Info: Ako imate neke nejasnoe, pitanja, primjedbe, sugestije,..i dr. u vezi ovog podforuma javite se privatnom porukom moderatorima


FORUM : enski minder : @blentava blog
Strana: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 ... Last Page >>
New Topic Post Reply
Poiljalac Poruka
blentava
Nivo: Forumski doajen
Aequam memento rebus in ardius

Registriran(a): 26-12-2010
Lokacija: Belgrade, Serbia
Odgovori: 4005
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: @blentava blog
Bez chatanja molim

Ksenofobija

Ksenofobija predstavlja strah od tudjinaca, stranaca iz drugih zemalja obicno pracen netrpeljivoscu. Naglasak je na njegovoj iracionalnoj prirodi i odsustvu obrazlozenja.

Oznaava strah ili anksioznost prema strancima ili nepoznatom, etimoloki rijei dolazi od grkih rijei ξένος (ksenos), to znai stranac i φόβος (fobos) - strah. Pojam se upotrebljava za opisivanje straha ili mrnje prema stranicima ili uopsteno, prema ljudima drugaijim od samoga sebe.

Neprijateljstvo je posebno usmereno na one koji odstupaju od konvencionalnih propisa, ne potuju drutvene norme i ponaaju se nekonformistiki. Svi oni koji su drugaiji (razliito verski, nacionalno, ideoloki ili seksualno orijentisani) predstavljaju metu besa, mrnje i agresivnosti.

Ko je razliit od veine, doivljava se kao izopaen, bolestan, nemoralan i samim tim je opasan po zdrav organizam neke celine.
Psiholoke analize, meutim, pokazuju da se iza prividnog oseanja nadmoi, ispoljenog kompleksa vie vrednosti i grupnog narcizma, skriva duboko potisnuto oseanje manje vrednosti, nesigurnosti i anksioznosti. Njihova nadmenost, oseanje duhovne superiornosti i arogancija zatakavaju oseanje linog neuspeha i inferiornosti.

Prema tome, uskogruda netolerancija, nije izraz njihove snage, ve je, naprotiv, izraz duhovne nemoi, oseanja neadekvatnosti, nesigurnosti i line inferiornosti.

Dogmatizam je crta linosti, a manifestuje se u dogmatskom miljenju, netolerantnosti prema drugaijim shvatanjima, slepom verovanju miljenju autoriteta i prihvatanju predrasuda i stereotipija.

Dogmatsko miljenje je nekritiko, kruto miljenje koje ne trpi prigovore i zabranjuje sumnju, kritiku i proveru. Ono je suprotno racionalnom saznanju, koje se zasniva na injenicama, logikim dokazima i podlono je kritici. Ovo miljenje ne poiva na razumu, ve na bezuslovnoj veri u dogmu, te je suprotno je istraivanju, skeptikom i kritikom miljenju. Dogmatsko miljenje je karakteristino za autoritarnu linost, koja veruje da je jedino tano, ispravno miljenje one grupe kojoj ona pripada.

Sklonost stereotipima i predrasudama i progon neprijatelja.

Linost sklona ekstremnim, nedemokratskim i jednostavnim reenjima, po pravilu, odlikuje se manihejskim pogledom na svet, odnosno miljenjem u ekstremnim, grubim, crno-belim kategorijama (dobar-zao, pametan-glup, prijatelj-neprijatelj). Po njima nema miljenja u nijansama, finesama, kao to nema kompromisa u politici i meuljudskim odnosima - ili si patriota ili izdajanik, snaan ili slab, normalan ili nenormalan. Izmeu ovih otro podeljenih i suprotstavljenih kategorija nema sredine, nema tananih razlika u stepenu. Ko nije sa nama taj je protiv nas, taj je neprijatelj.

Izvod iz monografije Psihologija politickog ekstremizma, prof.dr psihologije Zarka Trebjesanina.

