Ivo Andrić - Pismo iz 1920. godine
(1/1)
Reformator:
Pismo iz 1920. godine


Dragi prijatelju,



Da predjem odmah na stvar. Bosna je divna zemlja, zanimljiva, nimalo obična zemlja i po svojoj prirodi i po svojim ljudima. I kao što se pod zemljom u Bosni nalaze rudna blaga, tako i bosanski čovek krije nesumnjivo u sebi mnogu moralnu vrednost koja se kod njegovih sunarodnika u drugim jugoslovenskim zemljama ređe nalazi. Ali vidiš, ima nešto što bi ljudi iz Bosne, bar ljudi tvoje vrste, morali da uvide, da ne gube nikad iz vida: Bosna je zemlja mržnje i straha. Ali da ostavimo po strani strah koji je samo korelativ te mržnje, njen prirodan odjek, i da govorimo o mržnji. Da, o mržnji. I ti se instinktivno trzaš i buniš kad čuješ tu reč (to sam video one noći na stanici), kao što se svaki od vas opire da to čuje, shvati i uvidi. A stvar je baš u tome što bi to trebalo uočiti, utvrditi, analizirati. I nesreća je u tome što to niko neće i ne ume da učini. Jer, fatalna karakteristika te mržnje i jeste u tome što bosanski čovek nije svestan mržnje koja živi u njemu, što zazire od njenog analiziranja, i mrzi svakoga ko pokuša da to učini. Pa ipak, činjenica je: da u Bosni i Hercegovini ima više ljudi koji su spremni da u nastupima nesvesne mržnje, raznim povodima i pod raznim izgovorima, ubijaju ili budu ubijeni, nego u drugim po ljudstvu i prostranstvu mnogo većim slovenskim i neslovenskim zemljama.

Ja znam da mržnja, kao i gnev, ima svoju funkciju u razvitku društva, jer mržnja daje snagu, a gnev izaziva pokret. Ima zastarelih i duboko ukorenjenih nepravdi i zloupotreba, koje samo bujice mržnje i gneva mogu da iščupaju i otplave. A kad te bujice splasnu i nestanu, ostaje mesto za slobodu, za stvaranje boljeg života. Savremenici vide mnogo bolje mržnju i gnev, jer pate od njih, ali potomstvo će videti samo plodove snage i pokreta. Znam ja to dobro. Ali ovo što sam gledao u Bosni, to je nešto drugo. To je mržnja, ali ne kao neki takav momenat u toku društvenog razvitka i neminovan deo jednog istorijskog procesa, nego mržnja koja nastupa kao samostalna snaga, koja sama u sebi nalazi svoju svrhu. Mržnja koja diže čoveka protiv čoveka i zatim podjednako baca u bedu i nesreću ili goni pod zemlju oba protivnika; mržnja koja kao rak u organizmu troši i izjeda sve oko sebe, da na kraju i sama ugine, jer takva mržnja kao plamen, nema stalnog lika ni sopstvenog života; ona je prosto oruđe nagona za uništenjem ili samouništenjem, samo kao takva i postoji, i samo dotle dok svoj zadatak potpunog uništenja ne izvrši.

