Zatražit ćemo sondiranje tla u Potočarima

Mašović smatra da su informacije koje su članovi porodica dobili od pripadnika Holandskog bataljona vjerodostojne...
31.07.2009. 19:01

Član Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH Amor Mašović izjavio je da je ovaj institut nadležan da istraži masovne grobnice u krugu nekadašnje baze UN u Potočarima, o kojima su nedavno progovorili pripadnici Holandskog bataljona koji su tu bili stacionirani tokom rata.

Mašović je rekao da će Institut uskoro od Suda BiH zatražiti da izda nalog da bi se na lokalitetu nekadašnje baze UN u Potočarima izvršilo sondiranje tla, jer smatra da su informacije koje su članovi porodica dobili od pripadnika Holandskog bataljona vjerodostojne.

On je podsjetio da su predstavnici Instituta 18. i 19. avgusta prošle godine obavili sondiranje tla na tom lokalitetu na osnovu informacije koja je proslijeđena iz Haškog tribunala i da je utvrđeno da postoje tragovi "uznemirenja tla".

Član Kolegijuma direktora smatra da je vjerodostojna i informacija da su u grobnice u krugu nekadašnje UN baze sahranjivani Srebreničani koji su u bazi umrli prirodnom smrću ili su izvršili samoubistvo tokom boravka u zaštićenoj zoni, ali je napomenuo da treba sačekati šta će utvrditi istraga.

U krugu nekadašnje baze UN u Potočarima nalaze se minimalno dvije masovne grobnice sa ostacima tijela Srebreničana, o čemu su progovorili pripadnici Holandskog bataljona 14 godina nakon što su napustili Potočare.

Na osnovu fotografija i skica koje su vojnici dostavili Srebreničanima, pretpostavlja se da se obje grobnice nalaze sa dvije strane cisterne iza zgrade Fabrike akumulatora.

Elmir Jukić prvi bh. reditelj koji je snimio film o Srebrenici

U Takmičarskom programu - kratki film 15. Sarajevo Film Festivala bit će premijerno prikazana i "Majka" Elmira Jukića.Film koji govori o srebreničkoj majci zasigurno će pobuditi veliku pažnju kako domaće tako i inozemne publike s obzirom na to da, uz sjajnu Jasnu Žalicu, nudi i stav o genocidu koji se desio u našoj zemlji.Jukić je ovaj film snimio u potpunoj medijskoj tišini, jer mu je, kako kaže, godio mir koji mu je takav način rada donio.Prvi ste bh. reditelj koji je snimio film o Srebrenici, nakon što ste režirali i predstavu "Priviđenja iz srebrenog vijeka". Mnoge Vaše kolege godinama odolijevaju toj tragičnoj temi iz naše nedavne prošlosti upravo zbog njene težine.
Da li ste radeći na ovom scenariju osjećali veću umjetničku, ali i ljudsku odgovornost?

- Jesam, ali ne kao teret, nego kao korektiv koji me stalno gura u preispitivanje. Ali, kada sam jasno osvijestio da ću praviti malu, jednostavnu priču, ugodno sam se smjestio u njen okvir, kao u zaklon, i od tog trenutka jedinu odgovornost sam imao prema glavnoj junakinji filma.

Zanimljiv je način na koji ste snimili film, jedini glas koji se čuje je zapravo govor Bila Klintona (Bill Clinton), a neke scene snimali ste na dženazi u Potočarima. Je li Srebrenicu nemoguće ispričati bez dokumentarističke građe?

- Moguće je, naravno, ali je meni bilo jako važno da film ima nešto dokumentarno, prije svega u rediteljskom postupku. Imam utisak da bi bez toga imao film koji bi ličio na neki dokument koji prilažem kao jako važan, ali na njemu nema nikakvog pečata.

Da li ste pravili kasting za ulogu majke ili ste unaprijed jednostavno znali da će to biti Jasna Žalica?

- Nisam pravio nikakvu zvaničnu audiciju, a nisam ni odmah znao da će Majku igrati Jasna. Zapravo, protekle dvije godine smo radili dosta stvari zajedno i bila je to uvijek sjajna, jako ugodna saradnja. Nekako u ta doba Jasna je radila film u kojem je fantastično odigrala majku autističnog djeteta. E sve to skupa, plus subjektivno rediteljsko uvjerenje, to je moj proces odabira glumaca i saradnika.

Skoro svi Vaši radovi, izuzevši "Lud, zbunjen, normalan", su dokumenti, angažirani i s jasnim stavom. Nije li to teži, odgovorniji put koji ste izabrali?

- Slagao bih kada bih rekao da sam ja tu nešto birao, ispalo bi nekako tendenciozno, kao neko intelektualno mistificiranje. Jednostavno, uvijek biram teme koje mi se čine važne, a takve teme su često u jakoj vezi s onim što volimo nazvati angažiranom umjetnošću.

Da li forma kratkog filma na neki način ograničava? Vi ste u "Ramu za sliku moje domovine" također uspjeli ispričati cjelovitu priču o ratu u BiH.

