citat:

---

bosno_moja wrote:
Taj Kačevenda je ono klasično krme.

---

Orlović: Sudovi u RS slušaju Kačavendu, a ne zakon!!!

Izjava episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavende da će crkva sagrađena u dvorištu Fate Orlović u Konjević-Polju biti izmještena tek kada se sudski riješi vlasništvo nad zemljištem dodijeljenim za gradnju nove crkve i da taj predmet "u sudu u Srebrenici stoji već dvije godine" izazvala je oštru reakciju brojnih žitelja u tom mjestu.
Fata Orlović kazala nam je kako zna da se "Kačavenda služi svim i svačim" da bi crkva što duže stajala u njenom dvorištu, a on se istovremeno "služio parama koje mu je Dodik uplatio za izmještanje crkve".
Prema njenim riječima, ovaj slučaj treba rješavati Osnovni sud u Vlasenici, a ne u Srebrenici.
- Većina nasljednika zemljišta koje je zadruga "Guber" iz Bratunca dodijelila SPC-u da gradi novu crkvu živjela je na području Nove Kasabe i Vlasenice. Jedan broj njih je umro prirodnom smrću, jedan broj je ubijen u toku rata, a od onih što su preživjeli neki su u BiH, a neki u inostranstvu. Čula sam da Sud u Vlasenici ne mrda prstom da te ljude okupi i završi prijenos zemljišta - rekla nam je Fata.
Prema njenim riječima, ljudi koji se spominju kao nasljednici zemljišta na koje bi trebala biti izmještena crkva mogu se naći, jer i oni koji žive u inozamstvu dođu u Bosnu svakog ljeta.

- Sudije da hoće, mogle bi to završiti. Čula sam kako im je Kačavenda poručio da otežu što duže, misleći da će se meni nešto dogodi. Kako vidim, sudije Kačavendu slušaju bolje nego što bi trebale slušati zakon.

Ali, zaboravio je, jadan, da ja imam sedmero djece i da će se Orlovići s njim tužiti do sudnjeg dana - poručuje Fata.

Potvrda u pismu Dragičeviću

"Dnevni avaz" je u posjedu pisma kojeg je još u septembru 2008. godine Osnovni sud u Srebrenici uputio na adresu Miladina Dragičevića, savjetnika u Vladi RS zaduženog za rješenje spora u vezi s crkvom u Konjević-Polju.

Prema sadržaju pisma, za više od 30 osoba koje se spominju kao pravni nasljednici zemljišta dodijeljenog SPC-u, "Guber" je bio dužan pokrenuti postupak pred Osnovnim sudom u Vlasenici, a ne u Srebrenici, kako to poručuje Kačavenda..

(Avaz - Almasa Hadžić)

citat:

---

bosno_moja wrote:
Taj Kačevenda je ono klasično krme.

---

citat:

---

soraya wrote:


nemoj da vrijedjaš krme,on je prasac natovljeni

---

Provokacije neće pokolebati Bošnjake

- Zašto sramotni prigovori čekaju četiri godine

"Sačekat ćemo da prestanu ovi koji nam smetaju".

Ovo su riječi episkopa zvorničko-tuzlanskog, vladike Vasilija Kačavende, izrečene neposredno pred paljenje badnjaka na platou ispred zgrade općinske administracije u Bijeljini, na Badnji dan u srijedu, 6. januara.

Slovo zakona

"Ovi koji nam smetaju" odnosilo se na ezan sa bijeljinske Atik džamije, koji je pozivao vjernike na akšam-namaz.

Iako dobro zna raspored pet dnevnih namaza, pa i ezana, vladika Kačavenda svake godine prije paljenja badnjaka, u predvečerje dok se čuje ezan, prokomentira na sličan način "ove koji smetaju".

Jasna je to poruka pravoslavnim vjernicima i jasan odgovor na pitanje: "Kome smeta ezan u Bijeljini"?

Stoga su i jasniji uporište i stav onih koji su svoje potpise stavili na peticiju za smanjenje ezana u Bijeljini, a koja je bila povod Skupštini opštine, odnosno inicijatoru, predsjedniku Skupštine Draganu Đurđeviću, da Komunalnoj policiji izda nalog za mjerenje jačine ezana. Da podsjetimo, mjerenje je, navodno, utvrdilo da je ezan za 20 posto jači od zakonom dozvoljene jačine buke u naseljenom mjestu, mada do sada, kako saznajemo, niko u Islamskoj zajednici grafikon mjerenja nije vidio, niti je mjerenju prisustvovao.

