ne zna se koji je gori od gorega...Vasilije, Amfilohije, Irinej, Pahomije, Grigorije,Filaret ...mrOk apsolutni

Владика Василије служио заупокојену Литургију у Сребреници

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светих мученика Гурија, Самона и Авива, заупокојену Литургију Блаженопочившем Патријарху Павлу у храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници.

Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намјесник зворнички протојереј-ставрофор Видоје Лукић, протосинђел-ставрофор Данило (Радојчић), протонамјесници Душан Спасојевић и Ненад Ђурић и протођакон Славољуб Милошевић.

На Литургији је појао свештенички хор Епархије зворничко-тузланске.

Присутнима се Владика Василије обратио бесједом.

„Дошли смо да се поклонимо овој светињи и заблагодаримо Господу што су на овим крајевима живјели великани рода нашега попут цара Уроша Немањића, краља Уроша Немањића, оснивача манастира Пресвете Тројице у Сасама и оснивача свих пет манастира на просторима Општине Сребреница. Дошли смо да се поклонимо Христу Спаситељу чији се лик појавио на мермерној плочи светога олтара.

Дошли смо данас, јер у овој Општини није послушан глас Владе Републике Српске када на дан опијела нашег Најсветијег Патријарха и оца нашег духовног и националног Павла, није прихваћен дан жалости.

Дошли смо да са вама вјерним народом саучествујемо у свеопштој жалости што је Бог узео са земље нашег великог молитвеника. Ипак, Господ нам је оставио његове земне остатке да се пред њима молимо и да вапијемо небу да Бог са неба, молитвама нашег насјветијег Патријарха пошаље благослов на земљу међу људе. Молили смо се да буде онако како је наш најсветији Патријарх говорио, да имамо поуздања у милост, да будемо творци божанске љубави једних са другима, да будемо стално људи а никада не људи. Патријарх Павле је грлио свакога човјека, не правећи разлику, без обзира на боју коже, националност и начин прослављања Бога. Када је живио на Косову и Метохији 34. године као Владика, љубио је свакога, молио за мир, љубав и људско достојанство. Вапаји његови остали су узалудни. Човјек је врло често глув по својој огреховљености. Чинити правду је императив нашег живота.

Морамо бити праведни, истинољубиви и отвореног срца за свако људско биће. Наш најсветији Патријарх, у тренуцима почетка голготског страдања нашег и осталих народа, ишао је на све стране свијета вапијући да рата не буде у бившој Југославији. Вапио је да ако не можемо живјети заједно, да се раздијелимо у миру као што браћа рођена дијеле у миру и љубави оно што су наслиједили.

Мира није било. Патријарх се непрестано молио обилазећи и на даље све крајеве и путеве вапијући да мир завлада свијетом. Данас смо се помолили за његову душу. Помолили смо се и њему да он умоли Господа да помогне како би на просторима Републике Српске и Босне и Херцеговине завладали мир, љубав и достојанство међу људима. Молимо се да помогнемо свима онима који оплакују своје најмилије, онима који воде Републику Српску и Босну и Херцеговину да све што чине да раде у славу имена Божијега а за добро народа свога.

Да позовемо Србе руководиоце на разним функцијама у овој Општини да се Бога боје а људи стиде. Да буду ти који ће помоћи народу своме и апеловати у скупштини Општине и свим државним органима да на просторима ове Општине има и Срба којима је потребно рјешавања инфраструктуре, путева, воде и струје. Да им је потребно поправити домове како би се вратили на своја огњишта.

Ово је српска земља вијековима била по којој су свети ходили и Бога молили градећи цркве и манастире. У тешка и злокобна времена црква је доживјела Голготу своју као и народ наш. Када човјек погледа демографску карту, све до другог свјетско рата, колико је Срба било а колико је остало на овим просторима. Ми оплакујемо све оне који су невино страдали на правди Божијој али оплакујемо и наш народ православни српски који је дао велики печат због истине, правде и вјере своје у Бога.

Преко 4000 душа православних Срба страдало је на овим просторима, (MITOMANIJA) не само у овоме несрећном задњем рату. Колико је гробаља и гробница, тијела неоопојаних из првога и другога Свјетског рата на овим просторима? Зато смо се данас молили и молићемо се непрестано: Боже, ти који си Цар мира, пошаљи свога анђела чувара на отаџбину нашу Републику Српску, Босну и Херцеговину и на цијели свијет. Помози благи Боже да не буде више рата и да невини не страдају. Помози да се они који воде народе да опамете и призову памети јер чињење зла није добро никоме.

