Danas sam dobila odluku Ustavnog suda.
Kao sto sam i pretpostavila : NISU NADLEZNI. Svi su nekako nenadlezni?
A od VSTV-a (nadleznog ?) jos nema nikakve odluke.
Cute. Mute? Cekam.






[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 11:48 GMT]

Tuzla, 03.08.1995.godine, jedna od retkih zajednickih fotografija : Denis sa mamom i mladjim bratom.

Slikali smo se «namenski», za baku i dedu u Silasu, koji su dva meseca ranije ostali bez sina, mog mladjeg brata Slavka. Poginuo je vozeci motor, u susednom slavonskom selu – Markusica (nije docekao svoj 40-ti rodjendan).


[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 11:49 GMT]

U Zemunu, VIII 1996.dodine. Denis i rodjaka Suzana. Nema ih vise...

«Reke ce moju sliku u sva mora razneti
i u sva jezera neznana,
ptice ce moju pesmu s mladog bora pevati
kad mene ne bude jednoga dana.»
(D. Maksimovic)


[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 11:50 GMT]

Konacno, u Sarajevu tuzioci ipak rade svoj posao.
Iako im je trebalo vise od godinu da podignu optuznicu za smrt mlade zene, iza koje je ostalo dvoje male dece, ipak se nesto pokrece!

http://gordanasi.blogger.ba/

Ja jos cekam odgovor VSTV-a na prituzbu protiv tuzlanskih tuzioca.

Imah priliku da poznajem našeg Denisa... Upoznah ga davne 1997. godine u TELEX-u. Bio je divan mladić, nemirne kovrdžave kose, koji nas je znao nasmijavati do suza. Kako sudbina okrutna bješe prema našem Denisu...Još jednom se pokaza naša vlast i svi nadležni (koji bi trebali biti nadležni a ne pred problemom zatvarati oči). Dobro se sjećam izleta u Mađarsku, njegovih šala...I onda, kad ga vidjeh nakon mnogo godina, reče mi vijest-upisao je Engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Tuzli...A onda tužna vijest o njegovoj smrti...Svi koji su ga poznavali znaju kako je zlatan momak bio... 

Da, moj Denis je bio divan mladic, jedna prekrasna dusa, omiljen u drustvu, skoli, komsiluku. Imao je puno prijatelja, sirom sveta.

U Bosni, od blize rodbine Garagic nema nikoga, jer je njegov otac, ostao rano sam, bez igde ikoga. Najbliza rodbina je daleko, u Hrvatskoj i Srbiji. Pa ipak, cesto na njegovom grobu zateknem cvece, svecu, poruku :

«Bila je cast poznavati osobu poput tebe. Predugo te nema. Tvoja prijateljica LejlaH».

«Dragi Denise, neka ti je laka zemljica. Andjeli te cuvali. Mama od Marija, Ana».

«Dragi Denise, nikad te necemo zaboraviti».

Verujem da zaista nikada nece biti zaboravljen. Svojom iskrenoscu, dobrotom, vecitom potrebom da pomaze drugima, ostavio je trag iza sebe, trag nezaborava.




[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 11:51 GMT]

«Samo ostatak nas u drugom i drugog u nama, samo to nazivamo besmrtnošću smrtnih stvari."
(Miroslav Antić)



[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 11:51 GMT]

Ti si tu ...



«To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.»

(«Besmrtna pesma»)



[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 11:52 GMT]

"Da Te bar mogu probuditi..."



[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 11:54 GMT]

Avgust 2008.godine.
Ispred «Merkator»-a dzambo plakat sa Denisovim likom i pitanjem :
I opet... Koliko kosta zivot (doktore)? A istina i pravda (tuzioce)?

Meho, Denisov otac, vraca se od dr Terzica, potresen (dugo je, uz pregled srca, razgovarao s njim o Denisu), svraca u «Merkator» na caj. Za jednim stolom sedi doktor koji je bio dezurni na Internoj klinici 23.07.2005.godine, Azapagic Salih, u veselom drustvu sa jos nekim doktorima.

Ne znam sta je Mehu nagnalo da pridje Azapagicu i kaze : «doktore, hocete li se okrenuti, poznajete li onog momka na slici?».
Ovaj rece : «ne mogu, pijem kafu»...

Danas sam procitala jedan interesantan tekst i postavila na «Izvodi iz stampe» :
http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/forum/viewtopic.php?TopicID=561665&page=5




[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 11:55 GMT]