Zato je na jednom od sastanaka predstavnika Medžlisa Islamske zajednice Bijeljina i općinske vlasti dogovoreno da se nakon novogodišnjih i božićnih praznika mjerenje ponovi, ovaj put uz prisustvo predstavnika Islamske zajednice. U međuvremenu, jačina ezana je smanjena, ali je potrebno utvrditi da li je i sada u zakonskim granicama.

Jedno je očito, onima kojima smeta, ezan će uvijek biti preglasan, naročito kada se tokom ove godine ezan oglasi i sa munara još četiri bijeljinske džamije koje su u završnoj fazi obnove.

Prema saznanjima našeg lista, peticija protiv ezana predata je SO Bijeljina još prije četiri godine, no, kao osjetljivo političko pitanje, čekala je bolje dane koji su, prema nekima, očito došli. Načelnik opštine Bijeljina Mićo Mićić rekao je na jednom od sastanaka sa predstavnicima udruženja "Povratak" da on lično nema predrasuda u vezi sa međunacionalnim i međureligijskim odnosima, što je svojim postupcima u dobroj mjeri i pokazao, ali, dodao je Mićić, uvijek ima onih kojima druga strana smeta.

Iako Islamska zajednica u Bijeljini nerado komentira političke namještaljke oko ezana u ovom gradu, glavni imam Samir ef. Camić rekao je za "Dnevni avaz" da odnosi Medžlisa IZ Bijeljina i lokalne vlasti idu uzlaznom putanjom, da Islamska zajednica problema ima, ali da se rješavaju na civiliziran način.

Dvori i manastir

Nadati se da će usklađivanjem jačine ezana sa zakonskim propisima konačno prestati igre oko bijeljinske Atik džamije koja je, da podsjetimo, u samom centru grada. Iza harema ove, Sultan Sulejmanove džamije, vladika Kačavenda svojevremeno je izgradio dvore i manastir na jedanaest bošnjačkih kuća, a posljednjih godina taj kompleks proširuje kupovinom novih imanja i započetom gradnjom zgrade bogoslovije.

Zbog toga je i tražio da se preko dijela imovine Islamske zajednice izgradi nova ulica, ali je taj dio Regulacionog plana, zbog stava Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH, pod znakom pitanja.

Džematlije: Ne bi trebao smetati ni ezan ni crkvena zvona

Džematlije Atik džamije imaju jasan stav da nikome ne bi trebalo da smetaju ni ezan ni crkvena zvona, a ako zakon nešto propisuje, vele, onda neka bude po zakonu za sve. Naravno, taj zakon ne važi za manastirska zvona vladike Kačavende koja se, da podsjetimo, oglase uvijek kada i dnevni namazi. Nikad niko nije tražio niti pisao peticije da se mjeri njihova jačina.

- Pratim da sve češće govore da je ezan suviše glasan, pa je onda i mjereno. Samo, ne znam da li je mjereno kako treba, jer je danju u centru grada opća buka od vozila, njihovih sirena. Za mene ezan apsolutno nije glasan, a ni zvona, i to nikome ne bi trebalo da smeta - kategoričan je Ibrahim Suljanović, redovni džematlija Atik džamije.

Džematlija Nezir Aljić pita se kome smeta ezan.

- Nama ništa ničije ne smeta i tako je što se nas tiče bilo uvijek i u Bijeljini, Tuzli, Sarajevu. Ovo što se sada ovdje radi, to je čista politika ili ko zna šta drugo. Evo, smanjeno je sad i opet se čuje i čut će se, uprkos onima kojima smeta - kaže Nezir.

(AVAZ(

Kacavenda favorit za patrijarha

U susret Svetom arhijerejskom saboru SPC, najavljenom za 22. januar, grupa episkopa oko vladike tuzlanskog Vasilija Kačavende nastoji ovih dana da obezbedi da vladika Kačavenda bude među tri kandidata od kojih će jedan žrebom biti izabran za patrijarha, navode dobro upućeni u zbivanja u banjalučkoj eparhiji.

