Trebalo je puno vremena, ali konaèno se i to desilo - muškarci su se prihvatili kuænih poslova, piše Daily Mail. Najnovija istraživanja britanskih struènjaka pokazala su da današnji muškarci obavljaju 60 posto više kuænih poslova u odnosu na njihove oèeve i djedove.
Iako žene još uvijek provode više vremena u kuvanju, pranju, èišæenju, pospremanju, ni uèešæe muškaraca nije zanemarivo. Tako u kuvanju i pospremanju dnevno provedu 27 minuta, dok žene na spremanje obroka potroše 54 minuta.
Novo doba stvorilo je novog muškarca, koji je djelimièno preuzeo i brigu oko djece na šta dnevno provedu 26, dok žene na djecu potroše 46 minuta.
Sitne popravke i ureðenje vrta, ipak, pripada muškarcima, ali ni pripadnice ljepšeg spola ne sjede skrštenih ruku kada su ovi poslovi u pitanju. One 11 minuta dnevno odvoje na ove poslove, a muškarci 23. U èišæenju kuæe žene provedu 47, a muškarci samo 13 minuta.
Koliko god današnji muškarci bili emancipovani, ipak postoje granice preko kojih ne prelaze. Naime, od svih kuænskih poslova najmanje vremena provedu u pranju i peglanju veša, samo èetiri minuta, dok ženama taj posao dnevno oduzme 18 minuta.
Muškarci ukupno na kuæne poslove dnevno potroše dva sata i 28 minuta, a žene èetiri sata i 40 minuta. Iako je u pitanju znaèajna razlika, uèešæe muškaraca u kuænnim poslovima se od 70-ih godina poveæalo za èitav sat.
"Sama ideja onoga kakav bi trebao biti muškarac se mijenja. Ne bi me iznenadilo da muškarci u buduænosti preuzmu veæinu ženskih poslova", kazao je profesor Džonatan Gershani sa Univerziteta Oksford.
Psiholog Kolin Gil kaže da su muškarci mnogo zabrinutiji za svoj status u odnosu na žene. "Može biti da preuzimaju više posla kod kuæe, ne samo da bi uštedjeli novac, veæ da bi dokazali svoju muškost", istièe Gil.
S druge strane, muškarci u prosjeku provedu više vremena na poslu u odnosu na žene. Za novac oni sedmièno rade 38 sati, a žene 33.
blentava Nivo: Forumski doajen Aequam memento rebus in ardius
Registriran(a): 26-12-2010 Lokacija: Belgrade, Serbia Odgovori: 4005 IP: Maskiran
Re: @blentava blog
Bez chatanja molim
Zašto muškarci oèekuju da žene vode brigu o svemu?
Koliko vas je puta suprug pitao da odaberete košulju koju æe da obuèe? Lisa daje odgovor na pitanje: Zašto se jaèi pol toliko oslanja na svoje bolje polovine?
Jedan od mojih prijatelja uskoro se seli iz centra grada u predgraðe. Kada sam ga pitala koji mu je deo predgraða najdraži, slegnuo je ramenima i rekao mi da on nema pravo glasa i da ne odluèuje o tome. Kada sam mu objasnila da je izbor gde namerava da živi jedna od najvažnijih životnih odluka, kao i èinjenica da æe i on platiti svoju polovinu, jedino što mi je rekao bilo je da njegova supruga odluèuje o tome.
Taj isti prijatelj prošle godine popustio je pod pritiskom svoje tadašnje devojke i organizovao veliko venèanje sa više od 200 gostiju, što ga je stajalo poprilièno novca, iako mi je rekao kako bi radije imao malu i intimniju svadbu - prièa Tamara, arhitekta. To je samo jedan od brojnih primera koji potvrðuju da se današnji muškarci jednostavno ne suprotstavljaju ženama. S druge strane, ispituju svaku sitnicu, na primer, neretko æe vas partner pre odlaska na neki sastanak pitati koju košulju da obuèe, kao da ste mu majka, a ne partnerka. Da je situacija obrnuta i da svog supruga pitate koju haljinu vi da obuèete, vrlo verovatno bi vam odgovorio: „Koju god hoæeš.“
Glavna pokretaèka snaga
Iako se možda odluka o košulji èini bezazlenom, zašto bi na ženama morao da bude teret odluèivanja? Zašto se oèekuje da ona odluèuje o veæini stvari, od toga šta bi partner trebalo da nosi, do odluke gde æe živeti? Pored svih stvari s kojima se moderna žena suoèava, još treba da postane i šefica u donošenju svih odluka.
