Kada zalutaš u svojoj vlastitoj kosi ne zaboravi me, sjeti se da te ljubim, ne dopusti da odem izgubljen bez tvojih vlasi u svijet mračan na svim svojim putevima što samo sjenu poznaje i boli prolazne, dok se sunce ne popne na toranj tvoje kose...♥

..u tvome zagrljaju grlim ono što postoji i pijesak i vrijeme i stablo kiše i sve živi zato da bih ja živio: ne odlazeći daleko mogu da vidim sve: u tvome životu vidim sve ono što je živo...♥

.ponekad dočekam zoru i čak mi je duša vlažna. Huči, bruji daleko more.
Ovo je luka.
Ovdje te volim.
Ovdje te volim i uzalud te obzorje skriva.
Usred ove studeni još uvijek te volim...♥

Sve me od tebe udaljuje, kao od podneva.
Ti si mahnita mladost pčele, opojnost vala, snaga žitnog klasja.
Moje te sumorno sunce, ipak, traži i volim tvoje radosno tijelo, tvoj nesputan i taman glas...♥

Nije ti bilo lako priviknuti se na mene, na dušu moju usamljenu i divlju, na ime moje koje svi izbjegavaju.
Toliko puta vidjesmo kako zornjača plamti dok smo se ljubili u oči i dok su se nad našim glavama sumraci rasplitali u razigrane lepeze.
Moje su te riječi zasipale, milovale...♥





...moji beskrajni snovi u tebi žive...♥♥♥

Pablo Neruda

U životu postoje trenuci kada vam neko toliko nedostaje, da ga poželite izvaditi iz svojih snova i zagrliti u stvarnosti....

l`amor erotica


Oprosti što sam ti dozvolila da mi okreneš leđa misleći da sam samo jedna od karnevalskih maski, toliko sam se bojala da ne slomiš bajku od stakla sakrivenu u najdubljoj pećini ispod hiljadugodišnjeg leda. Kasnije su samo varljive noći vrištale pogrešno ime, a jecaj se gubio u tišni. I tako sve do beskraja.

Očekivala sam da one neće razumeti. Nikada se nisu potrudile da pročitaju zapečaćenu zabranjenu knjigu dalje od ukrasnog papira. Čudno, to ja samo najtanji sloj zaštine, prvi oklop koji najlakše pada. Posle, da bi izazov bio veći, nalazi se pečat, zatim ključ za koji su potrebne godine besciljnog tumaranja po prašnjavim hodnicima gde se skrivaju moje tajne, zatim debele korice. Ništa, nisu razumele, samo su porcenile da je ukrasni papir u koji je umotana zabranjena knjiga previše jeftin. Bezvredan. Šta bi se u njemu skrivalo? Mirišljavo blokče puno srca. One me znaju duže od tebe. Šta sam onda mogla da očekujem. Ništa, kažem sama sebi. Kako one kažu: „Svodiš čisto osećanje ljubavi i kosmičke predodređenosti na banalizaciju. Sve je za tebe bezvredna l`amor erotica“. Ma, nemaju one pojma.

Šta sam očekivala od nekoga ko me je znao celi život, ko me je znao pre ovog života i ko zna sve moje buduće faze. Neko sa kime deliš parče neba, zvezdu padalicu, mesec koji se presijava u plavoj fontani. Neko sa kime si se sudarila, a da to nisi znala. Neko čiji je topao dah izazvao da ti se naježi i najmanja dlačica na telu dok si stajala u redu i čekala ili si bila toliko skoncentrisana na guranje i gužvu u autobusu da ga nisi primetila. Neki to jednostavno zovu srodna duša. Dan za danom mi reš prepečeno pile prosipa mudrosti pokupljene iz ženskih časopisa, literature koje joj je nasušno potrebna. Ipak, ti ne shvataš koncept srodne duše, za tebe je sve banalna l`amor erotica. Ma, pojma ona nema.

Kako sam mogla da očekujem nešto ko je bio prosto…ono o čemu je reš pečeno pile trabunjalo. U ovoj gradskoj džungli, u ovoj vrelini bez osećanja, u eksataičkom plesu do besvesti, u treperenju veštačkog svetla kada u mraku vidiš samo obrise, u ovim karnevalima i maskaradama koje se odvijaju svaki petak veče, ne očekuje se ništa. Pokaži, proceni, odbaci, proceni drugo, prihvati, preskoči bilo šta što dovodi do zbližavanja duša, pocepaj, pobegni, zaboravi i tako iznova, iznova i iznova. Ma opušteno, kada se zbiva gradski karneval u petak uveče sve je samo l`amor erotica.