Tanjugu je iz više izvora preneto da je "vrlo uticajni" vladika tuzlanski "jedna od veoma značajnih ličnosti koju ne treba prevideti" u pripremama za izbor novog patrijarha i oko koga se "duhovno okuplja grupa episkopa koja nastoji da ostvari većinu u Saboru i presudno utiče na izbor kandidata za poglavara SPC".
Vasilije Kačavenda je ličnost koga neki već vide kao budućeg patrijarha srpskog i zasigurno najjačeg favorita. Dobro upućeni, medjutim, opreznije navode da je sigurno toliko da će od njegovog uticaja zavisiti ko će biti medju kandidatima za patrijaršijski presto.

Tuzlanski vladika je, kako su navodili mediji, posebno blizak sa nekolicinom episkopa koji su česti gosti u njegovom dvoru u Bijeljini, a medju njima su banjalučki episkop Jefrem, istočnoamerički Mitrofan i vladika Longin iz Nove Gračanice (SAD).
Upućeni objašnjavaju da mediji te vladike pogrešno označavaju kao „bosanski lobi", jer ih ne zbližava poreklo, već pogledi na Crkvu i budućeg poglavara.

Na to upućuje i to što su medju onima čije uvažavanje uživa vladika Vasilije i episkop mileševskog Filaret, kao i vranjski vladika Pahomije.
Kačavenda i episkopi njemu sličnih pogleda važe za "tradicionaliste", nesklone preteranom uvažavanju evropskih procesa i tokova u Srbiji, pa i "obrazovanijim vladikama" suviše otvorenim ideji da je Srbiji mesto u Evropi.

Umesto toga, Vladika tuzlanski i njemu bliski po gledištima namerni su da, umesto toga, Crkvu učine središtem nacionalnog okupljanja.
To znači, prema tumačenjima poznavalaca zbivanja unutar SPC, da se suzbije uticaj savremene teologije na teološkom fakultetu u Beogradu, posebno mitropolita Amfilohija i Irineja Bulovića, kao i mladjih episkopa „savremenijih pogleda".

Otuda, navode upućeni, i pokušaji vladike Vasilija da uspostavi posebno jake veze sa pojedinim uticajnijim ruskim episkopima, posredstvom vikarnog vladike Antonija u Moskvi, takodje čestog gosta u Bijeljini.
Podršku krugu oko Vasilija mogao bi da da i vladika raško-prizrenski Artemije, koji je duže vreme u sukobu sa članovima Sinoda, koji sada, pored niškog Irineja, vode i dvojica nekada mu bliskih "justinovaca", Amfilohije i Irinej bački.

Vladika Vasilije se smatra sposobnim episkopom koji je podigao više desetina crkava u svojoj eparhiji i manastir - rezidenciju u Bijeljini.

Mediji su ga predstavili kao sklonog raskošu, ali je sigurno da bi kao patrijarh posebnu pažnju posvetio obnovi crkvenog života, kao i kadrovskim promenama u Beogradu.

(Tanjug)

Божићни интервју Владике Василија

Ваше Преосвештенство, Божић је најрадоснији хришћански празник. Божић је бријеме љубави, вријеме праштања, вријеме саборности. У овом времену економске кризе, политичких подјела па чак и подјела у Цркви, какво је то стање саборности када је ријеч о православном народу гдје год да живи?

Владика Василије: Ми смо као национ специфични људи. У одређеним моментима спремни смо на нетрпељивост, на гложење једних са другима али када дођу благи дани онда се некако зближавамо а то је доказ да у нама Бог обитава, да смо божански народ, да смо хришћански народ. Стање је економски тешко. Људи немају основна егзистенцијална средства. Омладина је понекада апатична и не жури се да заврши студије јер нема запослења, радници се отпуштају али има нешто у народу што га грије. Постоји та моторна духовна снага. Постоји дух божанског бића у човјеку који га бодри и снажи.

*Да ли је довољан само тај дух у ситуацији када људи размишљају како преживјети од данас до сутра?

Владика Василије: Сналазе се људи. Српска Православна Црква у својим иступањима не сије лажни оптимизам него говори о чињеничном стању. Пензије су мале, отпуштају се радници, питање егзистенције, старе особе су напуштене и све су то моменти кризе али ми не сијемо лажни оптимизам.

Да, али колико СПЦ дијели судбину свога народа? Ваше Преосвештенство, вјероватно сте чули, тј. могу се чути оцјене у једном дијелу јавности: зашто се граде оволике цркве, зашто се новац на то троши, зашто се праве велељепни објекти. Чули сте, ми смо навикли на владичански двор, често се може прочитати у новинским натписима „Версај у Бијељини“?

