Info: Ako imate neke nejasnoe, pitanja, primjedbe, sugestije,..i dr. u vezi ovog podforuma javite se privatnom porukom moderatorima.


FORUM : Tuzlarije : Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela)
Strana: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 ... Last Page >>
New Topic Post Reply
Poiljalac Poruka
soraya
Nivo: Forumski doajen

Registriran(a): 01-03-2009
Lokacija: Tuzla
Odgovori: 30666
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Re: Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela) - Kaevenda etnik

citat:
bosno_moja wrote:
Taj Kaevenda je ono klasino krme.


nemoj da vrijedja krme,on je prasac natovljeni
27-12-2009 at 22:48 | Ukljui u odgovor
XMRVICAxTZ
Nivo: Forumski doajen
sitna al dinamitna

Registriran(a): 05-01-2006
Lokacija: Tuzla
Odgovori: 9833
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela)

07-01-2010 at 05:34 | Ukljui u odgovor
cupo
Nivo: Moderator podforuma
Registriran(a): 21-10-2003
Odgovori: 24024
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela)

Orlovi: Sudovi u RS sluaju Kaavendu, a ne zakon!!!

Izjava episkopa zvorniko-tuzlanskog Vasilija Kaavende da e crkva sagraena u dvoritu Fate Orlovi u Konjevi-Polju biti izmjetena tek kada se sudski rijei vlasnitvo nad zemljitem dodijeljenim za gradnju nove crkve i da taj predmet "u sudu u Srebrenici stoji ve dvije godine" izazvala je otru reakciju brojnih itelja u tom mjestu.
Fata Orlovi kazala nam je kako zna da se "Kaavenda slui svim i svaim" da bi crkva to due stajala u njenom dvoritu, a on se istovremeno "sluio parama koje mu je Dodik uplatio za izmjetanje crkve".
Prema njenim rijeima, ovaj sluaj treba rjeavati Osnovni sud u Vlasenici, a ne u Srebrenici.
- Veina nasljednika zemljita koje je zadruga "Guber" iz Bratunca dodijelila SPC-u da gradi novu crkvu ivjela je na podruju Nove Kasabe i Vlasenice. Jedan broj njih je umro prirodnom smru, jedan broj je ubijen u toku rata, a od onih to su preivjeli neki su u BiH, a neki u inostranstvu. ula sam da Sud u Vlasenici ne mrda prstom da te ljude okupi i zavri prijenos zemljita - rekla nam je Fata.
Prema njenim rijeima, ljudi koji se spominju kao nasljednici zemljita na koje bi trebala biti izmjetena crkva mogu se nai, jer i oni koji ive u inozamstvu dou u Bosnu svakog ljeta.

- Sudije da hoe, mogle bi to zavriti. ula sam kako im je Kaavenda poruio da oteu to due, mislei da e se meni neto dogodi. Kako vidim, sudije Kaavendu sluaju bolje nego to bi trebale sluati zakon.

Ali, zaboravio je, jadan, da ja imam sedmero djece i da e se Orlovii s njim tuiti do sudnjeg dana - poruuje Fata.

Potvrda u pismu Dragieviu

"Dnevni avaz" je u posjedu pisma kojeg je jo u septembru 2008. godine Osnovni sud u Srebrenici uputio na adresu Miladina Dragievia, savjetnika u Vladi RS zaduenog za rjeenje spora u vezi s crkvom u Konjevi-Polju.

Prema sadraju pisma, za vie od 30 osoba koje se spominju kao pravni nasljednici zemljita dodijeljenog SPC-u, "Guber" je bio duan pokrenuti postupak pred Osnovnim sudom u Vlasenici, a ne u Srebrenici, kako to poruuje Kaavenda..

(Avaz - Almasa Hadi)

08-01-2010 at 16:51 | Ukljui u odgovor
KlOn
Nivo: Forumski doajen
Bonjator i Dr.za Reisofobiju

Registriran(a): 29-04-2003
Lokacija: Candy Shop
Odgovori: 8528
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Re: Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela) - Kaevenda etnik

citat:
bosno_moja wrote:
Taj Kaevenda je ono klasino krme.