22-10-2011 at 22:21 | Ukljui u odgovor
sunce
Nivo: Moderator podforuma

Registriran(a): 23-01-2002
Lokacija: Tuzla
Odgovori: 19786
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: @blentava blog
Bez chatanja molim


Nije mi jasno da li je odgovor na moj post slucajno clanak o ksenofobiji?

25-10-2011 at 21:59 | Ukljui u odgovor
Dea
Nivo: Forumski doajen
Registriran(a): 26-12-2005
Lokacija: IRI
Odgovori: 4162
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: @blentava blog
Bez chatanja molim

Ko mi je dir'o nevinasce?

Hajde, da ne trazim i podastirem, sjeti se onog svog krajnje bezobraznog komentara o mojoj lingvistickoj (ne)potkovanosti, kada sam posve ozbiljno pisala u okviru teme - nasilje nad zenama.

Ja nemam kontakte s forumasima i ne skupljam informacije o njima, interesuje me samo njihovo pisanje, kao odraz razmisljanja.

Obzirom da si vjesta u pronalazenju tekstova o raznim psiholoskim profilima, volila bi da na blogu serviras nesto o manipulatorskim vjestinama navodno verbalno napadnutih i ugrozenih osoba. Kome se u virtualnom svijetu takve osobe prvo uvlace u chmar, zasto to cine itd. Dakle, dilema i neznanja je mnogo a moje znanje oskudno, stoga bi te zamolila za jedan malo siri elaborat.

26-10-2011 at 03:18 | Ukljui u odgovor
Dea
Nivo: Forumski doajen
Registriran(a): 26-12-2005
Lokacija: IRI
Odgovori: 4162
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: @blentava blog
Bez chatanja molim

Ti opet dolazis iz pozicije 'onoga koji zna', no ne diskutujes rastereceno i jednostavno se rasplines jer umjesto tebe uskau primjeri i razni slucajevi. Jako ti nedostaje direktnost tako da ti gornja analiza mog pisanja vise lici na gledanje u solju nego na nekakav ozbiljan odgovor.

S pisanjem i gramatikom ja svakodnevno radim ali se s tim ne razmecem po forumu, obzirom da uglavnom nije primjereno.
Ipak te moram pohvaliti za nastojanje da suspregne ego, kao npr. kad na moj poziv 'da se sjetis' odgovaras 'pronadji ga'. Pomak je u tome sto odgovaras.
Al' eto, tu smo na putu umjerenosti, zar ne?

26-10-2011 at 18:40 | Ukljui u odgovor
blentava
Nivo: Forumski doajen
Aequam memento rebus in ardius

Registriran(a): 26-12-2010
Lokacija: Belgrade, Serbia
Odgovori: 4005
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: @blentava blog
Bez chatanja molim

Kultura tolerisanja



Uploaded with ImageShack.us

ivimo u vremenu kada je tolerantnost ne samo visoka drutvena vrednost, ve i nain ivljenja i preivljavanja. Tolerantnost je postala imperativ politike korektnosti. Povremeno smo svedoci paradoksa da borci protiv netolerancije postaju veoma netolerantni prema onima koji, po njihovom miljenju, nemaju pravo da budu netolerantni.

Ali ta je to tolerantnost?Kakva je to vrsta meuljudskog odnosa? Da li je to neka vrsta ljubavi?

Mnogi smatraju da je tolerisanje neke pojave isto to i njeno prihvatanje ili potovanje. I kada neko pokuava nekoga da natera da prihvati neto to mu je neprihvatljivo, da mu se svia ono to mu se ne svia, da potuje ono to prezire, tada nastupa problem. Zahtev za ovako shvaenu tolerantnost samo podgreva postojeu netolerantnost.

Bolje je da koristimo nau re za tolerantnost: trpeljivost. A ova re jako dobro otkriva ta jeste sutina tolerantnosti, upravo zato to je u njenom korenu glagol trpeti. Prema tome, tolerantni smo onda kada nekoga ili neto moemo da trpimo, da istrpimo. I u latinskom je slino jer je etimologija rei tolerancija povezana sa reju podnoenje.