Da, Bosna je zemlja mržnje. To je Bosna. I po čudnom kontrastu, koji u stvari i nije tako čudan, i možda bi se pažljivom analizom dao lako objasniti, može se isto tako kazati da je malo zemalja u kojima ima toliko tvrde vere, uzvišene čvrstine karaktera, toliko nežnosti i ljubavnog žara, toliko dubine osećanja, privrženosti i nepokolebljive odanosti, toliko žeđi za pravdom. Ali ispod svega toga kriju se u neporoznim dubinama olujne mržnje, čitavi uragani sapetih, zbijenih mržnji koje sazrevaju i čekaju svoj čas. Između vaših ljubavi i vaše mržnje odnos je isti kao između vaših visokih planina i hiljadu puta većih i težih nevidljivih geoloških naslaga na kojima one počivaju. I tako, vi ste osuđeni da živite na dubokim slojevima eksploziva koji se s vremena na vreme pali upravo iskrama tih vaših ljubavi i vaše ognjene i svirepe osećajnosti. Možda je vaša najveša nesreća baš u tome što i ne slutite koliko mržnje ima u vašim ljubavima i zanosima, tradicijama i pobožnostima. I kao što tle na kom živimo prelazi, pod uticajem atmosferske vlage i toplote, u naša tela i daje im boju i izgled, i određuje karakter i pravac našem načinu života i našim postupcima tako isto silna, podzemna i nevidljiva mržnja na kojoj živi bosanski čovek ulazi neprimetno i zaobilazno u sve njegove, i najbolje postupke. Poroci rađaju svuda na svetu mržnju, jer troše a ne stvaraju, ruše a ne grade, ali u zemljama kao što je Bosna i vrline govore i deluju često mržnjom. Kod vas asketi ne izvlače ljubav iz svoje askeze, nego mržnju na sladostrasnike; trezvenjaci mrze one koji piju, a u pijanicama se javlja ubilačka mržnja na ceo svet. Oni koji veruju i vole smrtno mrze one koji ne veruju ili one koji drugačije veruju i drugo vole. i, na žalost, često se glavni deo njihove vere i njihove ljubavi troši u toj mržnji. (Najviše zlih i mračnih lica može čovek sresti oko bogomolja, manastira i tekija.) Oni koji tlače i eksploatišu ekonomski slabije, unose u to još i mržnju, koja tu eksploataciju čini stostruko težom i ružnijom, a oni koji te nepravde podnose, maštaju o pravdi i odmazdi, ali kao o nekoj osvetničkoj eksploziji koja bi, kad bi se ostvarila po njihovoj zamisli, morala da bude takva i tolika da bi raznela i tlačenog zajedno sa mrskim tlačiteljem. Vi ste, u većini, navikli da svu snagu mržnje ostavljate za ono što vam je blizu. Vaše su voljene svetinje redovno iza trista reka i planina, a predmeti vaše odvratnosti i mržnje tu su pored vas, u istoj varoši, često sa druge strane vašeg avlijskog zida. Tako vaša ljubav ne traži mnogo dela, a vaša mržnja prelazi vrlo lako na delo. I svoju rođenu zemlju vi volite, žarko volite, ali na tri-četiri razna načina koji se među sobom isključuju, smrtno mrze i često sudaraju.

U nekoj Mopasanovoj pripoveci ima jedan dionizijski opis proleća koji se završava rečima da bi u takve dane po svim uglovima trebalo izlepeti oglase: „Građanine francuski, proleće je, čuvaj se ljubavi.“ Možda bi u Bosni trebalo opominjati čoveka da se na svakom koraku, u svakoj misli i svakom, i najuzvišenijem, osećanju čuva mržnje, urođene, nesvesne, endemične mržnje. Jer toj zaostaloj i ubogoj zemlji, u kojoj žive zbijeno dve različite vere, trebalo bi četiri puta više ljubavi, međusobnog razumevanja i snošljivosti nego drugim zemljama. A u Bosni je, naprotiv, nerazumevanje, koje povremeno prelazi u otvorenu mržnju, gotovo opšta karakteristika stanovnika. Između raznih vera jazovi su tako duboki da samo mržnja uspeva ponekad da ih pređe. Znam da mi se na to može odgovoriti, i sa dosta prava, da se u tom pogledu ipak primećuje izvestan napredak, da su ideje XIX veka i ovde učinile svoje, a da će sada posle oslobođenja i ujedinjenja sve ići mnogo bolje i brže. Bojim se da nije sasvim tako. (Ja sam, čini mi se, za ovo nekoliko meseci dobro video strašne međusobne odnose meću ljudima raznih vera i raznih narodnosti u Sarajevu!) � tampaće se i govoriće se svuda i svakom prilikom: „Brat je mio, koje vere bio“ ili „Ne pita se ko se kako krsti, neg čija mu krvca grije prsi“. „Tuđe poštuj, a svojim se diči“, „Integralno narodno jedinstvo ne poznaje verskih ni plemenskih razlika“. Ali oduvek je u bosanskim građanskim krugovima bila dosta lažne građanske učtivosti, mudrog varanja sebe i drugih zvučnim rečima i praznim ceremonijalom. To prikriva kako-tako mržnju, ali je uklanja i ne sprečava u rastenju. Bojim se da i pod pokrovom svih savremenih maksima mogu u tim krugovima da dremaju stari nagoni i kainovski planovi, i da će živeti dok god ne budu potpuno izmenjene osnove materjalnog i duhovnog života u Bosni. A kad će doći to vreme, i ko će imati snage da to? Jednom će doći, ja u to verujem, ali ovo što sam video u Bosni ne ukazuje na to da se tim putem već sada ide. Naprotiv.

