram ispuniti po svaku cenu.


[Edited by nevenkagaragic on 29-06-2008 at 21:26 GMT]

Poslednja 2 dana mi se motaju po glavi reci iz jedne knjige, davno procitane. Sunce je mozda "kriva", jednostavno njen komentar mi je "izvukao" iz secanja ovaj deo :

"Mozda cu sutra umreti.
A na svetu nece ostati ni jedno stvorenje koje bi me bilo potpuno shvatilo.
Jedni ce me drzati gorim, a drugi boljim no sto sam zaista.
Jedni ce reci : bio je dobar decko, a drugi : gadan covek.
A i jedno i drugo bice lazno. Kad je tako, jeli vredno ziveti?
A ipak zivis...
Iz radoznalosti. Cekas nesto novo...
Smesno i dosadno!"

("Junak naseg doba" - Ljermontov)

Koliko kosta zivot doktore?

Zar je tako nesto moguce?
Izgleda da jeste.
Moguce i uobicajeno!
A ja to NISAM znala, nazalost. Sada znam, ali prekasno je.
Strasna istina me proganja : zar je par stotina ili hiljada KM (koje nisam pruzila) vredno jednog mladog zivota, zivota moga sina?
To je nasa STVARNOST!



[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 10:34 GMT]

Vrativsi se s odmora u postanskom sanducicu zatekoh izvestaj o prispecu preporucene posiljke 25.06.08.god. na Denisovo ime.

O azurnosti Opstinskog suda koji 4 GODINE vodi postupak za najobicniju kradju u kojoj su akteri uhvaceni na licu mesta, sa ukradenim predmetima, NEMAM KOMENTAR!

Koliko tek GODINA treba cekati PRAVDU u slucajevima dokazivanja krivice vestacenjem i saslusanjem brojnih svedoka?

I to je nasa STVARNOST.





[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 10:35 GMT]

Na stolu, pored Denisovog komjutera ostao je i ovaj list papira – reklama za letovanje.
Jedva je cekao da se odmori od intenzivnog ucenja.

Tog leta, pre tri godine, dao je sest ispita i uslov za upis u poslednju 4-tu godinu engleskog jezika.
Bio je neumoran, s lakocom je redovno upisivao svaku narednu godinu, nakon promene fakulteta (elektrotehnike).

Nije docekao odmor.
Neljudi su mu oduzeli sve.


[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 10:36 GMT]

Na stranici Ustavnog suda BiH juce nadjoh saopstenje i najavu «67. sjednice Vijeća od pet sudija» koja ce se odrzati u ponedeljak 14.07.2008.godine.
Ocito imaju pune ruke posla (zasto?) jer su na dnevnom redu 184 apelacije.

Moja apelacija od 11.09.2007.godine je pod rednim brojem 100.
Naravno, poznavajuci (ne)efikasnost i (ne)zavisnost kompletnog BH pravosudja, nisam optimista.
ZNAM da ce apelaciju odbiti (vrana vrani oci ne kopa), ali ja svakako idem dalje.


- - - - -

- - - - -



[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 10:39 GMT]

Denis je bio moj savetnik u mnogo cemu.
Na danasnji dan, pre tri godine, zajedno smo birali poklon za tatu Mehu (30 godina braka).
Bio je to poslednji poklon tati.


[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 10:40 GMT]