Šta se nosi na karnevalaima? Maske, maske, maske. One ih kao ne nose. One su kao čiste. One samo promovišu nove haljinice i suknjice. Smešno, za njih je ovo samo revija odeće. Besni ekstatički ples i njih obuzima. Ali, samo pod bljeskom veštačke polarne svetlosti. Nikada nisu otišle u pomračinu. Nikada nisu dopustile da im ponoć traje do zore. Šta sam trebala da radim? Da odbacim masku, da odbacim masku. Samo da pričam, samo da pričam. Da pronađem ključ, da otvorim pečat. Nema više smisla. Smisao se izgubila u pomračini, izgubila se kada je ponoć trajala do zore. Ma samo opupšteno, sve se svodi na kraju na jedno. Živela l`amor erotica.

Pravde na ovom svetu nema. Ne, greška. Pravde nema u ovoj džungli gde su veštačka polarna svetla. Pravde nema ovde gde nema reči, gde je samo muzika koja oponaša otkucaje srca ovog velikog grada. Tup-tup, tup-tup, odavno su iščezla osećanja. Tako je bilo i te noći. Zašto sebi dopuštam da spustim zaštitnu koprenu koja skriva sećanja koja peku? Koja ne daju mira? Koja blješte toliko jako u mojoj svetsi da mi ne dozvoljavaju da jasno sagledam život? Ma, samo opušteno. Pod lažnom polarnom svetlošću sve je samo l`amor erotica.

Sevaju blicevi lažnih želja, obuzima me magija lažne nade. Gledaš, a u mraku vidiš samo obrise, samo linije, okvirne oblike ljudi. Vidiš samo laž. Čudno, kako li su nas ono učili? Sve je samo u našoj glavi. Dobro, onda, ja hoću da je istina ta laž provučena kroz prizmu laži. Čudno, gle, ja hoću da je istina i istina je da onaj obris koji vidim jeste pun boja. Sjajnih, toliko sjajnih koliko lažna mesečina. Koža preliva se sjajem bižuterije, oči blistaju jače nego đinđuve. Ma, sve je to dovoljno. Duša je noćas nezvan gost. Koža i meso za jedan trenutak. U ovoj zamaskiranoj mesari obitava l`amor erotica.

Dima zavesa leluja nad ovim mestom. Pada preko nas i stvara magičnu auru oko varljivih obrisa. U iskrivljenom shvatanju stvnosti misliš jedno. Jao, oko njegov oreol je kao oreol nekog sveca. On krije ključeve magičnog hrama, čarobnog raja, volšbenik je, mag nekog dalekog prostora na koji će me odvesti. Možda, kada oreol dima od cigareta bude zamenio oreol sopstvenih suza, doći će svest. Sramota, stamota pred sobom. Videti sebe u nekom ćošku prljave uličice, videti sebe na prljavom dušeku nepoznate osobe. To su mesta gde spava jedna l`amor erotica.

Jednog sivog jutra neko mi je okrenuo leđa. Jedinu stvar koju sam jasno videla dok sam se pokrivala iscepani čaršavom koji bi me inače hvatala groza da ga pogledam. Razočarenje. Pad. Okrenuta leđa. Sad da vičem, da vrištim, da molim i da preklinjem. Ne vredi. Šta sada da radim? Našla sam ono što sam tražila i šta sada da radim? Mogu samo da motam sećanja. Da ih dozivam i da sloj po sloj skidam pokorice laži i obmana. Ne smem da se gledam u oči. Palšim se sopstvene maske. Ne smem da ga gledam u oči. Zato i ja okrećem leđa i odlazim. Puštam ga da misli da je sve samo još jedana l`amor erotica.

Oprosti što sam ti dozvolila da mi okreneš leđa misleći da sam samo jedna od karnevalskih maski, toliko sam se bojala da ne slomiš bajku od stakla sakrivenu u najdubljoj pećini ispod hiljadugodišnjeg leda. Kasnije su samo varljive noći vrištale pogrešno ime, a jecaj se gubio u tišni. I tako sve do beskraja. Viva l`amor erotica.

