60 godina od usvajanja Deklaracije o ljudskim pravima, na inicijativu Eleonore Ruzvelt. ("Nije posteno traziti od drugih ono sto sami nismo spremni uciniti ")
60 godina izrugivanja i gazenja ljudskih prava na svakom delicu ove kugle, uglavnom, svakodnevno.
A BiH? Kakva su ljudska prava u BiH? Pravo na ZIVOT?
Danas bez problema, nekaznjeno, ubijaju na ulici, u tramvaju, u kuci, stanu, u prolazu, u KLINIKAMA, kako ko i gde stigne, odnosno kako mu se svidi. Ako nekada i usledi kazna, ne treba brinuti, gotovo da je stimulativna («nastavi»).
Od koga ja to (jos uvek) cekam PRAVDU? Da nije zalosno, nasmejala bih se grohotom!
Koji nama «moralni» likovi pokrivaju pravosudje, koji likovi tuze, sude, odlucuju o sudbinama, o kaznama, koji moralni likovi nam obrazuju omladinu (sutrasnje jos bednije tuzioce i sudije), koji diletanti i sa kako stecenim diplomama nas lece, pardon ubijaju? Jad, jad i cemer...
Uostalom, cemu se cuditi kad 13 godina ovu drzavu, pored ogromne «intelektualne» elite (silni premijeri i predsednici sa zamenicima, savetnicima i fuj kojekakvim dzabalebarosima) «vode» i vrte oko malog prsta sestorazredni belosvetski propali «eksperti» za nesto, sto njihovim drzavama ne treba. Crna rupa bez dna.
Nevenka, nedaj se draga prijateljice. Znam da vrijeme nelijeèi rane, znam da je to samo zavaravanje.
Draga Lido, vidim da redovno pratite pricu o mom Denisu. Nedam se ja, nedam! Ja moram izdrzati do kraja, ja imam obavezu zavrsiti ovu pricu onako kako treba da se zavrsi!
Nazalost, tragicna prica o mom sinu nije usamljena. Gotovo svakodnevno cujemo ili citamo o slicnim tragedijama o kojima se uglavnom cuti. Dokle?
Danas u 10,30h u Sarajevu se nastavlja sudjenje Amili Cvijetic-Koldzo, nazvanoj "doktorka smrt" . Nadam se da ce dobiti zasluzenu kaznu i da ce konacno i mnoge njene kolege ponoviti gradivo Hipokratove zakletve.
Mrzim svaki 25-ti datum u godini.
Mrzim broj 25, mrzim ga od 25.jula 2005.godine.
Mrzim dan 25-ti kad moj sin zauvek ode od mene, od tate, od brata, od rodbine, od prijatelja…
Pre 41 mesec, u ovo doba dana, srce moga sunca je jos uvek kucalo.
A imao je samo 25 godina.
I voleo je praznike.
Voleo je obilaziti drugarice i drugove za bajrame, bozice, voleo je otici na ponocku…
Voleo je poeziju i tuzne melodije, posebno “Zajdi, zajdi jasno sonce”.
Voleo je “Besmrtnu pesmu” i Radetovu izvedbu stihova “Cekaj me”…
Za prvu godisnjicu 25.07.2006. godine Bukovcicem, mestom vecnog Denisovog pocivalista, razlegli su se tuzni zvuci klarineta sa Denisovom omiljenom melodijom “Zajdi, zajdi…”
Cekaj me sine moj, ja cu sigurno doci …
[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 12:15 GMT]
citat:nevenkagaragic wrote:
Mrzim svaki 25-ti datum u godini.
Mrzim broj 25, mrzim ga od 25.jula 2005.godine.
Mrzim dan 25-ti kad moj sin zauvek ode od mene, od tate, od brata, od rodbine, od prijatelja…
Pre 41 mesec, u ovo doba dana, srce moga sunca je jos uvek kucalo.
A imao je samo 25 godina.
I voleo je praznike.
Voleo je obilaziti drugarice i drugove za bajrame, bozice, voleo je otici na ponocku…
Voleo je poeziju i tuzne melodije, posebno “Zajdi, zajdi jasno sonce”.
Voleo je “Besmrtnu pesmu” i Radetovu izvedbu stihova “Cekaj me”…
Za prvu godisnjicu 25.07.2006. godine Bukovcicem, mestom vecnog Denisovog pocivalista, razlegli su se tuzni zvuci klarineta sa Denisovom omiljenom melodijom “Zajdi, zajdi…”
Cekaj me sine moj, ja cu sigurno doci …
Suosjeæam s vama! Vidim moje roditelje i znam kako vam je. Samo da vam Bog dragi da snagu i strpljenje i da jednom vaseg sina sretnete na boljem mjestu
... «Kada smo prestali biti ljudska bica?...