A kada trpimo? Onda kada neto ili neko ugroava neke nae vrednosti, kada nam se neto ne svia, kada nas uznemirava, iritira, kada nam je neprijatno.

Suprotnost je netolerancija, netrpeljivost. Tim reima opisujemo osobu kojoj je veoma neprijatno tako da poinje da se ponaa agresivno, nasilno, destruktivno. I upravo preko ove suprotnosti moemo shvatiti pravo znaenje trpeljivosti. Trpeljivi smo onda kada nam se neto ne svia, ali kada zbog toga nismo agresivni. Tolerantnost je nenasilje.

Dakle, tolerantnost nije ni prihvatanje, ni potovanje neega. Upravo obrnuto. Ona je oblik ljudskog ponaanja prema onome to data osoba ne prihvata i to joj se ne svia. Kao to neko ima pravo da mu se neto svia, tako neko drugi ima pravo da mu se to isto ne svia. Problem nastaje onda kada prvi pokuavaju da uvere druge, ili da drugi uvere prve. Kada su njihovi stavovi nepomirljivi, jedino reenje koje omoguuje da ostaju u komunikaciji, u istom prostoru jeste da toleriu jedno drugoga.
Iako je trpeljivost vana u bliskim odnosima, odnosima ljubavi, ona ipak mnogo vie pripada javnom prostoru i javnoj komunikaciji. Vie nego ljubavi, ona pripada ljubaznosti. A ljubaznost je kada se ponaamo kao da volimo, iako moda ne volimo. Da bismo bili kulturni, moramo se samokontrolisati, vladati sobom. Nema kulture bez tolerantnosti.

A kada ljudi shvate da nisu duni ni da prihvate ni da cene ono to je suprotno njihovim vrednostima, ve samo da ne pokazuju agresivnost, procenat tolerantnih se drastino povea.

Napisao: Zoran Milivojevi
http://www.milivojevic.info/
[Politika,18/09/2009]
psihologija.serbiandownload.com

27-10-2011 at 23:47 | Ukljui u odgovor
statebriga
Nivo: Forumski doajen
nezaobilazna

Registriran(a): 07-05-2009
Lokacija: Tuzla
Odgovori: 9876
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: @blentava blog
Bez chatanja molim

jao, super ti je ovaj tekst! bas mi se svidja, ono skroz, cool, bas odlicno!

28-10-2011 at 10:21 | Ukljui u odgovor
statebriga
Nivo: Forumski doajen
nezaobilazna

Registriran(a): 07-05-2009
Lokacija: Tuzla
Odgovori: 9876
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Re: @blentava blog
Bez chatanja molim

citat:
MelMel wrote:
Na moju zalost, ja te osobine nemam a zelila bih da ih imam.


potrazi asertivni trening i trening emocionalne pismenosti, na prvom ces nauciti diplomatiju, a na drugom stalozenost.

od januara ce biti ti treninzi i u tuzli, al' sigurno neces trositi svoj godisnji na 8 seansi dobrog treninga
28-10-2011 at 12:33 | Ukljui u odgovor
statebriga
Nivo: Forumski doajen
nezaobilazna

Registriran(a): 07-05-2009
Lokacija: Tuzla
Odgovori: 9876
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: @blentava blog
Bez chatanja molim

sasvim slucajno, kao sto to obicno i biva sa dobrim stvarima, nabasam na ovo (ne tumarajuci internetskim prostranstvima, nego trazeci ciljano nesto za tekst koji pisem ), pa rekoh da iskoristimo ovu temu koja sluzi za prenosenje tudjih tekstova, da, mozda, otvorimo oci nekima kojima su cvrsto zatvorene...

klik za izvor prenesenog clanka

Manjak znanja viak samopouzdanja

Daning-Krugerov efekat

Ovaj relativno novi pojam u psihologiji odnosi se na neobuene osobe koje imaju iluziju superiornosti, rangirajui svoju sposobnost iznad proseka, mnogo vie nego to ona zapravo jeste.

