Bili jednom jedan crvčak i jedan mrav koji su bili veliki prijatelji...
Cele jeseni mrav je vredno radio i skupljao hranu za zimu.

Za to vreme, crvčak je samo pevao s prijateljima po gradskim kafanama.
Uopšte nije radio, niti se umarao.
Pevao je tokom cele jeseni, svirao, uživao, ne brinući se za hladno vreme koje dolazi.

Dođe hladna i ledena zima.
Mali mrav, sav iscrpljen od silnog posla skloni se u svoje dom prepun hrane.
Jednog dana zovne ga neko s ulice
i kad on otvori vrata ugleda na
veliko iznenađenje svog prijatelja cvrčka.
Sedi cvrčak u ferariju, obučen u skupocenu krznenu bundu,
zlatni lanac oko vrata, i vikne preko ulice :
"Pozdrav druže!
Idem u Pariz, biću tamo preko zime.
Možeš li mi pripaziti na moju kućicu?

Mrav mu odgovori:
"Naravno!
Nema problema.
Ali, šta se dogodilo?

Gde si nabavio novac za Pariz,
za ferari, za zlatni lanac,
za tu divnu i skupu bundu?

Cvrčak mu odgovori: "Zamisli, pevao sam prošle nedelje u jednom baru!
Čuo me neki producent, dopao mu se moj glas... i bum!
Potpisao sam ugovor za show u Parizu.
Treba li ti nešto iz Pariza?", upita cvrčak mrava.
Na to mu mrav odgovori- Da!
Ukoliko sretneš La Fontena pošalji ga u p...u materinu!





Naravoučenije :
Iskoristi život, umereno radi i zabavljaj se,
ako živiš samo da bi radio od toga će koristi imati samo gazda

hahahaha...

STARICA NA PLAŽI


Jedna porodica uživala je na plaži.
Djeca su se kupala u moru, i pravila kule u pijesku,
kada se pojavila neka starica u prljavoj i iscijepanoj odjeći.

Njene sijeda i raščupana kosa vijorila je na vjetru.
Mumlajući nerazumljive riječi,
sakupljala je nešto iz pjeska i trpala to u kesu.
Roditelji su pozvali djecu i rekli im da se klone ove starice.
Kada je prošla kraj njih,
osmijehnula im se, ali oni nisu uzvratili na njen osmijeh.
Tek pred povratak,
poslije nedelju dana,
doznali su da ta starica uvijek skuplja komadiće stakla po plaži,
da se djeca ne bi posjekla.



Svako od nas zasluzuje da se uzvrati osmjeh jer osmijh je namjenjen od srca..

Baš takooo !




...

Sale Nasrudin Hodze..

Sredovečna žena dobila srčani napad, i našla se u kliničkoj smrti.

Tu se videla sa Bogom i upitala ga:
“Je li to kraj mog života?”

Bog joj reče:
“Ne, treba da živiš još 42 godine, 11 meseci i 27 dana.”

Posle oporavka, žena se zadrži još neko vreme u bolnici,
jer je tražila da joj urade face lifting, liposukciju i još nekoliko kozmetičkih zahvata.

Kad će već poživeti toliko-neka bar poživi kako treba.
Na izlasku iz bolnice, zakorači na ulicu i tu je udari sanitetsko vozilo u punoj brzini.
Žena ostane na mestu mrtva.

Kad se opet srela sa Bogom, ona ga upita:
“Zašto si dozvolio da poginem kad si mi obećao još toliko vremena?”

Bog je zagleda malo bolje, pa reče:
“Jebi ga, nisam te prepoznao…”



Najljepsa je prirodna ljepota...

Stariji čovjek iz Oklahome je nazvao svog sina u Njujork i rekao mu:
"Sine, žao mi je što ću da ti upropastim dan, ali moram da ti kažem da se tvoja majka i ja razvodimo;
45 godina braka...i posle toliko mučenja moram da kažem da je gotovo."
-"Tata, o čemu to govoriš?", sin se drao na sav glas.

-"Ne možemo više da podnesemo jedno drugo", objasnio je otac.
"Smučili smo se jedno drugom i muka mi je da više govorim o tome.
Zato nazovi svoju sestru u Hongkong i prenesi joj ovo."

Sin je odmah pozvao sestru koja je "eksplodirala" preko telefona.
"Šta se kog đavola oni razvode sada", bjesnela je. "Pobrinuću se za ovo".