--------------------------------------
citat:
soraya wrote:


nemoj da vrijedja krme,on je prasac natovljeni

--------------------------------------

Bez obzira sta pojedini mislili o Vasiliju Kacavendi i bez obzira za sta ga teretili on je ipak vjerski poglavar nasih pravoslavnih sugradjana i s toga pozivam moderaciju da ovakve komentare sankcionise!
Kada i ako bude osudjen za bilo sta sto se o njemu pise ,onda na ovakve komentare necu obracati paznju do tada pokusajte odrzati nivo moderacije!
09-01-2010 at 04:02 | Ukljui u odgovor
cupo
Nivo: Moderator podforuma
Registriran(a): 21-10-2003
Odgovori: 24024
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela)

Provokacije nee pokolebati Bonjake

- Zato sramotni prigovori ekaju etiri godine

"Saekat emo da prestanu ovi koji nam smetaju".

Ovo su rijei episkopa zvorniko-tuzlanskog, vladike Vasilija Kaavende, izreene neposredno pred paljenje badnjaka na platou ispred zgrade opinske administracije u Bijeljini, na Badnji dan u srijedu, 6. januara.

Slovo zakona

"Ovi koji nam smetaju" odnosilo se na ezan sa bijeljinske Atik damije, koji je pozivao vjernike na akam-namaz.

Iako dobro zna raspored pet dnevnih namaza, pa i ezana, vladika Kaavenda svake godine prije paljenja badnjaka, u predveerje dok se uje ezan, prokomentira na slian nain "ove koji smetaju".

Jasna je to poruka pravoslavnim vjernicima i jasan odgovor na pitanje: "Kome smeta ezan u Bijeljini"?

Stoga su i jasniji uporite i stav onih koji su svoje potpise stavili na peticiju za smanjenje ezana u Bijeljini, a koja je bila povod Skuptini optine, odnosno inicijatoru, predsjedniku Skuptine Draganu ureviu, da Komunalnoj policiji izda nalog za mjerenje jaine ezana. Da podsjetimo, mjerenje je, navodno, utvrdilo da je ezan za 20 posto jai od zakonom dozvoljene jaine buke u naseljenom mjestu, mada do sada, kako saznajemo, niko u Islamskoj zajednici grafikon mjerenja nije vidio, niti je mjerenju prisustvovao.

Zato je na jednom od sastanaka predstavnika Medlisa Islamske zajednice Bijeljina i opinske vlasti dogovoreno da se nakon novogodinjih i boinih praznika mjerenje ponovi, ovaj put uz prisustvo predstavnika Islamske zajednice. U meuvremenu, jaina ezana je smanjena, ali je potrebno utvrditi da li je i sada u zakonskim granicama.

Jedno je oito, onima kojima smeta, ezan e uvijek biti preglasan, naroito kada se tokom ove godine ezan oglasi i sa munara jo etiri bijeljinske damije koje su u zavrnoj fazi obnove.

Prema saznanjima naeg lista, peticija protiv ezana predata je SO Bijeljina jo prije etiri godine, no, kao osjetljivo politiko pitanje, ekala je bolje dane koji su, prema nekima, oito doli. Naelnik optine Bijeljina Mio Mii rekao je na jednom od sastanaka sa predstavnicima udruenja "Povratak" da on lino nema predrasuda u vezi sa meunacionalnim i meureligijskim odnosima, to je svojim postupcima u dobroj mjeri i pokazao, ali, dodao je Mii, uvijek ima onih kojima druga strana smeta.

Iako Islamska zajednica u Bijeljini nerado komentira politike namjetaljke oko ezana u ovom gradu, glavni imam Samir ef. Cami rekao je za "Dnevni avaz" da odnosi Medlisa IZ Bijeljina i lokalne vlasti idu uzlaznom putanjom, da Islamska zajednica problema ima, ali da se rjeavaju na civiliziran nain.

Dvori i manastir

Nadati se da e usklaivanjem jaine ezana sa zakonskim propisima konano prestati igre oko bijeljinske Atik damije koja je, da podsjetimo, u samom centru grada. Iza harema ove, Sultan Sulejmanove damije, vladika Kaavenda svojevremeno je izgradio dvore i manastir na jedanaest bonjakih kua, a posljednjih godina taj kompleks proiruje kupovinom novih imanja i zapoetom gradnjom zgrade bogoslovije.