Oni su iskreno uvereni u svoju kompetentnost i nesposobni da prepoznaju ne samo sopstvene propuste i greke, ve i tuu istinsku kompetentnost

Znam da nita ne znam rekao je mudri Sokrat pre skoro 2000 godine. I danas su oni najobrazovaniji, najinteligentniji, najsposobniji meu nama spremni da se poistovete sa ovim stavom, jer upravo zahvaljujui svom sveobuhvatnom razumevanju sveta u kojem ivimo svesni su koliko toga jo ne znaju.

Nasuprot njima - a u psihologiji je to odnedavno i nauno dokazano postoji veliki broj osoba koje precenjuju svoje znanje i sposobnosti, uvereni su da su kompetentni u oblasti u kojoj su zapravo totalni laici, a osim to nisu u stanju da sagledaju svoju nekompetentnost, nisu sposobni ni da prepoznaju tu kompetentnost kod drugih. Iako nam je ovaj fenomen svima poznat iz blieg ili ireg okruenja, iz kole, porodice, s posla ili s malih ekrana prvi put je zvanino definisan i istraen 1999. godine kada su psiholozi Dejvid Daning i Dastin Kruger sa Kornel univerziteta u Americi objavili rad o tome u urnalu psihologije linosti i drutva, te je po njima dobio naziv Daning-Krugerov efekat.

Pomenuti psiholozi su za ovaj rad dobili Ig Nobelovu nagradu (amerika parodija na godinju nagradu Nobelovog instituta), mnogi smatraju - zaslueno.

Osobe sa Daning-Krugerovim efektom prepoznaju se najee po tome to u drutvu vode glavnu re, nameu svoje miljenje bez obzira o kojoj se temi radi, donose sudove i odluke na osnovu netanih, nepotpunih ili nevanih podataka i nisu spremni da prihvate kritiku, odnosno miljenje onih drugih, mnogo kompetentnijih.

Daning-Krugerov efekat je prema strunoj definiciji kognitivna sklonost u kojoj neobuene osobe donose neadekvatne odluke i netane zakljuke, ali njihova nekompetentnost onemoguava njihovu metakognitivnu sposobnost da shvate greke. Neobuene osobe imaju iluziju superiornosti, rangirajui svoju sposobnost iznad proseka, mnogo vie nego to ona zapravo jeste. S druge strane, visokoobueni su skloni da potcenjuju sebe i svoje vetine patei od iluzije inferiornosti. Na kraju, imamo situaciju u kojoj manje kompetentni ljudi rangiraju svoju sposobnost iznad kompetentnih. Zvui poznato, zar ne? I mada deluje paradoksalno, prema miljenju Daninga i Krugera kompetentnost moe da oslabi samopouzdanje, a nekompetentnost da ga uvea.

Daning-Krugerova hipoteza poiva na sledeim premisama: - nekompetentne individue precenjuju svoj nivo vetine - nekompetentne individue ne umeju da prepoznaju vetinu u nekom drugom - nekompetentne individue ne uspevaju da primete ekstremnost svoje neadekvatnosti - ukoliko mogu biti istrenirani da poboljaju svoj nivo vetine, ove individue mogu da prepoznaju i priznaju svoj prethodni nedostatak vetine


Jo je britanski filozof Bertran Rasel pisao: Jedna od bolnih stvari naeg doba je da su oni koji se oseaju sigurnim glupi, a oni koji imaju matu i razumevanje ispunjeni su sumnjom i neodlunou.

