Nešto


Nešto u meni
još tebi se nada.
A posrću dani
tumaraju noći
i prvi snijeg pada.

Nešto u meni
još na tebe čeka.
A promiču sjene
curi sivilo neba
i lijeno teče zelena rijeka.

Nešto u meni
Sve je što imam.


Jovica Letić

Zato što ne mogu da te dodirnem


Mesečina punog meseca
Noćas nema nikakvog smisla

Osećam se kao pokisla
Senica na pustom polju
Kao lađa nasukana na kraj sveta

Tuga nadire u smetovima

Dva dlana kao dva šteneta
Cvile u praznim džepovima
Zato što ne mogu da te dodirnem.


Ljiljana Ninković - Mrgić

Ostavila bih te ja


Odrekla bih te se ja,
konačno,
da to zavisi od mene,
ali od mene ne zavisi
ništa,
osim, možda, da li će sutra
granuti sunce
ili će se prosuti dažd
iz mojih očiju.

Otišla bih ja,
daleko,
u potragu za Atlantidom
ili za Nedođijom,
u Legiju časti
ili u hodočasnike,
kada bih bila sigurna
da te bar tamo
neću sresti.

Zaljubila bih se ja,
ponovo,
da je to u mojoj moći,
da nije svaki deo ovog tela
obeležen mojom čežnjom
za tobom
pa zapečaćen sa devet pečata
koje jedino tvoje usne
mogu rastopiti.

Predala bih se ja,
drugom,
da sam te bar u snu poljubila
da me je tvoja ruka milovala
bar jednu noć,
i znala bih,
ma gde bila,
kome pripadam sva,
od vrha do dna,
od nastanka do nestanka.

Ostavila bih te ja,
zauvek,
kad bi se oni golubovi
već jednom odselili
sa susednog krova,
jer bi sa njima
odletela i moja duša
koja jedino zbog tebe
na zemlji obitava.


Violeta Milićević

OČI SNA

Čeznja veća od neba
umilnom pesmom
ruže uspavljuje bele.

U rečima ne rečenim
kupaju se zvezde
nesvesne svog sjaja.

Vetrom beskrajnim nošene
plove usnule ladje
na talasima kojih nema.

Pogledajmo se
i pocepajmo nebo uzdasima.

Bogdanka Rakić

Želja

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il´ podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

( Dragana Konstantinovic )

Aleksej Tolstoj
( 1817-1875 )

NE VERUJ MI



Ne, ne veruj mi, kad zbog ćudi preke,
Kažem da ljubav tebi ne uzvraćam,
Ni u izdaju mora zbog oseke:
Ono se uvek zaljubljeno vraća.

Negdašnje strasti pun, evo, žudeći
Već hitam natrag – sa žuborom vala,
Slobodu svoju opet ti nudeći –
U topli stisak voljenih obala!

nema pomoći


postoji mesto
u srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

prostor

čak i u najboljim
trenucima

znaćemo to
više nego
ikad

postoji mesto u
srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

i
mi čekamo
u tom
prostoru
Carls Bukovski

Ljubav posle ljubavi


Doći će čas
kad ćeš, s ushićenjem,
pozdraviti sebe
na vlastitim vratima, u vlastitom ogledalu,
i jedno ćete drugom poželeti dobrodošlicu kroz osmeh,


i reći: sedi ovde. jedi.
opet ćeš voleti neznanog koji je nekad bio ti.
Pruži vina. Pruži hleba. Vrati srce
njemu samom, neznancu koji te je voleo


čitavog života, koji je ostajao zanemaren
zbog drugih, koji te zna u dušu.
skini s police ljubavna pisma,


f­otografi­je, očajničke poruke,
strgni sopstveni odraz s ogledala.
sedi. Pogosti se svojim životom.


Derek Vo­l­ko­t

Uzalud je budim (Branko Miljković)
----------------------------------------


Budim je

zbog sunca
koje objašnjava sebe biljkama

Zbog neba
razapetog između prstiju

Budim je zbog reči koje peku grlo

Volim je ušima....

Treba ići do kraja sveta
i naći rosu na travi...

Budim je zbog dalekih stvari
koje liče na ove ovde...

Zbog ljudi
koji bez čela i imena
prolaze ulicom

Zbog anonimnih reči
trgova
Budim je zbog manufakturnih pejzaža
javnih parkova

Budim je zbog ove naše planete
koja će možda biti mina
u raskrvavljenom nebu

Zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom!

Moja ljubav
puna drugih
je deo zore koju budim

Budim je zbog zore
zbog ljubavi
zbog sebe

zbog drugih...

Budim je
mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu

Sigurno je rekla:
neka me traži
i vidi
da me nema

Ta žena sa rukama deteta
koju volim
To dete koje je zaspalo
ne obrisavši suze koje budim...

Uzalud
uzalud
uzalud...

Uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova

Uzalud je budim
jer njena usta neće moći da je kažu
uzalud je budim

Ti znaš
voda protiče
ali ne kaže ništa........

Uzalud je budim

Treba obećati
izgubljenom imenu
nečije lice
u pesku

Ako nije tako
odsecite mi ruke
i pretvorite me
u kamen!

Ćutnja

Nas dvoje smo najčešće razgovarali ćutanjem.
Ćutanjem sam ti želela reći sve nedorečeno,
jer rečima nisam mogla iskazati
buru osećanja koja se vitlala u meni,
koja je svaku moju ćeliju dovodila do ludila,
a žubor tišine u tvojoj sobi
prenosio je naše misli nevidljivim putanjama,
jer smo bili jedno u duhu.

Nas dvoje smo se čak i svađali ćutanjem!
Ćutanjem sam ti govorila da sam nesrećna,
a ti si me nemo posmatrao i
žubor tišine u tvojoj sobi
prenosio je naše misli nevidljivim putanjama
kad nismo bili jedno u duhu.

Ali zašto sada ćutiš?

Još uvek osećam,
tvoje prisustvo u ovoj sobi,
u svakom atomu vazduha
koji udahnem.

I žubor tišine
između naših zidova
prenosi moje misli tebi,
nevidljivim putanjama...

Koliko još dugo treba da ćutiš?

Sad ćutim i ja,
čekam,
da li će doći vreme
kada ćemo nas dvoje
ponovo razgovarati!?

(Ljiljana Milosavljević Lilly)