Zbog toga je i traio da se preko dijela imovine Islamske zajednice izgradi nova ulica, ali je taj dio Regulacionog plana, zbog stava Komisije za ouvanje nacionalnih spomenika BiH, pod znakom pitanja.

Dematlije: Ne bi trebao smetati ni ezan ni crkvena zvona

Dematlije Atik damije imaju jasan stav da nikome ne bi trebalo da smetaju ni ezan ni crkvena zvona, a ako zakon neto propisuje, vele, onda neka bude po zakonu za sve. Naravno, taj zakon ne vai za manastirska zvona vladike Kaavende koja se, da podsjetimo, oglase uvijek kada i dnevni namazi. Nikad niko nije traio niti pisao peticije da se mjeri njihova jaina.

- Pratim da sve ee govore da je ezan suvie glasan, pa je onda i mjereno. Samo, ne znam da li je mjereno kako treba, jer je danju u centru grada opa buka od vozila, njihovih sirena. Za mene ezan apsolutno nije glasan, a ni zvona, i to nikome ne bi trebalo da smeta - kategorian je Ibrahim Suljanovi, redovni dematlija Atik damije.

Dematlija Nezir Alji pita se kome smeta ezan.

- Nama nita niije ne smeta i tako je to se nas tie bilo uvijek i u Bijeljini, Tuzli, Sarajevu. Ovo to se sada ovdje radi, to je ista politika ili ko zna ta drugo. Evo, smanjeno je sad i opet se uje i ut e se, uprkos onima kojima smeta - kae Nezir.

(AVAZ(

09-01-2010 at 15:18 | Ukljui u odgovor
XMRVICAxTZ
Nivo: Forumski doajen
sitna al dinamitna

Registriran(a): 05-01-2006
Lokacija: Tuzla
Odgovori: 9833
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela)

11-01-2010 at 07:32 | Ukljui u odgovor
cupo
Nivo: Moderator podforuma
Registriran(a): 21-10-2003
Odgovori: 24024
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela)

Kacavenda favorit za patrijarha

U susret Svetom arhijerejskom saboru SPC, najavljenom za 22. januar, grupa episkopa oko vladike tuzlanskog Vasilija Kaavende nastoji ovih dana da obezbedi da vladika Kaavenda bude meu tri kandidata od kojih e jedan rebom biti izabran za patrijarha, navode dobro upueni u zbivanja u banjalukoj eparhiji.

Tanjugu je iz vie izvora preneto da je "vrlo uticajni" vladika tuzlanski "jedna od veoma znaajnih linosti koju ne treba prevideti" u pripremama za izbor novog patrijarha i oko koga se "duhovno okuplja grupa episkopa koja nastoji da ostvari veinu u Saboru i presudno utie na izbor kandidata za poglavara SPC".
Vasilije Kaavenda je linost koga neki ve vide kao budueg patrijarha srpskog i zasigurno najjaeg favorita. Dobro upueni, medjutim, opreznije navode da je sigurno toliko da e od njegovog uticaja zavisiti ko e biti medju kandidatima za patrijarijski presto.

Tuzlanski vladika je, kako su navodili mediji, posebno blizak sa nekolicinom episkopa koji su esti gosti u njegovom dvoru u Bijeljini, a medju njima su banjaluki episkop Jefrem, istonoameriki Mitrofan i vladika Longin iz Nove Graanice (SAD).
Upueni objanjavaju da mediji te vladike pogreno oznaavaju kao bosanski lobi", jer ih ne zbliava poreklo, ve pogledi na Crkvu i budueg poglavara.

Na to upuuje i to to su medju onima ije uvaavanje uiva vladika Vasilije i episkop mileevskog Filaret, kao i vranjski vladika Pahomije.
Kaavenda i episkopi njemu slinih pogleda vae za "tradicionaliste", nesklone preteranom uvaavanju evropskih procesa i tokova u Srbiji, pa i "obrazovanijim vladikama" suvie otvorenim ideji da je Srbiji mesto u Evropi.

Umesto toga, Vladika tuzlanski i njemu bliski po gleditima namerni su da, umesto toga, Crkvu uine sreditem nacionalnog okupljanja.
To znai, prema tumaenjima poznavalaca zbivanja unutar SPC, da se suzbije uticaj savremene teologije na teolokom fakultetu u Beogradu, posebno mitropolita Amfilohija i Irineja Bulovia, kao i mladjih episkopa savremenijih pogleda".