Ja sam o tome razmišljao, naročito poslednjih meseci, kad sam se još borio sa odlukom da zauvek napustim Bosnu. Razumljivo je da ne spava dobro čovek koji se nosi takvim mislima. I ja sam ležao pored otvorenog prozora u sobi u kojoj sam se rodio, napolju je šumela Miljacka naizmenice sa vetrom rane jeseni u još obilnom lišću.

Ko u Sarajevu provodi noć budan u krevetu, taj može da čuje glasove sarajevske noći. Teško i sigurno izbija sat na katoličkoj katedrali: dva posle ponoći. Prođe više od jednog minuta (tačno sedamdeset i pet sekundi, brojao sam) i tek tada se javi nešto slabijim ali prodornim zvukom sat sa pravoslavne crkve, i on iskucava svoja dva sata posle ponoći. Malo za njim iskuca promuklim, dalekim glasom sahat-kula kod Begove-džamije, i to iskuca jedanaest sati, avetinjskih turskih sati, po čudnom računanju dalekih, tuđih krajeva sveta! Jevreji nemaju svoga sata koji iskucava, ali bog jedini zna koliko je sada sati kod njih, koliko po sefardskom a koliko po eškenaskom računanju. Tako i noću, dok sve spava, u brojanju pustih sati gluvog doba bdi razlika koja deli ove pospale ljude koji se budni raduju i žaloste, goste i poste prema četiri razna, među sobom zavađena kalendara, i sve svoje želje i molitve šalju jednom nebu na četiri razna crkvena jezika. A ta razlika je, nekad vidljivo i otvoreno, nekad nevidljivo i podmuklo, uvek slična mržnji, često potpuno istovetna sa njom.

Ovaj Cupo je tipicni primjer zatuljenog bosancerosa punog mrznje kakvu opisuje ovaj stranac kada objasbjava Bosnu.

citat:

---

robi tz wrote:

Ovaj Cupo je tipicni primjer zatuljenog bosancerosa punog mrznje kakvu opisuje ovaj stranac kada objasbjava Bosnu.

---

cupo care samo nastavi tako a ovakve kao sto je ovaj glavonja posalji u ....ustvari oni su tamo gdje i treba da budu puni mrznje prema svima koji se mogu nazvati zajednickim imenom RAJA  

citat:

---

pagny wrote:
cupo care samo nastavi tako a ovakve kao sto je ovaj glavonja posalji u ....ustvari oni su tamo gdje i treba da budu puni mrznje prema svima koji se mogu nazvati zajednickim imenom RAJA

---

citat:

---

cupo wrote:


Zadovoljstvo mi je kad me četnici citaju i daju mi vaznost i ne mogu bez mojih postova

cokic da pukne

---

haha pa i meni je zadovoljstvo kada me zovu cetnikom kao i svakog cestitog Srbina...
Vjeruj meni je zadovoljstvo sto svakim klikom na tuzlarijama pomazem bosnjackim zrtvama iz podrinja samo bojim se prijatelju da njima vise ni ALLAH PEGAMBER nemoze vise pomoci....
Poselami sve Cupo i kamo srece da ovde mozemo citati tvoje postove a ne samo ono sto prepisujes i citiras iz medija jer ocigledno je da Ti je fond rijeci 12(dvanaest)...

o junace,kad si cestit daj nam puno ime i prezime

citat:

---

robi tz wrote:
haha pa i meni je zadovoljstvo kada me zovu cetnikom kao i svakog cestitog Srbina...
Vjeruj meni je zadovoljstvo sto svakim klikom na tuzlarijama pomazem bosnjackim zrtvama iz podrinja samo bojim se prijatelju da njima vise ni ALLAH PEGAMBER nemoze vise pomoci....
Poselami sve Cupo i kamo srece da ovde mozemo citati tvoje postove a ne samo ono sto prepisujes i citiras iz medija jer ocigledno je da Ti je fond rijeci 12(dvanaest)...

