Slike sa Denisovog poslednjeg 25-og rodjendana 16.08.2004.godine.
Svaki covek na svoj nacin prezivljava teske trenutke u zivotu, tragedije, gubitak voljenih...
Vecina se u takvim trenucima promeni, pocinje verovati u bozije postojanje, trazi utehu u veri, iako nikada nije bio vernik. Znam takve slucajeve.
Ja se nisam promenila, u tom smislu ostala sam ista. Ali sam krenula u dugotrajnu i tesku borbu za dokazivanje istine i trazenje pravde, odnosno kazne za krivce. Svaki zlocin zasluzuje kaznu.
Moram reci da sam zahvalna Tuzlarijama sto imam priliku pisati. Jednostavno imam potrebu da pricam o svom sinu. Dok pisem cini mi se da je i Denis tu, s nama. Sve sto pisem, pisem pod punom moralnom, materijalnom i krivicnom odgovornoscu. A vreme i konacne presude ce pokazati da sam u pravu. U to ne sumnjam.
Za mene je KRIVICA doktora tuzlanske Interne klinike nesporna. Potpuno cu zanemariti odluku tuzioca i misljenje sudskog vestaka, jer je ocito da su se udruzenim snagama, svojski potrudili zastititi «nedodirljive» u UKC-u.
Da li je normalno da jedan doktor, sudski vestak, kaze da bi pacijent svakako umro, cak i da je ustanovljena STVARNA dijagnoza (tri dana pre smrti)? Da li je svestan svojih reci? Na sta se on zakleo Hipokratu? Eh, koliko li je samo Hipokratovih krivokletnika u UKC-u?
U nekoj drugoj drzavi (pravnoj) takav «dr» bi se lose proveo, a sudski vestak sigurno vise ne bi bio!
U svetu pacijente u zivotu odrzavaju samo aparati, jer iskljucenje istih (eutanazija) je krivicno delo. A moj sin je prakticno tri dana umirao na Internoj klinici UKC-a Tuzla! Niko ni prstom nije mrdnuo da mu pomogne. Isto kao da je bio na ulici. I onda Tuzilastvo kaze : NEMA ISTRAGE JER BI DENIS SVAKAKO UMRO! Zalosno i sramotno, tuzioci i vestaci!
Interesantne su izjave nekih doktora, u razgovorima van klinike i naravno u CETIRI OKA, sta bi oni bili u stanju uciniti da se njihovom detetu tako nesto desilo!
Ja ne bih prljala svoje ruke, gade mi se, ali cu se potruditi da im poremetim miran san, kako se vise NIKADA i NIKOME nesto slicno ne desi.
[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 10:41 GMT]
Gospodjo Nevenka i gospodine Muhamede, morao sam ovo napisati bas na ovo vece kada 27.5.05 Denisa nije vise bilo medju nama (na dan njegove sahrane), želim da vam izrazim duboke izraze moje suæuti i veliku podrsku, želja mi je da vam dragi Bog podari dug zivot i da istrajete u svojim ciljevima koje ste sebi u živootu zadali-trazenja pravde i istine kako se nikome i nikada ne bi ponovilo ono što je zadesilo vašu obitelj.
A Denisu nek je vjecni smiraj na onom svijetu-sigurno mu je ljepse nego na ovome pokvarenom.
Od srca Jasmin
[Edited by Jasko_academ on 28-07-2008 at 00:58 GMT]
[Edited by Jasko_academ on 28-07-2008 at 01:00 GMT]
BN je jedina TV kuca koju je zainteresovala tragedija mog sina, Garagic Denisa.
Od sedam TV kuca (od toga 6 u Federaciji BiH) kojima sam poslala dokumentaciju, samo me je TVBN odmah kontaktirala, poslala svoju ekipu i snimila 15-minutni prilog koji je emitovan u politickom magazinu «Crno na bijelo» 26.09.2007.godine.
Ocena mnogih prijatelja i poznanika, kao i moja, je: prilog je vrlo profesionalno, korektno i objektivno odradjen. U 15 minuta je, hronoloski receno sve. Data je mogucnost komentara svim stranama (roditeljima, UKC-u, Tuzilastvu).
Ovom prilikom se jos jednom zahvaljujem BN televiziji.
Neozbiljne, neprofesionalne, da ne kazem nebulozne, izjave tadasnje direktorice Interne klinike UKC-a Nade Pavlovic-Calic nema potrebe da komentarisem. Njen komentar da svako mora od necega umreti (!?), te da je klinika ucinila SVE, a posebno njeno smeskanje pred kamerom, dovoljno govore o njoj i o klinici koju predstavlja.
Svakom laiku je jasno da se ne moze uciniti NISTA kad je u pitanju POGRESNA DIJAGNOZA. Sta su to oni preduzeli iz oblasti kardiologije? NISTA! Cak ni obicni ultrazvucni snimak srca nije uradjen, da ne spominjem druge, preciznije (skuplje ?) nalaze.