Otuda, navode upueni, i pokuaji vladike Vasilija da uspostavi posebno jake veze sa pojedinim uticajnijim ruskim episkopima, posredstvom vikarnog vladike Antonija u Moskvi, takodje estog gosta u Bijeljini.
Podrku krugu oko Vasilija mogao bi da da i vladika rako-prizrenski Artemije, koji je due vreme u sukobu sa lanovima Sinoda, koji sada, pored nikog Irineja, vode i dvojica nekada mu bliskih "justinovaca", Amfilohije i Irinej baki.

Vladika Vasilije se smatra sposobnim episkopom koji je podigao vie desetina crkava u svojoj eparhiji i manastir - rezidenciju u Bijeljini.

Mediji su ga predstavili kao sklonog raskou, ali je sigurno da bi kao patrijarh posebnu panju posvetio obnovi crkvenog ivota, kao i kadrovskim promenama u Beogradu.

(Tanjug)

11-01-2010 at 16:13 | Ukljui u odgovor
cupo
Nivo: Moderator podforuma
Registriran(a): 21-10-2003
Odgovori: 24024
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela)

Божићни интервју Владике Василија

Ваше Преосвештенство, Божић је најрадоснији хришћански празник. Божић је бријеме љубави, вријеме праштања, вријеме саборности. У овом времену економске кризе, политичких подјела па чак и подјела у Цркви, какво је то стање саборности када је ријеч о православном народу гдје год да живи?

Владика Василије: Ми смо као национ специфични људи. У одређеним моментима спремни смо на нетрпељивост, на гложење једних са другима али када дођу благи дани онда се некако зближавамо а то је доказ да у нама Бог обитава, да смо божански народ, да смо хришћански народ. Стање је економски тешко. Људи немају основна егзистенцијална средства. Омладина је понекада апатична и не жури се да заврши студије јер нема запослења, радници се отпуштају али има нешто у народу што га грије. Постоји та моторна духовна снага. Постоји дух божанског бића у човјеку који га бодри и снажи.

*Да ли је довољан само тај дух у ситуацији када људи размишљају како преживјети од данас до сутра?

Владика Василије: Сналазе се људи. Српска Православна Црква у својим иступањима не сије лажни оптимизам него говори о чињеничном стању. Пензије су мале, отпуштају се радници, питање егзистенције, старе особе су напуштене и све су то моменти кризе али ми не сијемо лажни оптимизам.

Да, али колико СПЦ дијели судбину свога народа? Ваше Преосвештенство, вјероватно сте чули, тј. могу се чути оцјене у једном дијелу јавности: зашто се граде оволике цркве, зашто се новац на то троши, зашто се праве велељепни објекти. Чули сте, ми смо навикли на владичански двор, често се може прочитати у новинским натписима Версај у Бијељини?

Владика Василије: Идемо редом. Српска Православна Црква пружа, преко својих хуманитарних организација, помоћ. Ми се не хвалимо држећи се учења апостола Павла: Ако ћу се чиме хвалити, хвалићу се слабостима својим. Ево овдје у Бијељини, многи знају да постоји хуманитарно удружење Богородице Тројеручице, Коло српских сестара, Светосавска омладинска заједница. У границама наших могућности ми пружамо помоћ свима. Свештенство се ангажује преко вјерног народа, преко наших хуманитарних организација, да нпр сада о Божићу ни једно домаћинство не остане ојађено и само али ми се на хвалимо оним што радимо и стварамо. Људи су напаћени. Ево данас смо издали налог да се помогне једној породици у Трњацима како би им Божић био радоснији. На жалост, ми немамо могућности свима да помогнемо. Што се тиче градитељске дјелатности, наш народ у тој својој биједи пружа онај динар за мисију своје свете цркве. Често сам постављао питање онима који критикују, а такви најчешће немају везе са црквом, шта би требали да подижемо од прилога вјерника, Цркве или куће неморала? Говоре нам:Зашто не подижемо фабрике? Рекао сам то једном, назови виђеном човјеку овдје у Бијељини, који нас критикује а нема везе са црквом, и који није ни једног динара дао за мисију цркве а ни грађевинску дјелатност. Погледајте духовним али и тјелесним очима. Колико има грађевинских радника који раде на грађевинама наше цркве? Колико се ту породица издржава? Нека они који воде политички живот, граде фабрике? Позивамо, испитајте поријекло средстава нових богаташа и тајкуна! Што се тиче натписа о Версају, треба имати на уму да је ова епархије древна и да је основана 1232.године. Од тог оснивања се стално сабирало и обнаваљало. Шта би требали да радимо? Да све ово изнесемо и спалимо? Мени ово не треба. Ја ово нећу понијети са собом у гроб, нити ће моја фамилија ово наслиједити. Ово је црквено и ово је презентација цркве да нисмо никоговићи него да имамо дубоку традицију. Кад би тим очима гледали онда не бисмо обновили ни манастир Тавну, ни манастир Сасе, које су у овом рату сравњене са земљом. Погледајте Тавну, Ловницу, Озрен и Сасе, да не набрајам даље, колико је обновљено и учињено.