Помози да народи ове државе сами кроје судбину, без тутора са стране, јер народ овај није ни луд ни глуп. Браћо и сестре на вас апелујем, не одлазите одавде. Ко хоће да ради имаће хљеба и на хљебу премаза и више од тога. Пљунимо у руке и прихватимо се рала и мотике, посла и не чекајмо никакве хуманитарне помоћи. Тужно је видјети младога човјека како у подне сједи пред кафићем умјесто да узме и ради нешто. Копати земљу, садити воће и чувати стоку није срамота. Срамота је бити лопов, љенчина и мислити о злу према ближњем своме. Зато остајте овдје како Алекса Шантић каже. Остајте овдје и не продајите никоме парче српске земље јер ако продате онда сте продали и гробове својих предака у земљи а онда ћете бити проклети од неба и предака својих. Долазе бољи дани. Прваци народни не гложите се једни са другима. Дани су поста и душа ме моја боли што ћу ово рећи али нека зна онај ко ради против интереса народа свога, Бог ће га проклети!

Да сте били сложни могли сте данас имати начелника општине. Поведите добро рачуна да ли чините за добро народа свога и ближњих својих. Покажимо јединство у вјери, мислима и акцијама. Чувајмо сва обиљежја нашег духовног и националног бића. Чувајмо вјеру православну и светосавље. Чувајмо српско име и српску историју и учимо из те књиге да само у временима када смо били јединствени Бог је био са нама. Лик Христов који се појавио јесте опомена да је Бог са нама и тада нема силе овоземаљске која нам може наудити. Нека нам свима Бог опрости гријехове, да пост часно испостимо и да се преко светог причешћа сјединимо са Христом Господом. У добру се не понесимо а у злу не поклекнимо, него нека молитве наше буду снажне и Богу приступачне. Благословио вас Свемогући Бог, Отац, Син и Дух Свети, Свесвета Животворна и Нераздјељива Тројица. На путу вас срећа сусретала, молитва вам небу допирала. Што од Бога жељели а добро тражили Бог испунио жеље ваше овога и онога свијета. Амин“.

Након Литургије Владика Василије обишао је братство манастира Свете Тројице у Сасама и погледао радове на манастирским објектима.

itd itd...

joooj, vasilije al' i ti možeš k'o foka se uneredit' pričom

ovog kačavendu znam još dok sam bio dijete. Živio čovjek ko lord u onoj yugi, vozao troja kola, imao stančinu kod crkve a para koliko ti duša zaželi. Očito da se svemu može lahko prilagoditi pa me ne bi čudilo i da postane no 1 na ovim prostorima.

citat:

---

barcelona wrote:
ovog kačavendu znam još dok sam bio dijete. Živio čovjek ko lord u onoj yugi, vozao troja kola, imao stančinu kod crkve a para koliko ti duša zaželi. Očito da se svemu može lahko prilagoditi pa me ne bi čudilo i da postane no 1 na ovim prostorima.

---

citat:

---

forever wrote:

Sad je bogatiji deset puta..Covjek je sklon raznim grijesima i narod ga ne voli ,nema sanse da bude patrijarh u to sam ubijedjen.

---

citat:

---

Putnik wrote:

hehe...ovo me podsjeca na Swajcarsku...Sve narod protiv, al kad bi glasanje...druga prica...

---

citat:

---

forever wrote:

Ne glasa narod za Patrijarha vec Sveti Sinod,a monah bira cetiri koverte itd da sad ne duljim u svakom slucaju ne daj boze da onakav covjek bude izabran,zalosno je sto je i Vladika...A to za Svicarce,pa pazi ironija je da u RS se dzamije obnavljaju u Srbiji se grade takodje a do prije 18 godina je bio rat..Kako god okrenes nema nista bez komsije..Mozes se mrziti ratavati ali valja zivjeti opet a Evropa i njeni gradjani nikada nece imati nikakve sentimentalnosti za Nas niti su ikada imali.

---

citat:

---

Putnik wrote:


Druze RS je Bosna i Hercegovina u cijem djelu je takodje prije etnickog ciscenja bilo Dzamija koje su na zalost skoro sve bile porusene...A kad je rijec o Srbiji...pa nije bilo rata kada se Dzamija u Beogradu zapali i ona rulja nagrnu na nju sto me uopste nebi iznenadilo da se to opet ponovi. U stvari mene je vise iznenadila ova zabrana Minareta u Swici nego ono paljenje Dzamije u Beogradu...

---

citat:

---

forever wrote:

To je bilo za vrijeme agresije NATO-a ,sto ne opravdava cin vandalstva,i pocinioci su procesurani ali nema ni pomisli da se zabrani islamskoj zajednici podizanje minareta..Bilo je na ovim prostorima i prije ratova i zlocina pa su ljudi opet nalazili zajednicki jezik ali glasanje na referendumu u Swicarskoj vise podsjeca na nacisticko ponasanje prema jevrejima u predvecerje II svjetskog rata i ako nista najmanje na TOTALNU NETRPELJIVOST.

---