Evo ja te sad napominjem...

U decembru 92. zapalim ja sa 16 drugih studenata za Maleziju. Dijete, 17 godina. Kontam, to su ba tropi. Ko havaji. NemeRe da mi ne bude dobro. Jest al kad bi se lagalo. Jest ko Havaji al' da su im mudzahedini dersili od 1492!

Tek mi sletili na KL aerodrom kad one zene nake lete pred nama sve se nogama u guzicu udaraju da nas pokriju, vela havle ko da smo dosle s nudisticke plaze. Onim nas nakim maramama zavijaju a mi jok ba ni jedna ne zna maramu nosit, ona se marama iskrivila, svaka od nas isto ko kakva karakter sa skrivene kamere!

Dovezose nas u taj neki kamp gdje su nase izbjeglice bile, one se zene nase i smiju i placu sto nas vide. Mi ba djeca. Do malo se opet zakrvise, pa domalo opet odose Husanovicki na kafu. Ma ko mi ba!

Gledamo mi onaj kamp majko draga ko da je od kartona napravljen. U mene babo bolju kucicu Dzekiju keru sklepo a nikad nije znao nista popravit pa ti vidi. Kantina nako otvorena samo krov ima nad glavom. One njihove zene ruzne, zasjele za onu rizu, pa onom rucetinom je jedu pa svako domalo podrignu sto glasnije mogu Kontamo mi, eh majko moja dokle je doslo, ovi sto su ko s drevaca sisli nama da pomazu. Mi imali Ivu Andrica i Meshu a oni ako sad iznad nas. eh sta ti je ponosan narod bosanksi. A ne valja nam ba to uvijek.

Ujutro, u 5 to ko smotra, kuca se na vrata da se ustaje na sabah namaz, bi ishavijesceni....eeeeeh kad tih 6 mjeseci nisam skrenula s pameti, necu nikad. A mozda i jesam a ne znam!

Otkad se nisam niceg prisjetio



Nisam nekakav veliki ljubitelj auta, al sam, za zivota u Kopenhagenu, znao cesto otici na pumpu u blizini doma, nedeljom uglavnom, pranje, lickanje, i naravno zemljaci.
Jednom sam tako dosao peugeot-icem 206, kupio momcina sebi, godinu star od nekakve zene, stao ja na noge, moze mi se.
Zavrsio pranje i ulickavanje, i stojim onako na bezinskoj, pusim i da mi je da naidje ko poznat, da sutnemo tockove koji put, i promuhabetimo koju.
Nisam ja ni do po cigare doso, kad staje peugeot 307, metalik sive boje i otvori se prozor.
Prica meni cojk nesto na talijanskom, sturi se on. Ja mu odgovorim na engleskom da ga ne razumijem.
On se poce smijati, i na odlicnom engleskom kaze, izvinjavam se, mislio sam da si talijan (jebalo majku). I tu ja naravno pridjem da vidim, treba li sta cojku pomoc. Kaze on ne treba, nego eto doso da opere auto, ima nekoliko sati do aviona, a ne zna sta ce sa sobom (od rent-a car auto, by the way, AVIS)
Haj reko, super.
Ode Talijan u benzinsku da kupi zetone za pranje i usisavanje, a ja ga gledam u odlasku i nesto kontam, bas su ovi talijani gospoda. Nekakve lijepe sive pantole na njemu, crna rolka, lijepe crne cipele, otmeno drzanje, siroka ramena, prijatan osmijeh pedesetogodisnjaka sa iskustvom. Ovakvima zene daju, i bez da zaiscu. Bezbeli cojk i s parama, za Armani radi, mora biti.
Izlazi i nosi dvije kafe, u papirnim soljama. Volim popiti esspreso iz ovih papirnih solja na benzinskim pumpama, ma sta danci govorili za benzinske pumpe i kvalitet kafe na njima. Oni svakako piju samo filterusu, ona ne more bit dobra ni kad bi je u po Brazila pravili, sve sa frisko samljevenim zrnima.
Daje mi jednu solju, vadi cigarete i nudi me.