Ваше Преосвештенство, још једна примједба која се упућује не само СПЦ, већ свим вјерским заједницама, то је та веза између Цркве и политике. Колико Црква утиче на политичка дешавања и колико је та обрнута спрега присутна? Колико политика злоупотребљава Цркву и ваш утицај јер према свим истраживањима, народи највише повјерења имају у вјерске заједнице, много више него у политичке организације?

Владика Василије: Ја не могу говорити у име других вјерских заједница него само у име своје Цркве. Ми из Цркве смо све-страначки и изнад-страначки. Нисмо наклоњени ни једној страначкој групацији али цијенимо оне људе који воде живот државе Републике Српке и који се жртвују за добро народа. Они су препознатљиви.

*Кога црква препознаје?

Владика Василије: Препознајемо људе и знамо кога треба да подржимо. Пратите моје проповиједи. Ми критикујемо људе у политици али оне који добро раде ми подржавамо. Ја нећу говорити о именима нити сам их спомињао. Спомињемо пут и трасу којом иду и којим добро чине. Наш народ није слијеп и он то види.

Ваше Преосвештенство, Ви сте искористили и сада прилику и рекли наша држава Република Српска, и то вам често замјерају у другом БиХ ентитету. Зашто користите термин држава Република Српска када је РС ентитет а не држава? Са друге стране имамо поглавара ИВЗ који велича отоманско царство и колико сада те ваше изјаве уствари не доприносе међусобној толеранцији у босанскохерцеговачком друштву за које се сви ви из вјерсkих заједница декларативно залажете?

Владика Василије: Пазите, ја не могу казати да је отоманско царство срећа и благостање мога народа. Не могу се сложити да су данак у крви и јањичари слобода избора. То је терор над мојим народом и Црквом. То је било узимање душе мога народа. Не могу се сложити да Турска држава треба да дијели овдје царство и да нам она буде узор како да живимо. Не могу прихватити ни да Србија туторише нама али прихватам оно што је Дејтоном речено, да смо посебна групација у БиХ а то је Република Српска. То морамо да чувамо. Наш народ је протјеран из Федерације. Шта сада наш народ да ради? Да пљунемо, да извинете на изразу, на све ово што је створено у Републици Српској и да идемо у земљу недођију? Наши темељи овдје су дубоки и јаки, још и прије Немањића него што имају други. Зна се када је ко шта постао! Ми не лутамо. Ми смо Православни Срби од искони на овим просторима, од 7. вијека. Дурги су у разним приликама и неприликама мијењали своје име и духовно и национално биће. Ми смо овдје најаутохтонији народ а да је то тако говоре споменици културе, наши манастири. Зато су наши манастири рушени на простору садашње општине Сребреница. Било је ту 5 манастира у граду Сребреници и 4 цркве и све су разрушене кроз вијекове. Доживјели смо да данас у нашој држави Републици Српској обнављамо те светиње.

Можете ли се ви ,великодостојници вјерски, договорити да се уздржите од, да тако кажем, јаких изјава , да допринeсете међусобној толеранцији? У Међурелигијском вијећу сте упутили једно саопштење у којем позивате на међусобно разумијевање и толеранцију. Да ли је то тај корак којим треба да дјелују вјерске заједнице у БиХ?