---

Prognoze

Kako će Dodik završiti karijeru

Piše: Asim Bešlija

Više je nego očito da administrativni aranžman pod nazivom Republika Srpska danas, de facto, jeste u vlasništvu samo jednog čovjeka – Milorada Dodika. Osim autokratske vladavine, implikacije stanja koje je sada na ovom dijelu BiH, jesu i unifomisanje mišljenja, uništavanje ostataka civilnog društva i gušenje medija koji iole drugačije razmišljaju. U modernim državama ovo znači pisanje vlastite smrtne presude.

Najnoviji lobistički napori administracije Milorada Dodika dolaze iz Amerike, gdje Vlada RS ima svoju lobističku grupu, pa je bilo i logično da neko od bivših članova administracije koje plaća entitetska vlada, da neku jaku izjavu. Tako je i prof. Steven Mayer, nekadašnji uposlenik CIA-e rekao ono što Dodik i njegova vlada vole da čuju – BiH je neodrživa. Baš kao da je BiH projekat napravljen prije 10 godina a ne zemlja koja ima izuzetno dugu historiju.

Ekspresno reagiranje američke ambasade u Sarajevu ukazuje na jednu ključnu stvar kada je u pitanju nastup prof. Mayera. To je neupućenost. Iako prof. Mayer pravi paralelu između situacije na Kosovu i BiH, odnosno logičkim rasuđivanjem daje ista prava na otcjepljenje Albancima na Kosovu i Srbima u BiH, nekoliko je stvari koje ukazuju na to da se radi o nepoznvanju ili namjernom nepoznavaju trenutnog stanja i historije.

Ponajprije to je Ustav BiH ili Dejtonski sporazum kojim sva tri naroda i ostali imaju suvereno pravo da odlučuju o njegovoj izmjeni bez koje nema bilo kakvih referenduma i inih secesionističkih avantura.

Drugo, to je pitanje vlasništva jer administrativni aranžman koji danas pokriva Republika Srpska nije samo srpska zemlja a privatna zemlja, kao što je poznato, ne može se tek tako oduzeti.

Treće to je pitanje neriješenih ratnih zločina. Da li to prof. Mayer ili onaj ko je naručio njegovo mišljenje misli da će se otcijepiti teritorija sa koje nisu otkopane sve masovne grobnice? Da li neko misli da će se Srebrenica ili neka druga područja, poput možda Kozarca, naći u nekoj nezavisnoj srpskoj republici?

I četvrto, ko će to glasati za nezavisnost Republike Srpske? Istočni dijelovi BiH i RS gotovo su ispražnjeni zbog jada i bijede u kojoj živi tamošnja populacija pa bilo kakve priče koje se tiču miloševićevski megalomanskih projekata ljude ne interesuje jer gotovo da nemaju šta jesti.

Zato plitka medijska iživljavanja nad traumiranim narodom imaju za cilj, sasvim je očito, održanje na vlasti SNSD-a i sličnih mu stranaka koje iz dana u dan ne mogu da odbrane brojna obećanja ili da objasne premijerove privatne dealove. S obzirom da je stanje u kojem se guše medijske slobode, prijeti novinarima, zastrašuju međunarodne organizacije, sklapaju sumnjivi poslovi, stranačke kompanije grabe šakom i kapom, a atmosfera se predstavlja kao ´bolja´ u tom dijelu BiH, sve ukazuje da brod tone. Glavno pitanje je kada će ga kapetan i posada napustiti.

Kako će skončati Milorad Dodik?