Владика Василије: Идемо редом. Српска Православна Црква пружа, преко својих хуманитарних организација, помоћ. Ми се не хвалимо држећи се учења апостола Павла: „Ако ћу се чиме хвалити, хвалићу се слабостима својим“. Ево овдје у Бијељини, многи знају да постоји хуманитарно удружење Богородице Тројеручице, Коло српских сестара, Светосавска омладинска заједница. У границама наших могућности ми пружамо помоћ свима. Свештенство се ангажује преко вјерног народа, преко наших хуманитарних организација, да нпр сада о Божићу ни једно домаћинство не остане ојађено и само али ми се на хвалимо оним што радимо и стварамо. Људи су напаћени. Ево данас смо издали налог да се помогне једној породици у Трњацима како би им Божић био радоснији. На жалост, ми немамо могућности свима да помогнемо. Што се тиче градитељске дјелатности, наш народ у тој својој биједи пружа онај динар за мисију своје свете цркве. Често сам постављао питање онима који критикују, а такви најчешће немају везе са црквом, шта би требали да подижемо од прилога вјерника, Цркве или куће неморала? Говоре нам:“Зашто не подижемо фабрике“? Рекао сам то једном, назови виђеном човјеку овдје у Бијељини, који нас критикује а нема везе са црквом, и који није ни једног динара дао за мисију цркве а ни грађевинску дјелатност. Погледајте духовним али и тјелесним очима. Колико има грађевинских радника који раде на грађевинама наше цркве? Колико се ту породица издржава? Нека они који воде политички живот, граде фабрике? Позивамо, испитајте поријекло средстава нових богаташа и тајкуна! Што се тиче натписа о „Версају“, треба имати на уму да је ова епархије древна и да је основана 1232.године. Од тог оснивања се стално сабирало и обнаваљало. Шта би требали да радимо? Да све ово изнесемо и спалимо? Мени ово не треба. Ја ово нећу понијети са собом у гроб, нити ће моја фамилија ово наслиједити. Ово је црквено и ово је презентација цркве да нисмо никоговићи него да имамо дубоку традицију. Кад би тим очима гледали онда не бисмо обновили ни манастир Тавну, ни манастир Сасе, које су у овом рату сравњене са земљом. Погледајте Тавну, Ловницу, Озрен и Сасе, да не набрајам даље, колико је обновљено и учињено.

Ваше Преосвештенство, још једна примједба која се упућује не само СПЦ, већ свим вјерским заједницама, то је та веза између Цркве и политике. Колико Црква утиче на политичка дешавања и колико је та обрнута спрега присутна? Колико политика злоупотребљава Цркву и ваш утицај јер према свим истраживањима, народи највише повјерења имају у вјерске заједнице, много више него у политичке организације?

Владика Василије: Ја не могу говорити у име других вјерских заједница него само у име своје Цркве. Ми из Цркве смо све-страначки и изнад-страначки. Нисмо наклоњени ни једној страначкој групацији али цијенимо оне људе који воде живот државе Републике Српке и који се жртвују за добро народа. Они су препознатљиви.

*Кога црква препознаје?

Владика Василије: Препознајемо људе и знамо кога треба да подржимо. Пратите моје проповиједи. Ми критикујемо људе у политици али оне који добро раде ми подржавамо. Ја нећу говорити о именима нити сам их спомињао. Спомињемо пут и трасу којом иду и којим добро чине. Наш народ није слијеп и он то види.

Ваше Преосвештенство, Ви сте искористили и сада прилику и рекли наша држава Република Српска, и то вам често замјерају у другом БиХ ентитету. Зашто користите термин „држава Република Српска“ када је РС ентитет а не држава? Са друге стране имамо поглавара ИВЗ који велича отоманско царство и колико сада те ваше изјаве уствари не доприносе међусобној толеранцији у босанскохерцеговачком друштву за које се сви ви из вјерсkих заједница декларативно залажете?