Владика Василије: Ми идемо тим путем. Међутим, Међународна заједница неправедно се односи према народима БиХ. Ми нисмо немоћни људи овдје да нам туторишу. Ми смо овдје под протекторатом. Погледајте судство нпр, погледајте пацке које нам дијеле, погледајте ситуацију нашег народа у Федерацији. Ставља се примједба руководству РС да нису адекватно заступљени други народи по попису уз 1991. године у политичким и друштвеним структурама. А шта је са Федерацијом? Прије неки дан сам прочитао у новинама чланак о стању Срба у Тузланском кантону. Гдје су Срби у општинским структурама Тузланског кантона. Био сам скоро у Калесији и питао сам начелника: Господине, колико имате Срба према попису становништва из 1991.године? Казао је: Немамо ни једнога. Шта то значи онда? Нама се пребацује да смо ми национал шовинисти. Ја сам националиста и то велики националиста. Љубим своје, туђе поштујем. Немој ми дирати моје а ја поштујем твоје.

*Преосвећени Владико, да ли је ово први Божић који Срби дочекују без Патријарха?

Владика Василије:Само да допуним претходно питање.
Мени и мојој Цркви се пребацује Коњевић Поље и Фата Орловић.

Па добро јесте то проблем.

Владика Василије: Није то проблем. Није то проблем у СПЦ него у државним структурама. Предмет стоји у Општинском суду и неће да га узму у разматрање. Ми смо обезбједили простор гдје би требало да се дислоцира црква. Друго, нико не говори о лијепом рјешењу измјештања цркве на Дивичу. Доставио сам Предсједнику Владе Федерације господину Мујазиновићу допис са једним мањим бројем мјеста гдје су подигнуте богомоље других вјерских заједница, конкретно Исламске заједнице на православној српској земљи, на земљи православних Срба. То питање сам покренуо на Међурелигијском вијећу и напокон смо дошли до заједничког закључка да се од државних власти затражи да се образује комисија која ће испитати гдје су подигнути вјерски објекти на имању друге вјерске заједнице или имању људи других националности.
Сада да вам кажем о Патријарху. Ми смо срећни што смо имали таквог Патријарха, великог молитвеника. Срећни смо што је на онакав начин испраћен на онај свијет. То је доказ ријечи псалмопјевца Давида: Жедна је душа моја Бога живога. Био је личност која је цијелим својим бићем била градитељ мира и истински проповједник ријечи Божије, што би рекао Петар Прерадовић: Што је оно добар пастир. Што каже ином он је потврђивао и својим чином.

Васколики православни народ очекује да добије насљедника који ће бити достојан насљедник свог претходника Патријарха Павла?

Владика Василије: Знате како, сваки човјек је индивидуа за себе. Свако има поред зацртаног јеванђелског пута, своје путеве на боготражитељском путу којим иде и гдје чини добро за добро народа и спасење душе своје. Копије не могу бити. Боље је оригинал какав јесте него невјешта копија. Патријарха Павла не може ни једна личност копирати. Нема личности која ће идентично наставити његов пут. Данас су цркви потребни и једни други моменти осим онога штоје Патријарх Павле имао.

*Који су то моменти?

Владика Василије: Организација или реорганизација цјелокупног живота цркве, проблем сагледавања неријешених свеопштих питања у цркви и национу.

*Да ли су тачне информације да међу епископима постоје дубоке подјеле око тога ко би требао да се нађе на челу СПЦ, да има различитих струја, босанска, србијанска, црногорска....

Владика Василије: Не! То су, опростите на изразу, блебетања разних коментатора, Ђорђевића, социолога, познаваоца, из добро обавјештених извора и господина Туциаћа из добро обавјештених извора из Патријаршије. Када се износи нека чињеница онда то мора бити поткрепљено именом и презименом. Ја се не слажем када се у средствима информисања ставе иницијали нпр. тај и тај разбојник убио тога и тога. Кажи име и презиме. Тако и у животу цркве постоји различитост мишљења. Не трубимо сви у исту трубу али имамо сви исти циљ данас а то је да добијемо доброг Патријарха, да добијемо личност која има храброст Патријарха и мудрост попут Патријарха Пајсија који је мудро водио свој народ у односу на свог претходника Патријарха Јована, који је ишао праволинијски и српски народ је страдао. Ми данас имамо велике проблеме у нашој цркви. Имамо покушај стварања тзв. самосталне аутокефалне црноk

13-01-2010 at 16:29 | Ukljui u odgovor
Putnik
Nivo: Forumski doajen
Deveram, deveram...

