Kad god sam i gde god sam naisao na ljude koji su pokazivali suvise razvijenu brigu za nacionalni ponos i opsti interes ili preteranu osetljivost za licnu cast i dostojanstvo, uvek sam, gotovo po pravilu, nailazio i na ogranicen um, nerazvijene sposobnosti, tvrdo srce i grubu, kratkovidnu sebicnost.

Ivo Andric

Uzimali smo jedno drugom rec iz usta; mislili smo o istim stvarima i govorili o njima na isti nacin; izgledalo je da se poznajemo godinama, a ne samo dve nedelje.

U zivotu svakog coveka, govorio je, postoji samo jedna zena sa kojom moze da ostvari savrsenu vezu kao sto u zivotu svake zene postoji samo jedan muskarac sa kojim se oseca kompletna. Pronaci se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinudeni da zive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne ceznje.

- Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe, – jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?

Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagodavanja, prolazne privlacnosti epiderma, afiniteti tijela ili karaktera, socijalne nagodbe. Posle tog zakljucka, nisam prestajala da ponavljam: Imali smo srecu, zar ne? Ko zna sta se iza toga krije, ko to zna?
Na dan mog polaska, cekajuci voz u malenoj stanici, zagrlio me je i sapnuo mi:

- U kom zivotu smo se vec sreli?
- U mnogim, odgovorila sam mu i rasplakala se.

Kada budes dozivela prvi put ljubav, shvatices kako protivurecni i komicni mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubis, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muskaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraca paznju na tebe.

U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i vise te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primecuju, svi imaju neku lepu rec za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, telo obasjava dusu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvetljavaju jedno drugo. Za kratko vreme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlaci i druge, kao sto medvede privlaci med.

Sussana Tamaro – “Idi kuda te srce vodi”

Nekako se svi vise vracam knjigama koja sam citala prije 20 godina i vise... Sada kada ih citam imam sasvim drugaciju sliku i mislim da vecinu knjigu koje sam tada procitala nisam razumjela, nego su procitane reda radi tako i Kunder- ina djela

evo jedan citat o zivotu
„Covjek nikad ne moze znati sto treba zeljeti, jer zivi samo jedan zivot i nikako ga ne moze usporediti sa svojim prethodnim zivotima, niti ga u sljedecim zivotima popraviti.

Nema nikakve mogucnosti da se provjeri koja je odluka bolja, jer ne postoji mogucnost usporedbe. Covjek sve prozivljava prvi put i bez pripreme. Kao glumac koji igra predstavu bez ikakve probe. Pa koliko onda vrijedi zivot ako je prva proba zivota vec zivot sam?

Ono sto se dogadja samo jednom kao da se nikad nije ni dogodilo. Ako covjek moze zivjeti samo jedan zivot, to je kao da uopce ne zivi.“

...
„Ali covjek, zato sto zivi samo jedan zivot, nema mogucnost provjeravati hipoteze pokusima i zato nikad ne moze saznati je li trebao ili nije trebao slijediti svoje osjecaje.“
...

„Nepodnosljiva lakoca postojanja“

„Samo, nije li dogadjaj utoliko znacajniji i dragocijeniji sto je vise slucajnosti potrebno da do njega dodje? Samo slucaj nam moze izgledati kao poruka. Ono sto se dogadja silom prilika, ono sto ocekujemo, ono sto se ponavlja svakog dana, to je nijemo. Samo slucajnost nam govori. Nastojmo citati iz nje kao vracara iz sara koje ostavlja kaveni talog na dnu salice.“
„Nepodnosljiva lakoca postojanja“ - Milan Kundera

Kaligula:- Samoća!? Znaš li ti šta je samoća? Ali ona pesnika i kukavica. Samoća? Ali koja?
Ah! Ti ne znaš da nikada nismo sami! I da nas svuda prati ista težina prošlog i budućeg! S nama su ljudi koje smo ubili. No lako za njih… Ali oni koje smo ljubili i oni koje nismo ljubili a koji su ljubili nas, kajanje, žudnja, gorčina i nežnost, drolje i bagra bogova! Samoća! Ah, kad bi umesto ove samoće, zatrovane senama uživao onu pravu, tihu i drhtavu usamljenost stabala. Samoća… Ne, Scipione… Nju čini škrgut zuba i odjek izgubljenih glasova. I ležeći kraj žene koju grlim, dok se noć zatvara nad nama, a ja, udaljen zbog zadovoljene puti, mislim da sam dosegao deo sebe izmedju života i smrti, moja samoća se ispunjava oporim mirisom žene što nestaje u meni.
Scipion:- Svi ljudi imaju u životu neku blagost. Ona im pomaže da nastave. I njoj se obraćaju kada su umorni.
Kaligula:- To je istina, Scipione.
Scipion:- Ima li u tvojoj duši nešto poput suza i tihog utočišta?
Kaligula – Ima.
Scipion: -A to je?
Kaligula:- Prezir.

Alber Kami – Kaligula

Izmedju bojazni da ce se nesto desíti i nade da mozda ipak nece, ima vise prostora nego sto se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mracnom prostoru provodi mnogi od nas svoj vek.

Ivo Andric -Znakovi pored puta

O Proseravanju - Hari Gordon Frankfurt

''...Proseravanje je neizbezno kadgod okolnosti traze od nekog da govori, a da pri tome ne zna o cemu govori. Tako je proizvodnja proseravanja stimulisana svaki put kada obaveze ili prilike da covek govori o nekoj temi prevazilze njegovo znanje o cinjenicama koje su relevantne za tu temu. Ovaj raskorak je ucestao u javnom zivotu, gde su ljudi cesto podstaknuti - bilo sopstvenom zeljom bilo zahtevima drugih - da nasiroko govore o stvarima u kojima su do izvesnog stepena neznalice. Tome veoma bliske situacije proizilaze iz vrlo rasprostranjenog uverenja da svaki odgovorni gradjanin u demokratiji mora da ima misljenje o svemu, ili bar o svemu sto se odnosi na vodjenje poslova njegove zemlje. Nepostojanje bilo kakve vazne veze izmedju misljenja neke osobe i njenog poimanja stvarnosti jos su ozbiljnije kod nekoga ko veruje da je njegova duznost, kao savesnog moralnog faktora, da procenjuje dogadjaje i situacije u bilo kom delu sveta..."