Istraživanja na tu temu samo potvrðuju da su žene vrlo dominantne u vezama. Nedavno veliko istraživanje pokazalo je da æe do 2020. žene biti glavna pokretaèka snaga u svetskoj ekonomiji i da æe imati poslednju reè u veæini finansijskih odluka u svojim domovima.
Druga je pak studija pokazala da žene donose 80 % odluka vezanih uz kupovinu namirnica. Ta studija je takoðe otkrila kako skoro polovina muškaraca koji su u vezi ne odluèuje o kuænim finansijama, kupovini stana, lokaciji, zajednièkom vikendu i gledanju TV programa. Iako su neke feministkinje to nazvale razlogom za slavlje jer žene imaju moæ, u stvari trebalo bi da se zabrinemo. Ako zaista žudimo za jednakošæu, ona bi trebalo da bude prisutna u svim sferama života. Iako veæina žena sigurno ne misli tako. Jedna Lisina èitateljka, majka dvoje dece, kaže kako je ona jedina koja donosi odluke u braku.
„Moj suprug zaraðuje, a ja odluèujem kako æemo da trošimo. Hranim nas i oblaèim. Ja odluèujem kuda i kada idemo na godišnji odmor. U stvari, èesto se oseæam kao da imam troje dece.“
Još jedna Lisina èitateljka, Ivana, lekar iz Beograda, stvari vidi iz druge perspektive: „Radim u vrlo muški orijentisanom okruženju - gledam svoje kolege koji se šepure po bolnièkim hodnicima. Na poslu oni drže svu moæ u rukama, i neki od njih èak to i otvoreno priznaju. Ali kada ih vidim sa suprugama, u potpunosti su druge osobe. Izgledaju poput deèaka. Rade ono što im se kaže. Traže dozvolu za jedno piæe. Ponašaju se kao da su im supruge majke a ne ravnopravni partneri. Za razliku od njih, ja sam uvek ista osoba. Poštujem svog muža kao biæe apsolutno jednako sebi, i tretiram ga tako. Meðutim, moje muške kolege nisu takve.“
Borba za moæ
Muškarci se, pak, za razliku od žena na poslu ponašaju sasvim drugaèije nego kad su u pratnji supruge. Neki struènjaci veruju da mnogo muškaraca voli da bude u vezi sa ženom koja o svemu odluèuje, jer se tako oseæaju relativno sigurno. Donošenje odluka kao deo partnerstva, bez obzira na to da li je reè o upravljanju novcem, kuænim poslovima, društvenom životu ili deci, èesto je ispunjeno (uglavnom nesvesno) borbom za moæ i superiornost.
I u tradicionalnim brakovima bilo je muškaraca koji su toliko poštovali svoje supruge da su im dopuštali da utièu na donošenje bitnih odluka (poznata je šala u kojoj muž lupa šakom o sto jer njegova mora da bude poslednja, ali pri tom govori: „Tako je, ženo!“). Takoðe su se današnji muškarci potpuno izgubili u ulozi svog pola i više ne znaju šta se od njih oèekuje. Neki su potonuli u potpunu rezignaciju i bukvalno sve prepustili ženama: rad izvan kuæe i u kuæi, brigu o deci, donošenje bitnih odluka, i tako se pretvorili u prave gotovane, istièu psiholozi.
Jedan od fundamentalnih konflikata u ljudskoj prirodi je izmeðu toga da budete jedinka i oseæate sebe, svoj identitet, autonomiju i nezavisnost, i zaljubljivanja u nekoga, što ukljuèuje donekle odricanje od svog identiteta, autonomije i nezavisnosti.
U idealnom svetu trebalo bi odlièno da balansirate izmeðu to dvoje.
U takvom svetu ne bi postojao dominantan partner. Meðutim, u stvarnosti èesto postoji jaèi, dominantniji partner, i èesto je taj partner - žena. Ako takvo ponašanje odgovara partnerima, onda je to sasvim u redu. Ali problemi nastaju kada jedan od partnera poène da se protivi zbog uloge koju ima u vezi. S obzirom na to da su ljudi loši u izražavanju svojih strahova i zameranja, ponekad ih takvo stanje može dovesti do toga da „puknu“.