Registriran(a): 01-02-2002
Odgovori: 26140
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela)

Mrana prolost episkopa Kaavende

Vladika udba hoe da postavi patrijarha

Vladika zvorniko-tuzlanski Vasilije (Kaavenda) ne planira sebe da isturi kao jednog od trojice kandidata za patrijarijski tron i za to ima debele line razloge. Meutim, prema saznanjima Blica, Kaavenda nastoji da obezbedi da tok Sabora odrede on i njemu odane vladike, tako da svi kandidati, njih trojica, budu iz kruga njemu bliskih episkopa. Na taj nain, ma ko bio izabran, zvorniko-tuzlanski vladika bi daleko od oiju javnosti, kao i do sada, imao najvei uticaj u SPC i u tokove novca.

Zato vladika Vasilije (Kaavenda), episkop koji oko sebe okuplja snanim i manje vrstim vezama najmanje 18 vladika, iako bi to eleo, nee sugerisati da se za njega glasa?
Najjednostavniji odgovor za kojim se isprva potee jeste da vladika sklon luksuzu nee svoje raskone dvore u pozlati menjati za oskudnu, pa i pomalo memljivu sobu u Patrijariji. Meutim, razlozi vladike Kaavende mnogo su dublji. On je dobar deo svog staa u crkvi posvetio i radu za obavetajnu slubu, o emu svedoe zapisi slubi jo iz perioda stare Jugoslavije. O tome postoji znatan broj dokumenata. Neki od njih otkrivaju nain rada Vasilija Kaavende, ali i potvruju injenicu o kojoj se do sada samo spekulisalo u javnosti - da je angamanom u slubi i njenom preporukom doveden na mesto episkopa 1978. godine.
Godinu dana ranije, marta 1977. godine, krenula je prepiska unutar slubi stare Jugoslavije da li je dobro ili ne progurati Kaavendu za episkopa. Od 1976. Kaavenda se vodi pod OO, to jest, pod operativnom je obradom u cilju prikupljanja materijala zarad ponovnog angaovanja.
Slube u konsultaciji sa tadanjim republikim organima bive republike Bosne i Hercegovine u Sarajevu konstatuju da bi trebalo da se podri predlog za izbor Kaavende za episkopa SPC. Slube i dravni organi su ocenili Kaavendu kao pogodnog zbog injenice da je njihov. Spisi obavetajaca nude i detaljnije saznanje o tome kako je sadanji vladika napredovao od sekretara Zvorniko-tuzlanske eparhije do episkopa.
Vasilije Kaavenda je poloaj sekretara u Eparhiji iskoristio za linu afirmaciju. Slube su imale saznanja da je upravo on sugerisao tadanjem vladiki Longinu da starije svetenike sa parohijama, inae odane Longinu i SPC, penzionie a da na njihova mesta dovodi mlae. Njima je, kao po pravilu, pre rukopolaganja u veini sluajeva kumovao Kaavenda, a bilo je i sluajeva da je bogatije parohije davao onim svetenicima koji su mu zauzvrat plaali nadoknadu. Danas se za vladiku Vasilija nezvanino navodi da je episkop kome je odan najvei deo svetenstva, te da dri najvei broj crkava u Beogradu jer je u njih dovodio svoje ljude.
Krajem sedamdesetih Kaavenda je dolazio u konflikt sa starijim svetenicima. Ono to je sluba utvrdila jeste da je veto balansirao, pa su se, zapravo, njegovi sukobi u javnosti prikazivali kao sukobi svetenstva sa sada poivim vladikom Longinom. Kako vladiku Kaavendu nisu volele pojedine tadanje vladike, propalo je par pokuaja vladike Longina da ga progura za episkopa.
Napredovanje i sve vea mo tadanjeg sekretara eparhije nisu nepoznanica za slube koje su u vreme komunistike Jugoslavije imale upliv u sve strukture drutva. Najjaa preporuka za njih da izdejstvuju da se sekretar Kaavenda unapredi u episkopa jeste injenica da je jedan dui period bio u aktivnom odnosu sa slubom. Tu saradnju je u jednom trenutku prekinuo Kaavenda, izbegavajui da dostavi podatke vezane za delovanje pojedinih svetenika. Sveana arhijerejska hirotonija vladike zvorniko-tuzlanskog Vasilija bila je 25. juna 1978. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Meutim, tadanji obavetajci nisu hteli tako lako da se odreknu njegovih usluga.
est gost u dvorima vladike Vasilija jo od vremena kada je bio monah u Beogradu jeste sadanji vladika mileevski Filaret. Njih dvojica se krajem osamdesetih i te kako bave ostalim lanovima Sabora. Tako se pakuje pismo da su tadanji vladika iki Stefan i umadijski Sava komunisti.
Vladika Vasilije Kaavenda u javnosti slovi za patriotu. Meutim, pojedine strukture u SPC, takoe bliske slubi, pratile su njegov angaman tokom rata na prostoru bive Jugoslavije. esti gosti u Kaavendinim dvorima bili su Momilo Krajinik, Biljana Plavi, braa Kari, pokojni Ljubia Savi Mauzer, razni politiari, a od vladika vranjski Pahomije i mileevski Filaret. U vreme Plavieve i Krajinika otvoreno se razgovaralo i o politici i o dravnim i vojnim pitanjima. Meutim, po odlasku domaih politiara, kod vladike Vasilija bi dolazili oficiri SFOR. Poznato je da su postavljali direktna pitanja o temama razgovora, a Kaavenda bi to otvoreno i prenosio.
Danas, mnogo godina posle, vladika Vasilije je, moe se slobodno rei, u SPC najjai vladar iz senke. Uz njega su vladike iz bosanskih eparhija, znatan broj episkopa iz dijaspore, vladike iz Srbije Pahomije i Filaret. Taj krug vladika naziva se esto bosanskim lobijem na osnovu porekla svog prvog oveka Kaavende, ali i jer ga veinom ine vladike Bosanci.