- Jedino ograničenje u formi kratkog igranog filma je vezano za trajanje filma. Sve ostalo je predivna, potpuna sloboda.

Da li Vaš producent, "Refresh", već ima u planu neke druge festivale nakon SFF-a s obzirom na to da bi bilo veoma važno da ovaj film vidi što veći broj publike van BiH?

- Nemam konkretne informacije, ali vjerujem da produkcija ozbiljno radi na tome.

Autor: A. GAJEVIĆ

11.08.2009.

Održan mirni protest žena Srebrenice

Prije tačno mjesec dana navršeno je punih četrnaest godina od genocida počinjenog u Srebrenici i drugim mjestima Podrinja. Godine prolaze a do sada je ukopana tek jedna trećina ubijenih. I danas su članice Udruženja "Žene Srebrenice" šetnjom od Pinge do gradske česme u mirnom protestu podsjećale javnost na ovaj strašni zločin.

Osim pravde koja je spora i činjenice da mnogi za koje se zna da su vršili zločin mirno hodaju po Srebrenici, porodice žrtava su ogorčene i sporim procesima ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka.



Mnoge masovne grobnice nisu još ni pronađane. Predsjednica Udruženja Hajra Čatić rekla je danas da za ovako spore procese smatra odgovornim Komisiju za ekshumaciju. Njen sin nije pronađen iako ona zna tačno mjesto gdje je poginuo. Mnoga područja su minirana tako da se bez prethodnog deminiranja ne može ni vršiti ekshumacija, a tek nakon toga ide spori proces identifikacije koji traje i osam godina. Sve to dodatno brine ove napaćene žene jer i one su svjesne da mnoge od njih svoju djecu neće nikada dostojanstveno ukopati. Neki nisu bili ni zakopani, njihova tijala su ostajala po šumama, vrijeme čini svoje, a problem su i divlje životinje koje raznose tijela. O svemu ovome ogorčeno je danas pričala Hajra Čatić.

Srbija odbija da se suoči sa genocidom

Srebrenica je ključ za izgradnju demokratskog društva

Lidija Franović

Kao i svakog 11. u mesecu, tako su se i ovog oblačnog dana, na platou ispred Predsedništva Srbije okupili predstavnici nekoliko nevladinih organizacija koji uporno traže od predsednika Srbije da proglasi 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici, što on uporno odbija

Još jednom je Milan Antonijević iz YUCOM-a pročitao dobro poznato pismo predsedniku Tadiću, koje je na platou ispred Predsedništva Srbije prvi put pročitano 11. februara, nepunih mesec dana nakon što je Evropski parlament doneo rezoluciju o proglašavanju 11. jula za Dan sećanja na genocid u Srebrenici.

“Polazeći od interesa Srbije da svoj ugled u međunarodnoj zajednici gradi poštovanjem presude Međunarodnog suda pravde, odnosom prema zločinima na prostoru bivše SFRJ kao i poštovanjem Rezolucije Evropskog parlamenta o proglašenju 11. jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici, molimo vas da predstavnike podnosioca ove inicijative primite 11. avgusta 2009. godine i u otvorenom razgovoru ukažete na mogućnosti zajedničkog delovanja. Svesni načela podele vlasti, oslanjamo se na Vaš autoritet i želju da Srbiju izvedete na evropski put”, pročitao je Antonijević saopštenje Žena u crnom, Centra za unapređenje pravnih studija, Komiteta pravnika za ljudska prava - YUCOM, Fonda za humanitarno pravo, Inicijative mladih za ljudska prava i Helsinškog odbora za ljudska prava.

Još jednom je predsednik Tadić, koji inače ne zaboravlja da se odmah oglasi kad neko od naših sportista osvoji neku medalju, ostao nem na ove zahteve.

I ovoga puta malo ljudi na platou ispred Predsedništva Srbije. Među njima Žanka Stojanović, Nataša Kandić...

“Nažalost, Srbija stvarno jeste ušla u jednu fazu poricanja nekih osnovnih vrednosti koje se tiču prošlosti a i budućnosti. Srebrenica je ključ naše prošlosti i izgradnje demokratske budućnosti”, rekla je izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić za e-novine.

Ona dodaje da, imajući u vidu kakav je sastav Parlamenta i kako je došlo do formiranja ove Vlade, u kojoj su demokrate i socijalisti, sve ukazuje da je Srbija danas dalje od onoga gde je bila pre nekoliko godina, kada se moglo nadati da će priznati da se u Srebrenici dogodio genocid.

Kandićeva podseća da je predsednik Tadić, koji je u leto 2005. posetio Srebrenicu, najavio Deklaraciju o priznavanju žrtava Srebrenice. Međutim, kako je dodala, on je to učinio bez prethodnih konsultacija sa saradnicima i političkim partnerima. “Posledice su da kod nas nema niti priznanja činjenica koje su utvrđene na sudu i iznete u izveštaju Komisije Vlade Republike Srpske", kazala je ona.