Nisu dobri brakovi u kojima muževi imaju maèo pristup pa kažu da ženu nemaju šta da pitaju, a nisu dobri ni oni u kojima žena preuzima glavnu ulogu u svemu. Najbolji su oni brakovi u kojima se muž i žena zajednièki dogovaraju, pregovaraju i donose odluke, i u kojima je podela kuænog posla podeljena, smatraju psiholozi. Postoje istraživanja o tome da su mnogo sreæniji oni brakovi u kojima muž dopušta ženi da utièe na njega i njegovo odluèivanje. Amerièki psiholog Džon Gotmen došao je do zakljuèka da maèo pristupom muškarci u stvari gube. On je otkrio da muževi koji dozvoljavaju svojim ženama da utièu na njih i njihovo donošenje odluka imaju sreænije brakove i da je mnogo manja šansa da æe se razvesti nego muškarci koji se opiru uticaju svojih lepših polovina.
Najbolji recept za uspeh
Nesumnjivo je kako je u životu ponekad lakše da neko drugi umesto vas donosi odluke, bez obzira na to koliko velike ili male one bile. Ali, duboko u sebi, ljudska biæa vole da veruju kako imaju kontrolu nad svojim životom. Upravo je zato borba za ravnotežu i jednakost u vezi, iako u nju treba uložiti mnogo napora, najbolji recept za uspeh. Da ste na mestu supruge s poèetka prièe, sigurno biste jedan deo odgovornosti preneli na supruga, i to jednostavno zato što žene ne bi trebalo stalno da ugaðaju partnerima.
Oni su muškarci a ne deca. A ako muškarac želi da ga tetošite? Ako želi da vi donosite važne odluke umesto njega... Na vama je da odluèite, ali pobeæi od njega glavom bez obzira nije loša ideja.
B92
blentava Nivo: Forumski doajen Aequam memento rebus in ardius
Registriran(a): 26-12-2010 Lokacija: Belgrade, Serbia Odgovori: 4005 IP: Maskiran
Re: @blentava blog
Bez chatanja molim
Koji su najèešæi razlozi ulaska u brak?
Postoji bezbroj razloga zašto se odluèujemo na brak. Neki æe nam olakšati uživanje u njemu, neki ne. Proèešljat æemo najèešæe razloge da vidimo zbog èega se sve odluèujemo na taj korak u životu!
Jedan od najèešæih razloga jest zato što je red, odnosno - vrijeme je.
Nakon nekoliko godina veze, eventualnog zajednièkog življenja, èak i ako nam nije sjajno u vezi, èak i ako ne osjeæamo ljubav, svejedno æe se mnogi odluèiti za brak. Roditelji i one dosadne tetke na krstitkama ih stalno dave svojim iritantnim pitanjima kad æe se oženiti pa i oni sami popuše to da život treba iæi po špagici. Kao da im nije stalo da budemo u sretnom braku, nego samo da budemo u braku. To je doista besmisleno razmišljanje koje pokazuje nepoznavanje i nepoštovanje života.
Èim se oženimo, krenu nova pitanja: 'A kad æe dijete. Morate sada, dok ste još mladi.' Ili moj favorit: 'Morate sada dok djed i baka još mogu èuvati.' Uvijek me nasmije ta izjava. No ni tu nije kraj jer kad dobijemo djecu, onda krenu pitanja o novom stanu ili drugom djetetu ili drugom poslu i tako unedogled. Kako god da nam život izgleda, ti nepromišljeni ljudi koji su uvjereni da život mora iæi po nekoj špagici, uvijek æe naæi još jednu stvar koja nam nedostaje. I tako unedogled. Zvuèi poznato?
Uglavnom, samo zato što netko misli da je red i vrijeme za taj korak, ne znaèi da mi to moramo poslušati. Pa što ako imate 32 godine i sedam godina ste u vezi. Ako niste spremni za brak, ako osjeæate da to nije to, nije se mudro vjenèati samo zato što neko bizarno mišljenje veæine društva misli da je red, odnosno da je vrijeme. Pravo vrijeme je kad vi osjetite da je vrijeme, kad osjetite da je to to, a taj osjeæaj nema smisla požurivati. Molim vas da razmislite o tom suludom pritisku da se oženite samo zato što veæina nepromišljenih ljudi smatra da postoji pravo vrijeme za to. Znam previše ljudi koji su preskupo platili takve jeftine fore.
