Teta Nevenka svaka Vam cast na vasoj ljubavi prema Denisu i upornosti Vas i Vašeg muža da pravdo izvedete ns vidjelo, Denisa sam poznavao išli smo zajedno u ET školu i mogu Vam reci da je bio jedna duša od čovjeka. Od njega nikada nisi mogao cuti ružnu rijec sa svima je bio dobar, ne samo sa rajom iz svog razreda vec sa svima u školi. Znam i da je medju profesorima bio omiljen. A ovi diletanti iz UKC-a nek procitaju sve ovo koliko jedna Majka moze imati ljubavi za svog sina pa nek se samo upitaju šta da je njihovo dijete bilo u pitanju da li bi ga slali kuci kao da mu nije nista. Neka vam Bog da snage da ustrajete u ovome i da Bog da se nikome ne ponovilo. Moje mišljenje je da treba osnovati neku zakladu koja bi se bavila ovom problematikom jer jasno je da u ovoj državi nema više ni morala ni etike.

Gospodjo Nevenka,
Ovo sto citam, ova obiteljska tragedija koja Vas je pogodila...nemam rijeci.
Evo, sav drhtim iako ne znam ni Vas ni Vaseg Denisa.
Ali, citajuci vase redove i gledajuci Denisove slike, dotice me bol majke. Jer, sve majke vole svoju djecu.
I ja imam dijete. Nisam majka, otac sam, ali osjecam vasu bol.
Sta reci? Budite hrabri i istrajni u svojoj borbi. Moje su molitve s Vama. Bog ce, vjerujem to u svome srcu, biti milosrdan prema Vasem sinu.
A zlotvori i suucesnici dabogda nikad spokoja nemali. Pa zar nemaju djecu?
Nazalost, pravda je jaaako spora, ali je dostizna. Ako ne na ovom, na onome svijetu svakako.
Moja sucut i duboko postovanje. 

Jeste, Denis je zaista bio dusa od coveka, to kazem bez lazne skromnosti.
Bila sam stroga majka. Osoba sam koja iznad svega mrzi laz, a postuje LICNOST, bilo da je u pitanju dete ili odrastao covek. Tako sam vaspitala sinove.

Koliko je Denis imao prijatelja, sirom sveta, svedoci samo par pisama koje sam nasla u omotu sa natpisom : “pisma za odgovoriti”.





Denis, februar 1992.

Sesti razred O.S. “7 sekretara SKOJ-a”.

15. maja 1992.godine prvi put sam pesice krenula iz Slavinovica, preko basta i dvorista Becarevca, zureci u skolu po sinove. Preziveli smo ratne i gladne godine, a umrli smo posle 10 godina, u MIRU, zajedno sa nasim Denisom.

A doktori?! I oni ubijaju, zar ne? Samo se dobro “pokrivaju” i dobro “ih pokrivaju”.
Iako spora, verujem da je pravda ipak dostizna.


[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 10:14 GMT]

Teta Nevenka, znam vas i vašeg muža, Denisa nisam poznavao.Ovo što vi radite za uspomenu na vašeg sina, i ako bog da kažnjavanje odgovornih, je samo za divljenje.DIVIM VAM SE Teta Nevenka, i imate veliki pozdrav! 

Zahvaljujem forumasima na podrsci i razumevanju. Moje pisanje i prezentiranje dokumenata treba da posluzi i kao OPOMENA, odnosno oprez kad je u pitanju poverenje u lekare. Ucite na tudjim greskama.

Nikad sebi necemo oprostiti to ljudsko POVERENJE prema Hipokratovim sledbenicima. Nikad necemo zaboraviti reci : “Ne boj se sine, sad si na sigurnom, u sigurnim si rukama”.
Kakva zabluda! Kako sebi oprostiti tu laz?!

Denis u francuskom gradu Tuluz, avgust 1997.godine




[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 10:15 GMT]

Denisov rad u III razredu ET skole, Denis ispred skole XII 1996.godine


Prvi polovni racunar Denis je dobio u drugom ili trecem razredu srednje skole. Inace je od 1995. – 2000.godine neprestano i nesebicno ucio druge.

Bio je voditelj kompjuterskog centra pri Elektrotehničkoj školi i instruktor na kursevima računara za školske profesore i učenike, instruktor skole racunara za tinejdzere u NGO “Zemlja djece” i izbeglickom kampu “Duje” u Doboj Istoku.

Aktivno je ucestvovao u volonterskom radu u HO “EMMAUS Int.” i “UNICEF”.




[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 10:16 GMT]

citat:

---

nevenkagaragic wrote:
Denisov intervju na TV Tuzlanskog kantona avgusta 2000.godine, a povodom angazovanja (kao prevodilac i tehnicki koordinator) pri realizaciji projekta internacionalnog festivala Tuzla Wave u Tuzli, a u organizaciji Medjunarodnog foruma solidarnosti «EMMAUS».

---

Denis u francuskom gradu Tuluz, avgust 1996.god. (volonterski rad - radionice za mlade).



[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 10:18 GMT]

Split, juli 2000.godine (radionice na temu tzv. “Realitetne terapije” od William Glassier-a, američkog psihologa-volonterski rad). Susret sa sestrom (od ujaka) u Splitu i u trenucima odmora.


[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 10:19 GMT]