... Mozete li uopste zamisliti da ste svjesni da sve sto ste godinama stvarali,vas zivot nestaje ,da umirete a da znate da postoji pomoc ,ali odbija doci do vas?
Mozete li barem na tren zamisliti ,da ste u slicnoj situaciji vi sami ili vama neko drag?
Jer nemojmo se zavaravati ovo se moze dogoditi bilo kome!
Zasto se onda uporno pravimo glupi?... «
__________________________________________________
Citirala sam samo deo, inace interesantnog, teksta sa druge teme Tuzlarija.
Uspomena na tragicnu sudbinu mog sina ne dozvoljava moje ucesce na toj temi, ali tekst u potpunosti predstavlja nase drustvo, nasu stvarnost, pa i nas same, kao pojedince.
Odavno smo mi «prestali biti ljudska bica», slazem se.
Ja ne moram ni «bar na tren» zamisljati umiranje kad «postoji pomoc , ali odbija doci do vas».
I ne zavaravam se da se ovo ne moze dogoditi bilo koma.
TO, ta pomoc je odbila doci do mog Denisa!
I to upravo od Hipokratovih krivokletnika (4!!!) kojih je pun UKC Tuzla.
Ali, sta je moj Denis za ovo drustvo, ovaj grad, one diletante na Internoj klinici?
Dvostruki arsini se primenjuju u svim segmentima ovog trulog drustva, pa tako i u zdravstvu i u pravosudju, nazalost.
Cemu onda cudjenje? To smo mi, to je nasa stvarnost koju ignorisemo sve dok ne pokuca i na nasa vrata. Zar ne?
Draga teta Nevenka,
neznam kako zapoceti,i sta Vam reci,jer svaka nasa rijec nemoze ublaziti Vasu bol,al zelim da Vam kazem,da citam vec duze vase postove,i da svaki put zaplacem ko malo dijete .
Denisa sam poznavala sa fax-a bio je dobar covjek,kolega,prijatelj,,,
Budite nam jaki,mi smo uz Vas,Tuzla je uz Vas,,,,
citat:nevenkagaragic wrote: Lejla.M, 28-12-2008 at 20:15
... «Kada smo prestali biti ljudska bica?...
... Mozete li uopste zamisliti da ste svjesni da sve sto ste godinama stvarali,vas zivot nestaje ,da umirete a da znate da postoji pomoc ,ali odbija doci do vas?
Mozete li barem na tren zamisliti ,da ste u slicnoj situaciji vi sami ili vama neko drag?
Jer nemojmo se zavaravati ovo se moze dogoditi bilo kome!
Zasto se onda uporno pravimo glupi?... «
__________________________________________________
Citirala sam samo deo, inace interesantnog, teksta sa druge teme Tuzlarija.
Uspomena na tragicnu sudbinu mog sina ne dozvoljava moje ucesce na toj temi, ali tekst u potpunosti predstavlja nase drustvo, nasu stvarnost, pa i nas same, kao pojedince.
Odavno smo mi «prestali biti ljudska bica», slazem se.
Ja ne moram ni «bar na tren» zamisljati umiranje kad «postoji pomoc , ali odbija doci do vas».
I ne zavaravam se da se ovo ne moze dogoditi bilo koma.
TO, ta pomoc je odbila doci do mog Denisa!
I to upravo od Hipokratovih krivokletnika (4!!!) kojih je pun UKC Tuzla.
Ali, sta je moj Denis za ovo drustvo, ovaj grad, one diletante na Internoj klinici?
Dvostruki arsini se primenjuju u svim segmentima ovog trulog drustva, pa tako i u zdravstvu i u pravosudju, nazalost.
Cemu onda cudjenje? To smo mi, to je nasa stvarnost koju ignorisemo sve dok ne pokuca i na nasa vrata. Zar ne?
Gospodjo Nevenka, u potpunosti se slazem sa vama i saosjecam sa vasom boli. ´Strucnost´ , ´humanost´ i ´ljudsko dostojanstvo´ pojedinaca s UKC-a su na svojoj kozi dobro osjetili i neki blizi clanovi moje porodice, nije u pitanju tragedija i smrtni ishod, ali jestu trajne posljedice po zdravlje i dozivotne traume proizasle iz toga da svoja prava ne mozes, od tih ´zasticenih medjeda´ nikako izganjati ni preko kakvog suda, sve je dobro uvezano. Citati koje ste naveli su samo jos jedan prilog vasoj tezi, a vecini dobro poznatoj, o totalnoj dehumanizaciji drustva kao i nevjerovatnom licemjerju....
Re: PRAVDA ZA DENISA 
Znam kažu, da vrijeme nelijeèi rane, ali isto tako, znam, da je to samo zavaravanje. 