Владика Василије: Пазите, ја не могу казати да је отоманско царство срећа и благостање мога народа. Не могу се сложити да су данак у крви и јањичари слобода избора. То је терор над мојим народом и Црквом. То је било узимање душе мога народа. Не могу се сложити да Турска држава треба да дијели овдје царство и да нам она буде узор како да живимо. Не могу прихватити ни да Србија туторише нама али прихватам оно што је Дејтоном речено, да смо посебна групација у БиХ а то је Република Српска. То морамо да чувамо. Наш народ је протјеран из Федерације. Шта сада наш народ да ради? Да пљунемо, да извинете на изразу, на све ово што је створено у Републици Српској и да идемо у земљу недођију? Наши темељи овдје су дубоки и јаки, још и прије Немањића него што имају други. Зна се када је ко шта постао! Ми не лутамо. Ми смо Православни Срби од искони на овим просторима, од 7. вијека. Дурги су у разним приликама и неприликама мијењали своје име и духовно и национално биће. Ми смо овдје најаутохтонији народ а да је то тако говоре споменици културе, наши манастири. Зато су наши манастири рушени на простору садашње општине Сребреница. Било је ту 5 манастира у граду Сребреници и 4 цркве и све су разрушене кроз вијекове. Доживјели смо да данас у нашој држави Републици Српској обнављамо те светиње.

Можете ли се ви ,великодостојници вјерски, договорити да се уздржите од, да тако кажем, „јаких изјава“ , да допринeсете међусобној толеранцији? У Међурелигијском вијећу сте упутили једно саопштење у којем позивате на међусобно разумијевање и толеранцију. Да ли је то тај корак којим треба да дјелују вјерске заједнице у БиХ?

Владика Василије: Ми идемо тим путем. Међутим, Међународна заједница неправедно се односи према народима БиХ. Ми нисмо немоћни људи овдје да нам туторишу. Ми смо овдје под протекторатом. Погледајте судство нпр, погледајте пацке које нам дијеле, погледајте ситуацију нашег народа у Федерацији. Ставља се примједба руководству РС да нису адекватно заступљени други народи по попису уз 1991. године у политичким и друштвеним структурама. А шта је са Федерацијом? Прије неки дан сам прочитао у новинама чланак о стању Срба у Тузланском кантону. Гдје су Срби у општинским структурама Тузланског кантона. Био сам скоро у Калесији и питао сам начелника: „Господине, колико имате Срба према попису становништва из 1991.године? Казао је:“ Немамо ни једнога“. Шта то значи онда? Нама се пребацује да смо ми национал шовинисти. Ја сам националиста и то велики националиста. Љубим своје, туђе поштујем. Немој ми дирати моје а ја поштујем твоје.

*Преосвећени Владико, да ли је ово први Божић који Срби дочекују без Патријарха?

Владика Василије:Само да допуним претходно питање.
Мени и мојој Цркви се пребацује Коњевић Поље и Фата Орловић.

Па добро јесте то проблем.

Владика Василије: Није то проблем. Није то проблем у СПЦ него у државним структурама. Предмет стоји у Општинском суду и неће да га узму у разматрање. Ми смо обезбједили простор гдје би требало да се дислоцира црква. Друго, нико не говори о лијепом рјешењу измјештања цркве на Дивичу. Доставио сам Предсједнику Владе Федерације господину Мујазиновићу допис са једним мањим бројем мјеста гдје су подигнуте богомоље других вјерских заједница, конкретно Исламске заједнице на православној српској земљи, на земљи православних Срба. То питање сам покренуо на Међурелигијском вијећу и напокон смо дошли до заједничког закључка да се од државних власти затражи да се образује комисија која ће испитати гдје су подигнути вјерски објекти на имању друге вјерске заједнице или имању људи других националности.
Сада да вам кажем о Патријарху. Ми смо срећни што смо имали таквог Патријарха, великог молитвеника. Срећни смо што је на онакав начин испраћен на онај свијет. То је доказ ријечи псалмопјевца Давида: „Жедна је душа моја Бога живога“. Био је личност која је цијелим својим бићем била градитељ мира и истински проповједник ријечи Божије, што би рекао Петар Прерадовић: „Што је оно добар пастир. Што каже ином он је потврђивао и својим чином“.

Васколики православни народ очекује да добије насљедника који ће бити достојан насљедник свог претходника Патријарха Павла?