-Otkud u Danskoj, kaze radim za Armani pa bio na ovom sajmu odjece u Bella-centru.
-Jel rekoh, bas lijepo.
Raspricali smo se o svemu i svacemu, ja zapalio jos jednu, on pita ko sam i odakle sam, ako vec nisam talijan.
Kako je u Bosni, jel sve po tabijatu, dje su mi otac i mati, i jesu li zivi. On je kaze iz Milana, i rado se sjeca Sarajeva jos od olimpijade.
-Ej reko, ti bio na olimpijadi, kaze jesam. A meni drago, vidi ga sto je dobar cojk, skoro zemljak, makar na ovoj benzinskoj pumpi u ovoj skandinavskoj nedodjiji.
Ode da ostavi auto u praonicu, to su one poluautomatske praonice, udjes, ostavis auto, izadjeh, ukucas kodove, i ono se pere. kasnije ga izvezes, pa mozes nastaviti sa usisavanjem, poliranjem, ili jednostavno otici za svojim poslom, dalje.
Vrati se, komentarise mog peugeot-a (na mom leugeota), kaze najljepsi model poslije 205-ice.
-Jest rekoh i ja mislim tako.
U ugodnom caskanju uz kaficu, opra se i njegova tristosedmica, on je izveze i parkira se pored mene.
Ja ga ispitujem o tom sajmu odjece, pitam ga zna li Armanija, i kazem da mu zavidim na zenama, koje se krecu u njegovom dunjaluku.
Smije se, i govori da nije bas sve tako sjajno, da je Armanija vidio nekoliko puta u zivotu, s njim razgovarao, i da je lijepo nositi dobru i kvalitetnu odjecu.
Vidim mu nekakve kese na zadnjem sjedistu, od tvrdog papira, i sa karakteristicnim znakom.
Primjecuje moj pogled i kaze, da mu je ostalo par koznih jakni, nije prodo, i da ce mi ih rado prodati, za nikakve pare, samo da ih ne mora po aerodromima i carinama vukljati.
De rekoh, da vidim.
Otvara auto, pokazuje mi.
Ja se u ovu vrstu garderobe razumijem ko izvjesna Mara u zakrivljen muski polni organ, al Armanijeva jakna kosta tauzenku maraka minimum, kaka god da je, tako da tu ne more biti greske. A ovi nasi ce svakako kupit i g***o, samo ako je kaka markica na njemu.
-Nemam ti ja rodjo para za ovo, govorim ja talijanu, a oci mi svjetlucaju ko dijetu pred slasticarnom.
-Ma daj mi nesto simbolico, koliko sam hoces, eto imas tri jakne, pa ti sam reci.
-Sta da mu kazem, ni sam ne znam, u novcaniku nikad ne nosim pare, sad mi bas krivo. Da nosim, izvadio bi 5 stoja i reko, to je sve sto imam i ne bi me bilo sramota, a ovaku, dje cu cojku reci 500DM, a jos mi kafu platio, i sve vako lijepo samnom.
Ma jarane, ja nemam na banci vise od 500DM, govorim ja njemu, a to je tebi malo, tako da nemamo o cemu dalje pricati.
Kaze on, nema veze, ja znam da lopovi po Evropi ove jakne prodaju za trecinu cijene, kad mogu oni tako jeftino, mogu i ja nekad nesto nekome, jeftino dati. Moze za 500DM
Ja u svog pezoa sjednem, on u svog i zamnom.
Na prvom bankomatu podignem pare, dam mu ih, on meni jakne, pozdravimo se ko stari jarani, da mi cak i broj telefona u Milanu, ko biva, ako kad dodjem, da se obavezno javim, i svako sebi....
Nazovem jarana, bivseg sanera, ko ce bolje prodati 3 armanijeve jakne od njega.
"Jebo ti Armani mater, i talijan na benzinskoj, okreci auto i za njim, zaj*** te za pare, majmune jedan glupi!!!", cuje se s druge strane slusalice, i ja naravno shvatam da sam prevaren.
"Talijana" zglave nigdje nema, sreca jakne smo uspjeli za 500DM prodati nekakim arapima par mjeseci kasnije.
Iskreno, nisu ba bile uopste lose jakne.