Dolazak Kirila malo verovatan
Kiril KavenkoNikolaj Balaov, sekretar za meupravoslavne odnose Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovskog patrijarhata, nije mogao da potvrdi za Blic da e ruski patrijarh Kiril doi na intronizaciju novog srpskog patrijarha. Takva odluka nije doneta. Dolazak patrijarha Kirila je malo verovatan, jer jo nije bilo njegove prve posete Srbiji u svojstvu poglavara Ruske pravoslavne crkve. Ali definitivna odluka o tome ko e predvoditi ruski delegaciju na toj ceremoniji bie doneta neposredno posle izbora novog patrijarha SPC, navodi Balaov. Upitan koga bi RPC volela da vidi kao naslednika patrjarha Pavla, on istie da RPC nema svojih kandidata. Njega e izabrati Bog i Sinod SPC, a mi emo svaku odluku prihvatiti, napominje predstavnik RPC. Meutim, prema nezvaninim saznanjima Blica, RPC je najvie sklona izboru mitropolita Amfilohija, koji je inae est gost u Moskvi. - T. T.

Izvor: Blic

15-01-2010 at 21:03 | Ukljui u odgovor
Crni Vuk
Nivo: Forumas sa iskustvom
Registriran(a): 06-05-2008
Odgovori: 342
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User Visit Homepage
icon Re: Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela)

Vasilije Kaavenda - 12 Juli 1995 - Slava i slavlje nakon pada Srebrenice




17-01-2010 at 22:29 | Ukljui u odgovor
Trenutno aktivni korisnici
Aktivni gosti: 12
Skriveni clanovi: 0
Aktivni lanovi: 0
Sretan roendan: Dreadnot, ekonomistica, hexle, meri, merima, MikiMaus, monella, MR BENJAMIN BENNY BENJO, Selm@, suad, zlajACAB
FORUM : Tuzlarije : Persona non grata Kaavenda (sabrana nedjela) New Topic Post Reply

Strana: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 ... Last Page >>


Niste logirani? Nadimak / Username: Password: Sakrij mi ime
Zaboravili ste password?




Pregled tema u posljednjih 24 sata
Pregled poruka u posljednjih 24 sata
(dva dana, sedam, 30 dana)

Pregled pisanja foruma�a u posljednjih 24 sata

Skokni do foruma:

Kontaktiraj nas | tuzlarije.net

Powered by: STRING FORUM Version 1.0
Copyright 2001 STRING
Osmrtnicama ba smrtovnice