Citam enciklopediju filozofije dodje to meni

Politicka teorija i problem nasilja (Political Theory and the Problem of Violence), Anthony Giddens



U svojoj knjizi Politicka teorija i problem nasilja (Political Theory and the Problem of Violence), Anthony Giddens je postavio jednostavno ali krucijalno pitanje: pod kojim uslovima su clanovi razlicitih etnickih grupa ili kulturnih zajednica u stanju da žive jedni pored drugih i u kakvim okolnostima odnosi izmedu njih prelaze u nasilje? Jedna od takvih okolnosti sigurno je politika mržnje koju mediji vode, potpiruju i šire, osobito u atmosferi konflikata i kriza. Zbog svoje istaknute uloge u gradanskom društvu, mediji moraju poštovati izvesna ogranicenja. Ta ogranicenja su potrebna da bi se sprecilo širenje rasne, verske i nacionalne mržnje. Ratnohušacka politika govori jezikom mržnje i ima tendenciju da proširi sukob na strane koje nisu direktno umešane u konflikt.


Drugim recima, govor mržnje nije manifestacija prava na slobodno informisanje vec njegova gruba negacija, zloupotreba.

Tragican bilans teroristickih napada na New York i Washington pokrenuo je žestoke politicke strasti planetarnih razmera. U trenutku kada je vodeca svetska vojna sila nedvosmisleno objavila rat najvecem svetskom zlu - terorizmu, naše pitanje izlazi iz okvira hipotetickih akademskih rasprava o slobodi informisanja. Neprijatelj je simbolicno predstavljen javnosti u liku jednog coveka, ali je on apstraktan, nedefinisan i gotovo nevidljiv. Medijska ratna kampanja uvodi u sukob jednu opasnu ideološku interpretaciju - civilizovan demokratski svet protiv primitivnog i destruktivnog muslimanskog fundamentalizma. Ideologizacija odgovornosti u ovom slucaju opasno vodi u odmazdu, u masovno ubijanje drugih civila, koji slucajno dele isto poreklo ili veru sa teroristima. Ratnohušacka politika govori jezikom mržnje i ima tendenciju da proširi sukob na strane koje nisu direktno umešane u konflikt. To se najbolje vidi u propagandnom klišeu, po kome su svi oni koji nisu sa nama - stvarni ili potencijalni neprijatelji.

Konsekventno, zadnjih nedelja se o muslimanima cak u najelitnijim zapadnim medijima izveštava retorikom stereotipa. Pri tom se koristi veoma precizan diskriminatorski i selektivan vokabular kojim se legitimiše negativan imidž o muslimanima kao o teroristima ili simpatizerima terorizma. Muslimani koji žive u Zapadnoj Evropi su izloženi ne samo verbalnim napadima vec i fizickom nasilju. Pretnje, zastrašivanje, sporadicni fizicki napadi, paljenje škola koje pohadaju deca muslimanske veroispovesti i slicni incidenti su samo prvi, ali opasan pokazatelj rastuce verske netolerancije u Evropi. Za pocetak, postalo je politicki nekorektno podsetiti javno mnjenje da Palestinci, Iracani i Avganistanci žive užas ratova i gladi vec decenijama i da vecina tih ljudi nisu verski fanatici i zlocinci vec tragicne žrtve sopstvenih represivnih, autokratskih režima.

Jedina prihvatljiva alternativa ovoj po svemu nepravicnoj osveti nad nedužnim ljudima, koji ni na koji nacin nisu povezani sa skorašnjim terorom u Americi, jeste striktna distinkcija izmedu osoba koje su odgovorne za teror i onih koje to nisu. Opasne generalizacije se moraju izbegavati, ako ni zbog cega drugog, ono zbog civilizacijskog imperativa da se zapadna demokratija ne sme zasnivati na "oko za oko" pravdi. Da citiramo još jednom gospodina Giddensa: "Jednom kada otpocne konflikt i mržnja krene da se hrani mržnjom, oni koji su bili dobri susedi mogu završiti kao najogorceniji neprijatelji".

Leon Afrikanac tek pocela

CHE GUEVARA - Izabrana djela 

Razgovor s andjelom, uredjuje i piše Nick Hornby,

za 12 priča od dvanaest pisaca, za 1 funtu po knjizi, za humanitarne svrhe za kuću Trihaus, kuću za specijalni odgoj autistične djece, kojih u Engleskoj ima 76.000, a teško oboljelih oko 26.000, a mogućnosti specijalnog odgoja su za oko 3.000
( podaci TES-a iz 1996 god. ).

Pa kako je onda u BIH.

Dvori od oraha, M.Jergovic  

tajkun, zlatko dukić...

Legenda o Ali - Paši

"Betsy" Harold Robbins 2.put  

Tuzlarije