Požurivanje braka èesto je posljedica još jednog pomalo èudnog uvjerenja. Naime, èesto nam se od poèetka života brak servira kao dokaz uspjeha. Ne govore nam da bismo trebali izgraditi sretan brak, nego samo da se oženimo. Uopæe se ne razmišlja o kvaliteti braka. Opet se misli na zadovoljavanje forme, a ne sadržaja. Tako brak postaje cilj sam po sebi. Kao da æe se životne kockice misteriozno posložiti kad se oženimo. Uopæe nije bitno da imamo uspješan brak, bitno im je samo da se oženimo.
A kao što znaju svi koji su u braku, nema tu nikakvog misterija. Ako se nismo slagali prije braka, neæemo ni poslije. Èak naprotiv, s obzirom na to da mnogi ljudi stave prsten i odmah sljedeæe jutro skinu neku od maski koje su nosili tijekom ranijeg odnosa, najèešæe se èak prodube i zaoštre nesuglasice. Uglavnom, nije se mudro odluèiti na brak s idejom da je to dokaz uspjeha u životu. Svatko se može oženiti, a pravi je uspjeh imati sretan i skladan brak!
Jedan od èešæih razloga je i trbušèiæ. I naravno da ne mislim na muški trbušèiæ koji se prema nekoj tradiciji raduje redovitoj brizi za njegovo blagostanje. Mislim na rastuæi ženski trbušèiæ koji èesto ubrzava ili èak formira našu odluku o braku. Svjestan sam koliko je taj stav uvriježen u društvu i svjestan sam koliko neki ljudi snažno osjeæaju da moraju napraviti 'pravu, èasnu stvar'. No pitanje je da li je to uopæe èasna stvar, a svakako nije prava ako želimo poveæati šanse za sretan odnos.
Situaciju ne olakšava ni to što je ta destruktivna praksa nastala pod religijskom paskom jer su tako formirane norme obièno najrigidniji oblici ponašanja. Dakle, kaže se da je grijeh imati dijete izvan braka. Èak se tom djetetu pridaju i tako 'ljupki' nazivi kao što je kopile što je stravièna praksa. Shvaæate koliki je to apsurd? Toj besmislenoj religijskoj dogmi nije problem to što dvoje ljudi èesto potpuno nespremni ulaze u brak, što neki od njih nisu iskusili ni jedan jedini iskreni meðusobni razgovor. Bitno joj je samo da se zadovolji forma. Pa kakve veze ima to što se ne poznaju i ne poštuju, to su prema shvaæanju te dogme puke sitnice kojima se ne treba zamarati. Baš suluda praksa!
Naravno da ima i kvalitetnih brakova koje je potaknulo dijete na putu, ali realno, u velikoj su manjini. I upravo bismo zbog te veæine ljudi koji nisu bili spremni za brak, a nisu imali dovoljno snage odbaciti tu nazadnu društvenu praksu s opravdanjem u nazadnoj religijskoj dogmi kojoj sigurno nije cilj ljudska sreæa… upravo bismo zbog te veæine trebali progovoriti o tome i jasno reæi da æe vaše dijete imati više izgleda za sretan život ako se nespremni roditelji ne ožene, nego ako forsiraju odnos za koji nisu spremni. Ako pak jesu spremni, onda odlièno, no mora se naglasiti da je to doista rijetko.
Još jedan od èešæih razloga je i uvjerenje da brak ubija samoæu. Smatramo da kad se oženimo, konaèno više neæemo osjeæati samoæu. I naravno, to je toèno kad se radi o kvalitetnim brakovima, no mi itekako osjeæamo samoæu ako smo u odnosu s osobom koja nije 'naša', s kojom nismo na istoj valnoj duljini. Naprotiv, taj osjeæaj samoæe, kad jesmo s nekim, a svejedno osjeæamo da smo sami, taj je osjeæaj samoæe mnogo otužniji od samoæe koju osjeæamo kad nismo u paru, zar ne?