Ali, kako rece Kasim Muminhodzic, tadasnji medicinski direktor UKC-a, da ne mogu oni «svakoga slati na ultra zvuk», ocito je da se radi o selekciji pacijenata : na one iz njihovih privatnih ordinacija, one sa «plavim» kovertama, one stranacki vazne, te nas nevazne, «obicne» gradjane, koji smo prepusteni na milost i nemilost «strucnjacima» tuzlanskog UKC-a.
I DEO
II DEO
[Edited by nevenkagaragic on 15-03-2012 at 07:23 GMT]
Pre par dana sam dobila e-mail od jedne Sarajke, koju ne poznajem.
Stupila je sa mnom u kontakt nakon sto je procitala sve sto je nasla na internetu o mom sinu Denisu, te me uputila na svoj blog http://gordanasi.blogger.ba/
«Moja sestra Ceca» je tragicna prica o smrti njene sestre, a zbog greske lekara. Uzasnula sam se. Koliko je takvih i slicnih slucajeva sirom BiH, ne samo u Tuzli i Sarajevu?
Oprezno kad idete doktoru (cast izuzecima kojih, srecom, ima).
«Sve sto se jednom desi, ne mora se nikad ponoviti. Ali, sve sto se desi dva puta, desice se sigurno i treci put.»
Paolo Koeljo - «Alhemicar»)
A u Tuzli i BiH se precesto desavaju ruzne stvari sa tragicnim posledicama, samo nas to ne interesuje?
06.08. sam postavila temu «Treba li nam udruzenje pacijenata?» i link jednog takvog udruzenja u Hrvatskoj. Vec sutradan sam zamolila admina da istu brise, jer vecina uopste nije shvatila zasto je gradjanima BiH potrebno udruzenje pacijenata (usput, meni ne treba). Ali je zato mnoge intrigaralo (to je izgleda bitno) zasto ja pisem ekavski.
Da utesim te (rodoljubne) pojedince, ako im nesto znaci : ja sada (uglavnom) GOVORIM ijekavski, ali sam nastavila PISATI ekavski, jer tako HOCU i tako VOLIM. Smatram SVOJIM i ijekavski i ekavski, i latinicu i cirilicu, i Hrvatsku i Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, svidjalo se to kome ili ne!
I ponosna sam sto je to tako. Niko, pa ni danasnji «prciæi» mi to ne mogu zabraniti. A «prciæa» je bilo na svakom mom koraku od 1992.do 1996.godine. Osim u Tuzli dozivljavala sam mnogo neprijatnosti i ispitivanja i u RS, Srbiji i u Hrvatskoj (tacnije u Tenji). I opet sam ostala ISTA kao sto sam uvek bila! Za razliku od mnogih poltrona, uvlakaca i podrepasa.
Na pomenutoj (izbrisanoj) temi moderator je pojedine forumase upozorio na «pravila foruma» i uvredljive poruke, medjutim, ja moram reci da mene niko nije uvredio. Komentari forumasa su NJIHOVO ogledalo, a ne moje. Ja se u principu nikome nikada ne izvinjavam, jer sve sto kazem, cak i u afektu, cinjenica je da sam U TOM TRENUTKU tako zaista i mislila, pa izvinjenje nema nikakvog smisla, pa ni iskrenosti.
«Zar niste opazili da su ljudi koji se veoma lako vredjaju i koji su spremni da izazivaju druge, vecinom vrlo neposteni ljudi?»
(Zan Zak Ruso – «Nova Eloiza»)
Na kraju jos samo da dodam : ako sami sebi necemo i ne zelimo pomoci, sigurno je da ne mozemo to ocekivati od drugih. Ili je vec stecena losa i pogubna navika da neko drugi treba resavati sve nase probleme? Zasto bi se mi mucili, kad su nam stranci tu?
"Zdravije je nicemu se ne nadati, a uciniti sve sto je moguce, nego se odusevljavati i ne raditi nista."
(Keller)
Postovana gospodjo Nevenka! Prije tri god. sahranili ste svoje srce. Dusa je ostala da zivi, pati i boli. Narod kaze vrijeme lijeci rane, mislimo da su to izmislili ini koji nikada nisu bili ranjeni.
Dusevna bol je neato posebno, vjecna i uvijek isto boli. Molimo premilostivog Boga da Vasem Denisu podari najljepse njesto u Raju, a zemlju Njegovog groba ucini lahkom i podnosljivom.
Dobar ti je covjek, kao dobar dan, bude i brzo prodje, ali ga zato svi vole i vjecno ga se sjecaju.
Tvoji Denisi....(Soko i Lisac)
Bosno moja iz tri dijela, kad ces opet biti cijela.
Re: PRAVDA ZA DENISA 