Odmah je nazvala oca i počela da viče na njega, "Vi se ne razvodite!
Nemojte da ste bilo šta uradili dok nismo došli do vas.
Zvaću brata ponovo, i sutra oboje dolazimo.
Do tada, nemojte da vam je palo na pamet da bilo šta učinite, je l' to jasno?!",
spustivši slušalicu u bijesu.

Starac spusti slušalicu i okrene se svoj supruzi.
"Sve je sređeno", reče.
"Oboje dolaze za Božić i sami plaćaju svoj put".


Naravoučenje:
Nikad ne potcenjujte mudrost starijih ljudi.

Zna otac svoju djecu ! ..

GODINE NAS UČE DA SE OPREDIJELIMO ZA ONO ŠTO JE NAJVRIJEDNIJE !

Jedna dama u poodmaklim godinama stajala je na pramcu jednog broda za krstarenje,
čvrsto držeći svoj šešira sa obe ruke, da ga vetar ne bi odneo.

Jedan gospodin se približi i reče:
- Oprostite mi gospođo, ...ne želim vas uznemiravati,
ali da li je gospođa već primetila da vetar podiže njenu haljinu vrlo visoko?

- Da, jesam, ali trebaju mi obe ruke da zadržim moj šešir na glavi.

- Ali, gospođo... gospođa treba znati da su njeni intimni delovi izloženi za javnost! - kaže kavaljer.

Dama je bacila pogled prema dole, zatim prema gore, i odgovorila:
- Sve što gospodin vidi ovde dole ima 85 godina.
A šešir sam kupila juče...


Naravoučenije: Godine nas uče da se uvek opredelimo za ono što je važnije.






Odlicna prica ! ..

Dobro se širi polako... i strpljivo.
Zato puno njih odustane.

Divnaaa prica !

**ŽIVOT UVIJEK VRAĆA ONO ŠTO DAJEŠ **




Jedan čovjek i njegov sin išli su šumom.

Odjednom, dječak zapne o kamen i krikne:
“AAAAAAAHHHHH!!!!!”
S planine odjekne: “AAAAAAAHHHHH!!!!!”

Znatiželjan viknu: “TKO SI TI??”
S planine odjekne: “TKO SI TI??”.
Dječak se razljuti pa vikne: “KUKAVICO!”
Glas odgovori: “KUKAVICO!”

Dječak pogleda oca i upita:
“Tata, što se ovo događa?”

“Obrati pažnju.” – reče otac.
Tada otac vikne: “DIVIM TI SE!”
Glas odgovori: “DIVIM TI SE!”
Otac reče: “PREDIVAN SI!”
A glas ponovi: “PREDIVAN SI!”

Dječak je stajao iznenađen ne shvaćajući što se događa.
Otac mu objasni: “Ljudi ovo zovu jeka.”
Ali, to je u stvari: “ŽIVOT.”.

Život ti uvijek vraća ono što ti daješ.

Želiš li više ljubavi, daj više ljubavi.
Želiš li više dobra, daj više dobra.
Želiš li razumjevanje, trudi se razumjeti druge.

Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te poštuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i poštuj ih.

Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života…


Život ti uvijek vraća ono što daješ!
Tijek tvoga života nije slučajnost.
On je ogledalo tvojih djela.


Bas takooo! ..

SREĆA I ZDRAVLJE...Srećan rođendan


Bez unutrašnje sreće,
čovek može postati zarobljenik briga u bogatom
dvorcu.
Sreća ne zavisi samo od uspeha i bogatstva,
već i od borbe
protiv životnih nedaća koju vodimo
sa stavom nepokolebljive unutrašnje
sreće.


Biti nesrećan u potrazi za srećom znači izgubiti svoj cilj.


Sreća dolazi tako što se prvo bude srećan iznutra i u svakom trenutku,
dok se svim silama borite da iskorenite uzorke nesreće.
Navika očuvanja unutrašnjeg stava sreće treba da se začne dok ste još mladi,
ali ni sada nije kasno.


Ako ustrajete u ovoj odluci bez obzira na sva iskušenja,
uvidećete da sreća zavisi od ispravne mentalne navike i
odluke da budete srećni u svim prilikama.


Kada jednom ostvarite sreću svoje duše,
niko vam je neće moći oduzeti,
ma koliko dugo potovali ka bezvremenosti i večnosti...


*Paramahamsa Jogananda
Januar 5, 1893 – Mart 7, 1952