Nekad se odluèimo na brak jer mislimo da neæemo naæi boljeg. Ne padne nam na pamet da bismo trebali izgraditi sebe, obogatiti svoj život pa æemo onda privuæi ljepšu i bogatiju osobu, nego se odluèimo pomiriti sa situacijom i pristati na odnos koji nas ne zadovoljava.
Ovo su bili neki od razloga koji æe nam otežati uživanje u braku. Iako su uèestaliji, naravno da nisu jedini moguæi. Naravno da ima i ljudi koji se ožene iz ljubavi i želje da proslave svoju vezu. Mislim da se ni oni ne bi trebali zavjetovati na vjeènost jer nitko ne može znati što se sve može promijeniti, ali njihovi su zavjeti barem iskreni i svjesni te kao takvi imaju mnogo veæu šansu za sretan i bogat brak. Poklanjam im ovako malo prostora jer su doista mnogo rjeði od isforsiranih brakova u koje ulazimo nespremni.
Nisam cinièan, samo sam realan, a nema smisla ignorirati realnost kad se odluèimo za ulazak u brak!
Datum objave:
25.08.2011 08:00
Autor: Bruno Šimleša http://www.tportal.hr/
blentava Nivo: Forumski doajen Aequam memento rebus in ardius
Registriran(a): 26-12-2010 Lokacija: Belgrade, Serbia Odgovori: 4005 IP: Maskiran
Re: @blentava blog
Bez chatanja molim
Muškarci uopæe ne poznaju svoje partnerice
Uoèeno je i da 30 posto muškaraca ne zna koju velièinu odjeæe nose njihove partnerice
Buduæi da veæ godinama živite zajedno, uvjereni ste da jedno drugo savršeno poznajete? Ako ste žena - možda, ali ako ste muškarac - teško.
Najnovije istraživanje pokazalo je da muškarci nemaju pojma o osnovnim stvarima vezanim uz svoje partnerice.
Problem je što takva nezainteresiranost muškaraca može prouzroèiti probleme u vezi ili èak dovesti do prekida, upozoravaju znanstvenici. Sve to otkriveno je u istraživanju koje je obuhvatilo 2000 muškaraca, a njihov zadatak bio je da partnerici kupe parfem.
Otkriveno je da 12 posto muškaraca ne zna koje su boje oèi njihove partnerice, 10 posto nije znalo kada su njihove partnerice roðene, a osam posto nije znalo koja je prirodna boja kose žene s kojom žive. Svaki treæi muškarac nije imao pojma koji je omiljeni parfem njihove žene.
Uoèeno je i da 30 posto muškaraca ne zna koju velièinu odjeæe nose njihove partnerice, 11 posto nije znalo na kojoj su poslovnoj funkciji žene s kojima žive, a 12 posto nije znalo imena prijateljica svojih partnerica.
Znanstvenici smatraju da je takvo ponašanje rezultat nasljedstva, odnosno nauèenog ponašanja od njihovih oèeva. Problem je što žene vole i pamte sitnice, pa takvo ponašanje muškaraca može ozbiljno ugroziti vezu.
*** Za ovaj tekst je bitan deo na snimku koji poèinje od 3:20 pa do kraja...
blentava cezne za dugim i lijepo oblikovanim nogama, nekim, predavnim 20-tim godinama, putovanjima, pa makar i onim na kojima se ne desavaju jednonocni izleti u tudje krevete... s druge strane, obradovala bi blentava mnoge svojim odlaskom, al' ne moze, jer je sadista...
da li da ovo protumacimo kao otvoreni poziv na aferu? nisam znala da te se moja fotografija toliko dojmila... ok, sigurno je zbog kose... medjutim, zao mi je, imas viska naprijed i manjka u sredini... dzabe ti stule
ponovno projekcija... nismo znali da si vec prve bracne noci ostala da „visis“ u zraku... nije valjda da mu je vec bilo dosta? ili je bilo vjencanje iz samilosti? prvi ili drugi ili oba puta, ako ne i koji vise?
ovom porukom blentava pokusava opravdati sve svoje napade, parole, tlapnje i ostalo za sta, cak, imena ni nema... prvo se pohvalila s tim ko je i sta je, a onda je krenula da nas proucava putem bezlicnih forumskih poruka...
uzivaj, blento jedna blentava, u svom ispunjenom, bogatom zivotu
Re: @blentava blog 