abu, divna prica... los dogadjaj, al' divna prica... kao da sam bila tamo, gledala tebe i "talijana"... uzivala sam citauci

citat:

---

Abulafija wrote:
Otkad se nisam niceg prisjetio

---

Mlade fala vam, drago mi je da vam se svidjelo. Napisat cu ja jos, samo dok mi nadodje

citat:

---

Abulafija wrote:
Otkad se nisam niceg prisjetio



Nisam nekakav veliki ljubitelj auta, al sam, za zivota u Kopenhagenu, znao cesto otici na pumpu u blizini doma, nedeljom uglavnom, pranje, lickanje, i naravno zemljaci.
Jednom sam tako dosao peugeot-icem 206, kupio momcina sebi, godinu star od nekakve zene, stao ja na noge, moze mi se.
Zavrsio pranje i ulickavanje, i stojim onako na bezinskoj, pusim i da mi je da naidje ko poznat, da sutnemo tockove koji put, i promuhabetimo koju.
Nisam ja ni do po cigare doso, kad staje peugeot 307, metalik sive boje i otvori se prozor.
Prica meni cojk nesto na talijanskom, sturi se on. Ja mu odgovorim na engleskom da ga ne razumijem.
On se poce smijati, i na odlicnom engleskom kaze, izvinjavam se, mislio sam da si talijan (jebalo majku). I tu ja naravno pridjem da vidim, treba li sta cojku pomoc. Kaze on ne treba, nego eto doso da opere auto, ima nekoliko sati do aviona, a ne zna sta ce sa sobom (od rent-a car auto, by the way, AVIS)
Haj reko, super.
Ode Talijan u benzinsku da kupi zetone za pranje i usisavanje, a ja ga gledam u odlasku i nesto kontam, bas su ovi talijani gospoda. Nekakve lijepe sive pantole na njemu, crna rolka, lijepe crne cipele, otmeno drzanje, siroka ramena, prijatan osmijeh pedesetogodisnjaka sa iskustvom. Ovakvima zene daju, i bez da zaiscu. Bezbeli cojk i s parama, za Armani radi, mora biti.
Izlazi i nosi dvije kafe, u papirnim soljama. Volim popiti esspreso iz ovih papirnih solja na benzinskim pumpama, ma sta danci govorili za benzinske pumpe i kvalitet kafe na njima. Oni svakako piju samo filterusu, ona ne more bit dobra ni kad bi je u po Brazila pravili, sve sa frisko samljevenim zrnima.
Daje mi jednu solju, vadi cigarete i nudi me.