Dodikovo korištenje para poreskih obveznika umjesto za lobiranje za RS, vidljivo je, koristi se za njegovo vlastito održanje odnosno održanje stanja koje je samo po sebi neodrživo. Zamislite mjesto u kojem se, na primjer, trebaju održati neki međunarodni festival ili takmičenja, ili gdje neka međunarodna organizacija ili kompanija želi otvoriti svoje predstavništvo, a da u tom mjestu u svakom trenutku postoji opasnost da će vam vlada podvaliti, proglasiti vas kriminalcima ili za kratko vrijeme na vas navuči javni bijes. E, takvu je sliku, zarad odbrane svoga lika i djela, Milorad Dodik priskrbio Republici Srpskoj, zatvarajući vrata nade ljudima koji iole razmišljaju o budućnosti. I dok se u postdodikovsko vrijeme ljudi budu pitali šta su sebi dozvolili, Dodiku će i tada, kao i danas, biti lijepo. Način na koji će on završiti svoju vladavinu njega neće puno uznemiriti.

Naime, iz nekoliko domaćih i međunarodnih krugova dobili smo neka razmišljanja o tome koji će biti načini kraja Dodikove ere. Uz konstataciju da sve veće zapadanje u mrak jednog dijela BiH jeste neodrživo, nekolicina naših sagovornika koji su željeli ostati anonimni, su rekli da postoje najmanje tri scenarija za Dodikov odlazak.

Prvi, je da Dodik u dramatičnim okolnostima napusti BiH jer će se atmosfera usijati do te mjere da će ga razotkrivanje njegovih djela na pravljenju boljeg dijela zemlje, natjerati da napusti zemlju. Za tu varijantu Dodik već ima osiguran smještaj na beogradskom Dedinju u luskuznoj vili koju je pošteno zaradio. Time bi izbjegao svaku odgovornost za sve što je radio za vrijeme vladavine njegovog SNSD-a.

Drugi scenario je da sudske vlasti BiH obave svoj posao tako što bi državni sud podigao optužnicu protiv Dodika te ga strpao u pritvor a na osnovu dobro dokumentovanih radnji za počinjeni kriminal, kao i rušenje ustavnog poretka BiH.

Treći scenario uključio bi međunarodnu zajednicu čije je Dodik čedo. U ovoj varijanti predstavnici MZ otišli bi kod Dodika, i u jednoj prijateljskoj atmosferi uz kafu, objasnili mu da postoje dokazi za sav kriminal koji se krije iza priče o nizu uspjeha njegove administracije, te ga lijepo zamolili da dâ ostavku i napusti zemlju. U ovoj varijanti Antikorupcioni tim OHR-a koji već posjeduje dosta inkriminirajućeg materijala, odigrao bi važnu ulogu.

No, i bez ijednog od ova tri scenarija, sasvim je jasno da se stanje u RS pogoršava i da u dogledno vrijeme neće moći biti opstati, ma koliko bilo u funkciji manipulacije ili postizanja izbornih rezultata.

Sama šteta koju je Dodik nanio pokretanjem skandala sa uglednom međunarodnom organizacijom Transparency International, mnogo je veća od vrijednosti svih lobističkih poslova koje radi. Razmjere ovog skandala će se tek osjetiti, jer se radi o organizaciji koju direktno podržava jedna od najjačih svjetskih država, Savezna Republika Njemačka, čiji je to ministar vanjskih poslova prije nekoliko dana naglasio u Berlinu.

No, Dodiku, kao onomad Miloševiću, mišljenja međunarodne javnosti nisu bitna pa je očito da se bez daljnjeg treba očekivati kraj obmane još jednog , ipak, bh. političara.

(sa-x)

Saopstenje za javnost Kriznog Staba Rebublike Smrdske povom apsenja radovana karadzica

mi smo ovaj,mi smo,nismo ovo ocekivali,ovo je nepravda za sve svrbske zrtve,mi necemo ovo apsenje da priznamo,ono je nelegalno,raso ga nije ocekivo,on je bio nenaoruzan,ovaj,..milorade spasavajj,hahahaha