Владика Василије: Знате како, сваки човјек је индивидуа за себе. Свако има поред зацртаног јеванђелског пута, своје путеве на боготражитељском путу којим иде и гдје чини добро за добро народа и спасење душе своје. Копије не могу бити. Боље је оригинал какав јесте него невјешта копија. Патријарха Павла не може ни једна личност копирати. Нема личности која ће идентично наставити његов пут. Данас су цркви потребни и једни други моменти осим онога штоје Патријарх Павле имао.

*Који су то моменти?

Владика Василије: Организација или реорганизација цјелокупног живота цркве, проблем сагледавања неријешених свеопштих питања у цркви и национу.

*Да ли су тачне информације да међу епископима постоје дубоке подјеле око тога ко би требао да се нађе на челу СПЦ, да има различитих струја, босанска, србијанска, црногорска....

Владика Василије: Не! То су, опростите на изразу, блебетања разних коментатора, Ђорђевића, социолога, познаваоца, из добро обавјештених извора и господина Туциаћа из добро обавјештених извора из Патријаршије. Када се износи нека чињеница онда то мора бити поткрепљено именом и презименом. Ја се не слажем када се у средствима информисања ставе иницијали нпр. „тај и тај разбојник убио тога и тога“. Кажи име и презиме. Тако и у животу цркве постоји различитост мишљења. Не трубимо сви у исту трубу али имамо сви исти циљ данас а то је да добијемо доброг Патријарха, да добијемо личност која има храброст Патријарха и мудрост попут Патријарха Пајсија који је мудро водио свој народ у односу на свог претходника Патријарха Јована, који је ишао праволинијски и српски народ је страдао. Ми данас имамо велике проблеме у нашој цркви. Имамо покушај стварања тзв. самосталне аутокефалне црноk

Mračna prošlost episkopa Kačavende

Vladika udbaš hoće da postavi patrijarha

Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ne planira sebe da isturi kao jednog od trojice kandidata za patrijaršijski tron i za to ima debele lične razloge. Međutim, prema saznanjima „Blica”, Kačavenda nastoji da obezbedi da tok Sabora odrede on i njemu odane vladike, tako da svi kandidati, njih trojica, budu iz kruga njemu bliskih episkopa. Na taj način, ma ko bio izabran, zvorničko-tuzlanski vladika bi daleko od očiju javnosti, kao i do sada, imao najveći uticaj u SPC i u tokove novca.