Autorka: Jelena Pavlović

Nemoj da dozvoliš da te sumnje zaustave u tvojim namerama.
Uvek donosi odluke koje moraš da doneseš, bez obzira na to da li si sigurna da si donela ispravnu odluku.
Uvek ćeš pogrešnu odluku umeti da preokreneš u ispravnu.


Nikada nemoj da se stidiš - nastavi on.
- Prihvataj ono što ti život nudi i pokušaj da piješ iz čaša koje se pred tobom nalaze.
Sva vina treba piti - neka samo gutljaj, a neka celu flašu.
- Kako to da znam?
- Po ukusu. Dobro vino ume da prepozna onaj ko je probao i loše.

Paulo Coelho

‎"Prepoznaj se u mojim riječima...nije teško spoznati da si ti ta...što se prostire po mojim mislima...poput čistog pamuka...
Prepoznaj se u mojim pokretima...njihova lakoća odiše smirenošću...i drago mi te uvijek iznova svome srcu predstavljati...kao svoju najdražu gošću...
Prepoznaj se u mojim snovima...jer mi ništa nije draže sanjati...od prostranstva sreće...u kojima stanuješ samo ti..."

"Dok ja vise nisam znala ljubim li svoju ili njegovu ruku i ili je to sto sam gurnula u usta moj prst ili cijeli moj zivot, on je, iako u polusvjesnu stanju od rana i uzitka, jednim poluotvorenim okom ipak nadzirao kamo ide ovaj svijet te povremeno njezno primao u svoje dlanove moje lice i s vremena na vrijeme promatrao ga s divljenjem kao da je kakav crtez, a odmah potom i s izrazom kao da pred sobom vidi lice neke mingerijske kurve."

... Nisam osjećao da diram u tuđe ni kada
te prvi put vidjeh i poželjeh... Oduvijek si bila moja više nego što sam ja svoj ... I više nego si i sama svoja ...

‎"Uopće uzevši, žena neće obmanuti muža, neće ga izdati, osim ako joj on sam pokvari ili pogazi srce, ili ako je obeshrabri i odgurne svojom sitničavošću, svojim egoizmom, svojom uskogrudnošću, svojom ništavnom i bijednom prirodom. Pri tome, voli! Neka se ona ne osjeća kao tvoja ženka, nego kao tvoja najdraža glava, tvoje dijete, tvoj prijatelj; nosi je u njedrima, neka joj bude toplo, i budi spokojan; iz godine u godinu ona će se sve čvršće pribijati uz tebe, dok ne srastete kao sijamski blizanci. Ako joj ne daš to, ako je pokvariš, uništiš svojom ništavnošću - otići će! Otići će čim se neke plemenitije ruke pruže prema njoj, jer mora da ode, jer je njoj ta toplina i priznanje potrebno kao zrak da bi mogla disati."

Henrik Sjenkjevič, "Život bez dogme"

Ponekad ne mogu da odredim granice između sebe i ljudi koje volim: gde završavam ja, a gde počinju oni. Kao da smo svi mi jedno, kao da smo isti – ista duša, želja koja traži nešto…zajedničko svima nama.
Svi smo u istom čamcu. A opet, svi smo različiti i posebni, izrazito individualni.
Postoji jedna posebna, retka vrsta ljudi koje ja zovem moji ljudi. To su ljudi koje puštam u svoj prostor, u sebe. Svi moji ljudi su u nečemu isti:
Njihovo traženje je stvaralačko. Oni ne ruše, već nešto grade. Ne žele da vladaju, jer vladanje gubi sjaj u očima,…
Moji ljudi imaju isto osećanje života. Nije više bitno kako ćemo nazvati naše odnose i koji će oblik oni imati. Forme naših odnosa se mogu menjati, ali to osećanje povezanosti nečim iznad nas, većim od nas, što nas zove i spaja, ostaje.
Mi nekako nabasamo jedni na druge i naše se sudbine pomešaju zauvek, čak i ako nismo zajedno.Kao da smo neke boje koje se lako mešaju međusobno, a mnogo teže sa drugom vrstom. Boje koje se rastvaraju pomoću svetla…

"Biti jedno" – Nebojša Jovanović