Zanimljivo je da je Dejvid Daning, socijalni psiholog, 1996. godine pratio deavanja i napise u novinama povodom serije pljaki banaka, iji vinovnik je vrlo brzo uhvaen. Osumnjieni Artur Mekviler je bilo toliko samopouzdan i uveren da je njegov plan idealan, da nije preduzeo ni neke osnovne mere predostronosti kako bi sakrio svoj identitet. Daning je bio zapanjen njegovim totalnim nedostatkom samokritinosti i poeo je da se bavi ovim fenomenom.

Moja specijalnost u socijalnoj psihologiji je izuavanje naina na koji ljudi donose odluke koje su ponekad od ivotne vanosti za njih, kae Daning. Postao sam zainteresovan za sudove koje imaju o samima sebi, je veina tei da kae stvari, bilo u svakodnevnom ivotu, bilo tokom istraivanja koje prosto nisu i ne mogu biti istinite. To me je fasciniralo. Otkrio sam da oni ne samo to govore izuzetno pozitivno o sebi i svojim sposobnostima, ve u to zaista duboko veruju. To je i sutina ove opservacije: ako ste inkompetentni vi ne moete znati da ste inkompetentni. Vetine koje su vam potrebne da date pravi odgovor jesu iste one vetine koje su vam potrebne da procenite da li je neki odgovor pravi.

U okviru svog istraivanja Daning i Kruger su testirali studente koji su loe znali gramatiku. Mi smo verovali da oni treba da znaju da su loi u tome, i bili smo vrlo iznenaeni kada smo shvatili da oni misle, iskreno, da su dobri i da znaju gramatiku. Hipoteza je testirana i nizom ekperimenata na Kornel univerzitetu, koje su imale za cilj da odrede samoprocenu studenata u vetinama logikog rezonovanja, gramatike i humora. Uesnici u ovom eksperimentu su znaajno precenili sopstveni uinak na testu i svoje mesto u odnosu na druge studente.

Oni, koji su prema rezultatima testiranja bili na dnu liste u najnioj etvrtini smatrali su da su bolji od bar 60 odsto svojih vrnjaka!

Kad su ljudi nekompetentni u strategijama koje usvajaju da bi postigli uspeh i zadovoljstvo, tvrdi Daning, oni imaju dvostruki teret: ne samo da donose nepravilne zakljuke i prave nesrene izbore, ve im njihova nekompetentnost oduzima sposobnost da budu svesni toga. Umesto toga, oni su ostavljeni sa pogrenom impresijom da rade sve kako treba.

Studije Daning-Krugerovog efekta fokusirane su na ameriki socijalni milje. Sline studije raene na evropskim univerzitetima pokazuju primetno priguenje efekta, dok istraivanja meu azijskim narodima otkrivaju da neto sasvim suprotno od Daning-Krugerovog efekta utie na samoprocenu i motivaciju za napredak. Iz Daningovih i drugih slinih studija jasno je da Amerikanci, bar veina njih, ako ne uvek a onda bar ponekad imaju tendenciju da poveaju sopstvenu vrednost, smatrajui da e tako bolje i bre napredovati.

Ovaj fenomen se, meutim, u azijskim i slinim kulturama javlja kao obrnuta slika stanovnici istone Azije tee da potcene svoje sposobnosti sa ciljem da se poboljaju, ali i da napreduju i zadobiju druge ljude iz okruenja.

Iluzije superiornosti - 94% profesora na fakultetu rangira svoj posao iznad ostalih kolega - 96% pacijenata koji se u bolnici lee od kancera tvrde da su u boljem zdravstvenom stanju nego drugi oboleli od iste bolesti - 93% motorista su uvereni da su bezbedniji na drumu od veine prosenih vozaa - 90% studenata vidi sebe kao znatno inteligentnijim od ostalih studenata - Psiholoki termin za ovo je iluzija superiornosti


30-10-2011 at 12:58 | Ukljui u odgovor
XMRVICAxTZ
Nivo: Forumski doajen
sitna al dinamitna