Zašto vladika Vasilije (Kačavenda), episkop koji oko sebe okuplja snažnim i manje čvrstim vezama najmanje 18 vladika, iako bi to želeo, neće sugerisati da se za njega glasa?
Najjednostavniji odgovor za kojim se isprva poteže jeste „da vladika sklon luksuzu neće svoje raskošne dvore u pozlati menjati za oskudnu, pa i pomalo memljivu sobu u Patrijaršiji”. Međutim, razlozi vladike Kačavende mnogo su dublji. On je dobar deo svog staža u crkvi posvetio i radu za obaveštajnu službu, o čemu svedoče zapisi službi još iz perioda stare Jugoslavije. O tome postoji znatan broj dokumenata. Neki od njih otkrivaju način rada Vasilija Kačavende, ali i potvrđuju činjenicu o kojoj se do sada samo spekulisalo u javnosti - da je angažmanom u službi i njenom preporukom doveden na mesto episkopa 1978. godine.
Godinu dana ranije, marta 1977. godine, krenula je prepiska unutar službi stare Jugoslavije da li je dobro ili ne progurati Kačavendu za episkopa. Od 1976. Kačavenda se vodi pod „OO”, to jest, pod operativnom je obradom u cilju prikupljanja materijala zarad ponovnog angažovanja.
Službe u konsultaciji sa tadašnjim republičkim organima bivše republike Bosne i Hercegovine u Sarajevu konstatuju da bi trebalo da se podrži predlog za izbor Kačavende za episkopa SPC. Službe i državni organi su ocenili Kačavendu kao pogodnog zbog činjenice da je „njihov”. Spisi obaveštajaca nude i detaljnije saznanje o tome kako je sadašnji vladika napredovao od sekretara Zvorničko-tuzlanske eparhije do episkopa.
Vasilije Kačavenda je položaj sekretara u Eparhiji iskoristio za ličnu afirmaciju. Službe su imale saznanja da je upravo on sugerisao tadašnjem vladiki Longinu da starije sveštenike sa parohijama, inače odane Longinu i SPC, penzioniše a da na njihova mesta dovodi mlađe. Njima je, kao po pravilu, pre rukopolaganja u većini slučajeva kumovao Kačavenda, a bilo je i slučajeva da je bogatije parohije davao onim sveštenicima koji su mu zauzvrat plaćali nadoknadu. Danas se za vladiku Vasilija nezvanično navodi da je episkop kome je odan najveći deo sveštenstva, te da drži najveći broj crkava u Beogradu jer je u njih dovodio svoje ljude.
Krajem sedamdesetih Kačavenda je dolazio u konflikt sa starijim sveštenicima. Ono što je služba utvrdila jeste da je vešto balansirao, pa su se, zapravo, njegovi sukobi u javnosti prikazivali kao sukobi sveštenstva sa sada počivšim vladikom Longinom. Kako vladiku Kačavendu nisu volele pojedine tadašnje vladike, propalo je par pokušaja vladike Longina da ga progura za episkopa.
Napredovanje i sve veća moć tadašnjeg sekretara eparhije nisu nepoznanica za službe koje su u vreme komunističke Jugoslavije imale upliv u sve strukture društva. Najjača preporuka za njih da izdejstvuju da se sekretar Kačavenda unapredi u episkopa jeste činjenica da je jedan duži period bio u aktivnom odnosu sa službom. Tu saradnju je u jednom trenutku prekinuo Kačavenda, izbegavajući da dostavi podatke vezane za delovanje pojedinih sveštenika. Svečana arhijerejska hirotonija vladike zvorničko-tuzlanskog Vasilija bila je 25. juna 1978. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Međutim, tadašnji obaveštajci nisu hteli tako lako da se odreknu njegovih usluga.
Čest gost u dvorima vladike Vasilija još od vremena kada je bio monah u Beogradu jeste sadašnji vladika mileševski Filaret. Njih dvojica se krajem osamdesetih i te kako bave ostalim članovima Sabora. Tako se pakuje pismo da su tadašnji vladika žički Stefan i šumadijski Sava komunisti.
Vladika Vasilije Kačavenda u javnosti slovi za patriotu. Međutim, pojedine strukture u SPC, takođe bliske službi, pratile su njegov angažman tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije. Česti gosti u Kačavendinim dvorima bili su Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, braća Karić, pokojni Ljubiša Savić Mauzer, razni političari, a od vladika vranjski Pahomije i mileševski Filaret. U vreme Plavšićeve i Krajišnika otvoreno se razgovaralo i o politici i o državnim i vojnim pitanjima. Međutim, po odlasku domaćih političara, kod vladike Vasilija bi dolazili oficiri SFOR. Poznato je da su postavljali direktna pitanja o temama razgovora, a Kačavenda bi to otvoreno i prenosio.
Danas, mnogo godina posle, vladika Vasilije je, može se slobodno reći, u SPC najjači vladar iz senke. Uz njega su vladike iz bosanskih eparhija, znatan broj episkopa iz dijaspore, vladike iz Srbije Pahomije i Filaret. Taj krug vladika naziva se često bosanskim lobijem na osnovu porekla svog prvog čoveka Kačavende, ali i jer ga većinom čine vladike Bosanci.

Dolazak Kirila malo verovatan
Kiril KavčenkoNikolaj Balašov, sekretar za međupravoslavne odnose Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovskog patrijarhata, nije mogao da potvrdi za “Blic” da će ruski patrijarh Kiril doći na intronizaciju novog srpskog patrijarha. “Takva odluka nije doneta. Dolazak patrijarha Kirila je malo verovatan, jer još nije bilo njegove prve posete Srbiji u svojstvu poglavara Ruske pravoslavne crkve. Ali definitivna odluka o tome ko će predvoditi ruski delegaciju na toj ceremoniji biće doneta neposredno posle izbora novog patrijarha SPC”, navodi Balašov. Upitan koga bi RPC volela da vidi kao naslednika patrjarha Pavla, on ističe da RPC nema “svojih kandidata”. “Njega će izabrati Bog i Sinod SPC, a mi ćemo svaku odluku prihvatiti”, napominje predstavnik RPC. Međutim, prema nezvaničnim saznanjima “Blica”, RPC je najviše sklona izboru mitropolita Amfilohija, koji je inače čest gost u Moskvi. - T. T.

Izvor: Blic

Vasilije Kačavenda - 12 Juli 1995 - Slava i slavlje nakon pada Srebrenice