-Otkud u Danskoj, kaze radim za Armani pa bio na ovom sajmu odjece u Bella-centru.
-Jel rekoh, bas lijepo.
Raspricali smo se o svemu i svacemu, ja zapalio jos jednu, on pita ko sam i odakle sam, ako vec nisam talijan.
Kako je u Bosni, jel sve po tabijatu, dje su mi otac i mati, i jesu li zivi. On je kaze iz Milana, i rado se sjeca Sarajeva jos od olimpijade.
-Ej reko, ti bio na olimpijadi, kaze jesam. A meni drago, vidi ga sto je dobar cojk, skoro zemljak, makar na ovoj benzinskoj pumpi u ovoj skandinavskoj nedodjiji.
Ode da ostavi auto u praonicu, to su one poluautomatske praonice, udjes, ostavis auto, izadjeh, ukucas kodove, i ono se pere. kasnije ga izvezes, pa mozes nastaviti sa usisavanjem, poliranjem, ili jednostavno otici za svojim poslom, dalje.
Vrati se, komentarise mog peugeot-a (na mom leugeota), kaze najljepsi model poslije 205-ice.
-Jest rekoh i ja mislim tako.
U ugodnom caskanju uz kaficu, opra se i njegova tristosedmica, on je izveze i parkira se pored mene.
Ja ga ispitujem o tom sajmu odjece, pitam ga zna li Armanija, i kazem da mu zavidim na zenama, koje se krecu u njegovom dunjaluku.
Smije se, i govori da nije bas sve tako sjajno, da je Armanija vidio nekoliko puta u zivotu, s njim razgovarao, i da je lijepo nositi dobru i kvalitetnu odjecu.
Vidim mu nekakve kese na zadnjem sjedistu, od tvrdog papira, i sa karakteristicnim znakom.
Primjecuje moj pogled i kaze, da mu je ostalo par koznih jakni, nije prodo, i da ce mi ih rado prodati, za nikakve pare, samo da ih ne mora po aerodromima i carinama vukljati.
De rekoh, da vidim.
Otvara auto, pokazuje mi.
Ja se u ovu vrstu garderobe razumijem ko izvjesna Mara u zakrivljen muski polni organ, al Armanijeva jakna kosta tauzenku maraka minimum, kaka god da je, tako da tu ne more biti greske. A ovi nasi ce svakako kupit i g***o, samo ako je kaka markica na njemu.
-Nemam ti ja rodjo para za ovo, govorim ja talijanu, a oci mi svjetlucaju ko dijetu pred slasticarnom.
-Ma daj mi nesto simbolico, koliko sam hoces, eto imas tri jakne, pa ti sam reci.
-Sta da mu kazem, ni sam ne znam, u novcaniku nikad ne nosim pare, sad mi bas krivo. Da nosim, izvadio bi 5 stoja i reko, to je sve sto imam i ne bi me bilo sramota, a ovaku, dje cu cojku reci 500DM, a jos mi kafu platio, i sve vako lijepo samnom.
Ma jarane, ja nemam na banci vise od 500DM, govorim ja njemu, a to je tebi malo, tako da nemamo o cemu dalje pricati.
Kaze on, nema veze, ja znam da lopovi po Evropi ove jakne prodaju za trecinu cijene, kad mogu oni tako jeftino, mogu i ja nekad nesto nekome, jeftino dati. Moze za 500DM
Ja u svog pezoa sjednem, on u svog i zamnom.
Na prvom bankomatu podignem pare, dam mu ih, on meni jakne, pozdravimo se ko stari jarani, da mi cak i broj telefona u Milanu, ko biva, ako kad dodjem, da se obavezno javim, i svako sebi....
Nazovem jarana, bivseg sanera, ko ce bolje prodati 3 armanijeve jakne od njega.
"Jebo ti Armani mater, i talijan na benzinskoj, okreci auto i za njim, zaj*** te za pare, majmune jedan glupi!!!", cuje se s druge strane slusalice, i ja naravno shvatam da sam prevaren.
"Talijana" zglave nigdje nema, sreca jakne smo uspjeli za 500DM prodati nekakim arapima par mjeseci kasnije.
Iskreno, nisu ba bile uopste lose jakne.

---

citat:

---

diwna wrote:


Super ! Juce nisam imala vremena na miru procitati , ali sam jutros ostavila za pocetak dana uz kaficu i uzivala .
Kako si lijepo opisao , citajuci imala sam osjecaj da sam tamo .
Citajuci tvoje price mogu reci da veoma lijepo znas opisati dogadjaje i tako napraviti prekrasnu pricu .
Budi sretan sto ih jos imas , a uspomene ce zivjeti u tebi dok ti zivis , to ti niko moze oduzeti .


Opisao si to super , hvala ti .

---

citat:

---

Abulafija wrote:



Ama ljudi, nemojte me toliko hvaliti, ufurat cu se
Salim se ja, drago mi je da vam se dopada, zato je na kraju krajeva, i napisano.

---

citat:

---

Rodjeni wrote:




To si ti samo piso dok je Kristijanija funkcionisala pa su ti oni dimovi davali inspiraciju.
Nema stare kasarne nema ni starih prica.

---