Registriran(a): 05-01-2006
Lokacija: Tuzla
Odgovori: 9833
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: @blentava blog
Bez chatanja molim



idi bona setaj tim beogradom, gledaj izloge, hodaj po kafama,,,mani se zeno draga stara blogova i retardiranih textova, nit si psiholog, nit koji djavo, mada bi tebi trebo jedan ako ga nemas do sad...mislim stvarno si smor

30-10-2011 at 15:29 | Ukljui u odgovor
blentava
Nivo: Forumski doajen
Aequam memento rebus in ardius

Registriran(a): 26-12-2010
Lokacija: Belgrade, Serbia
Odgovori: 4005
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: @blentava blog
Bez chatanja molim

Manipulacija laskanje, vreanje i druge metode

Manipulaciji kao nainu sticanja onoga to nam je vano, skloni smo svi, ak i oni koji e olako za sebe rei da su dobri ljudi, iskreni i uvek direktni. Re manipulacija vodi poreklo od latinske rei manus ruka i znai rukovati, upravljati neim. U kontekstu ljudskih odnosa, ona se svodi na pokuaj da upravljamo tuim ponaanjem kroz naine kojih esto nismo ni svesni. Obzirom da je otvorena i direktna komunikacija kljuna u svakom dobrom odnosu, vano je osvestiti naine na koje smo skloni da manipuliemo drugima, isto kao to je vano biti svestan onih situacija u kojima drugi pokuavaju da nas izmanipuliu.

Manipulacija se svodi na tendenciju da dogaaje prikazujemo na takav nain da drugu osobu navedemo na postupke koji slue naoj linoj koristi. Ona ima za cilj uspostavljanje kontrole nad drugom osobom zarad postizanja nekog sopstvenog cilja, ali na indirektan nain kroz izazivanje odreenih emocija kod nje, koje e je navesti da se sama podini naoj volji. Postoje razliita sredstva manipulacije.

Jedna od uobiajenih tehnika manipulacije je lina uvreda. Kroz vreanje ili poniavanje druge osobe, nastojimo da je navedemo da uradi ono to mislimo da treba. U partnerskim odnosima esto nailazimo na poniavanje i vreanje kao jedan od naina da drugoj strani stavimo do znanja odreenu stvar. Janet Wolfe, specijalistikinja za partnerske odnose, navodi da je poniavanje i vreanje est nain kome pribegavamo da bismo od partnera dobili ono to elimo. U tom smislu, manipulativne formulacije koje sreemo u partnerskoj komunikaciji su takozvane TI reenice koje su optuujueg karaktera kao to su Ti me ne voli, Ti mi uvek ini to ili Ti nikada ne slua.

Pored vreanja, pretnja i ucena su takoe uobiajeni naini manipulacije. U partnerskim odnosima, ovaj vid manipulacije najee sreemo u formulacijama poput Ako uradi to jo jednom, ostaviu te!

Ismevanje tue linosti je jo jedan od naina da manipuliemo drugima. Za razliku od ale na raun tueg ponaanja, ismevanje tue linosti ima za cilj da je postidimo i na taj nain uspostavimo kontrolu nad njom.

Jedan od najeih vidova manipulacije jeste ulagivanje i laskanje. esto nailazimo na ljude koji nas obasipaju komplimentima i prenaglaenim izjavama ljubavi i naklonosti. Za razliku od iskrene i autentine simpatije koju prepoznajemo kod prijatelja, manipulativne osobe nastoje nas kupiti kroz kreiranje jedne prividne slike prisnosti i prijateljstva.

Njihove pokuaje manipulacije moemo prepoznati kroz slatkoreivost i pokuaje da nas privole kroz prikazivanje odnosa daleko prisnijeg nego to on realno jeste. U okviru ovog vida manipulisanja, esto emo se susresti sa osobama koje e nam na samom poetku poznanstva ispriati celu svoju ivotnu priu sa naglaskom da se sa nama dobro razumeju, da nikada nisu sreli nekoga poput nas, da smo mi jedina osoba kojoj mogu da se otvore i ogole svoju duu. Na ovaj dramatian i prenaglaen nain iskazivanja svojih emocija one nastoje da kod nas kreiraju oseanje pripadnosti i tako nam se priblie.

Udrueno sa ulagivanjem, kao vid manipulacije, esto se javlja i samosaaljenje. Manipulativne osobe koje su sklone ovom manevru, nastoje da kreiraju kod drugog sliku sebe kao jadnog i napaenog. Samosaaljevajui sebe, oni nastoje da izazovu saaljenje kod drugog i na taj nain postignu odreeni lini cilj. Ovo im polazi za rukom opet kroz jedan laan vid otvaranja i deljenja sopstvene intime sa drugim prikazujui sebe kao bespomonog.

Kao to lana naklonost i ulagivanje mogu biti vid manipulacije, manipulisanje je takoe mogue i kada kao sredstvo koristimo pretnje odbacivanjem. Ovoj tehnici esto, potpuno nesvesno, pribegavaju majke smatrajui to efikasnim nainom vaspitanja svoje dece. One su sklone da veruju da konstantnim kritikama podstiu razvoj svoje dece, iako time samo zapravo postiu doivljaj odbaenosti i neprihvaenosti kod njih. Pretnje odbacivanjem sreemo i u odnosima parova gde se moemo sresti sa izjavama tipa: Ako to ikada ponovo uradi, izmeu nas je gotovo! Ovaj vid manipulacije zapravo predstavlja nain zastraivanja druge strane to za cilj ima da ona promeni ponaanje u onom smeru koji mi smatramo poeljnim.

Agresivno zapitkivanje takoe moe biti sredstvo manipulacije. Pod ovim se podrazumeva sklonost da na svaki odgovor sagovornika nastavljamo sa agresivnim pitanjima tipa zato koja imaju za cilj da relativiziju poentu koju sagovornik pokuava da iznese i obezvredi sve njegove argumente. Ovaj vid manipulacije esto sreemo u politikim duelima u kojima su naravno veoma zastupljeni i svi drugi vidovi manipulacije.

Kao to vidimo, manipulacija predstavlja stil komunikacije u kome se poruka ne prenosi direktno ve se nastoji kroz odreen nain (bilo da je to ulagivanja, pretnja ili neki drugi vid manipulisanja) proizvesti eljena promena kod druge osobe.

Mnogi od nas su, posmatrajui komunikaciju svojih roditelja ili vanih osoba iz naeg okruenja koja je obojena manipulativnim manevrima, i sami preuzeli ovaj vid komuniciranja. Iz tog razloga, veoma je vano osvestiti (prepoznati) ovu sklonost i zameniti je direktnom i otvorenom (asertivnom) komunikacijom kojom poveavamo verovatnou da se razumemo sa drugom osobom i uspostavimo kvalitetan odnos. *** ukoliko kao sagovornika imamo osobu koja na jednak nain vrednuje komunikaciju.
Mia Popi, REBT savetnica

www.psiholoskikutak.com

30-10-2011 at 15:55 | Ukljui u odgovor
Trenutno aktivni korisnici
Aktivni gosti: 9
Skriveni clanovi: 0
Aktivni lanovi: 0
Sretan roendan: H1N1, HI-MAN, HUSO, lunjo, Matosh, o yes, orion, powerfull_chick, skafiskafnjak
FORUM : enski minder : @blentava blog New Topic Post Reply

Strana: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 ... Last Page >>


Niste logirani? Nadimak / Username: Password: Sakrij mi ime
Zaboravili ste password?




Pregled tema u posljednjih 24 sata
Pregled poruka u posljednjih 24 sata
(dva dana, sedam, 30 dana)

Pregled pisanja foruma�a u posljednjih 24 sata

Skokni do foruma:

Kontaktiraj nas | tuzlarije.net

Powered by: STRING FORUM Version 1.0
Copyright 2001 STRING
Osmrtnicama ba smrtovnice