“Imamo jednu klimu u kojoj priča o ratnim zločinima postaju bezvredna, kao da ne postoji veza, kojoj se ovde i ne daje pažnja, između Evropske unije i nekog novog puta Srbije u Evropi”, rekla je Kandićeva i dodala da se mora prihvatiti ono što se dogodilo u prošlosti i da se javno moraju izneti činjenice o onome što se dogodilo.

Nataša Kandić ukazuje i da smatra da predsednik Tadić, koji je doživeo atmosferu na groblju u Potočarima pre četiri godine, ima saosećanje za žrtve srebreničkog genocida, ali “da je jedna stvar saosećanje kao njegov lični odnos, a druga je šta je njegov politički interes”. “Žrtve se mogu izjednačavati po tome što imaju bol, ali se zločini ne mogu izjednačavati”, poručila je ona.

izvor:e-novine.com

“Snaga žene” Tuzla

Projekti za povratnike

Udruženje “Snaga žene” iz Tuzle za žene i poljoprivrednike iz Potočara kod Srebrenice realizira nekoliko uspješnih projekata. Jedan od njih je uzgajanje ljekovitog bilja - nevena i nane.

Udruženje “Snaga žene” je početkom godine svim zainteresiranim dodijelilo sjeme i rasad, a danas je uslijedila prva isporuka sušenog ljekobilja. Bernard Štauber, uposlenik ovog udruženja, izjavio je da je zaokružen ciklus proizvodnje ljekobilja do konačnog plasmana. Dodao je da je sklopljen aranžman s firmom iz Maoče koja je danas izvršila isplatu za otkupljene količine ljekobilja.

Avdo Sandžić predao je danas oko 100 kilograma sušenog nevena. On kaže da bi otkupna cijena mogla biti i viša od 10 KM, ali se nada da će u drugom turnusu imati još oko 200 kilograma.

Za žene i poljoprivrednike iz potočara „Snaga žene” je osigurala sjeme tulipana i sadnice ruže i koje su tokom godine isporučivane na tuzlansko tržište.

(FENA)

Asfaltiranje još dva lokalna puta u okolini Srebrenice

Poslije asfaltiranja nekoliko putnih pravaca na lokaciji mjesne zajednice Potočari kod Srebrenice, intenzivirano je i uređenje puteva u okolini Skelana.



Radi se na dionici od sela Dobrak, uz Drinu do Nogačevića, a postavljanje asfalta vrši se i kroz selo Osmače.

Dragan Rebrinović, viši stručni saradnik za saobraćaj i puteve u Općini Srebrenica, izjavio je da su sredstva prvobitno bila osigurana od Federalnog ministarstva za izbjeglice i raseljene osobe, s tim da je Općina Srebrenica osigurala još sredstava za produženje dionice, tako da će ukupna dionica Podosmaće - Osmače i dalje prema Poznanovićima biti 4.400 m.

„Dugo smo čekali da nam se uredi put. Bilo je teško ovih nekoliko godina po povratku, ali, sada stičem utisak da će se ovdje vratiti još više prijeratnih stanovnika, s obzirom na to da će asfalt povezati sedam okolnih zaselaka sa Srebrenicom", rekao je Smail Dudić iz Osmača.

Asfaltiranje puta za Osmače bit će završeno za deset dana.

(Fena)

[Edited by cupo on 14-08-2009 at 18:13 GMT]

19.08.2009

Teravih-namaz u Srebrenici u šest obnovljenih džamija

Za vrijeme ramazana na području srebreničke općine teravih-namaz klanjat će se u obnovljenim džamijama u Srebrenici, Osmačama, Osatu, Dobraku, Potočarima i Sućesci, te u spomen-sobi Memorijalnog centra Potočari i privatnoj kući u Ljeskoviku kod Srebrenice, izjavio je Damir ef. Peštalić, glavni srebrenički imam.
On je dodao da će, pored redovnih šest imama, ovog ramazana biti angažirana dva studenta Islamskog fakululteta iz Sarajeva, dva učenika Medrese i jedna mualima, koja će tokom ramazana držati predavanja srebreničkim ženama.

Osim vjerskih obreda, za vrijeme ramazanskih dana bit će organizirano niz predavanja i kulturnih manifestacija, prikladnih za ovaj mubarek mjesec.

(FENA)

Fašizam u štampanoj formi: Dveri srpske protiv Srebrenice

Pornografija smrti

Piše: Petar Luković

Da su, kojim slučajem, „Dveri srpske“ pripremile specijalno izdanje povodom događaja u logoru Auschwitz pod naslovom „Šta se, zaista, dogodilo u Auschwitzu“, otkrili bismo Mit i Istinu; Jevreji su, u stvari, ubijali izgladnele i nesrećne naciste; fašisti su žrtve, a Židovi – zločinci; logori su jevrejska tvorevina, izmišljotina ili američka manipulacija; Ivanišević bi pisao „ima dokaza da Jevreji otkopavaju razne grobnice ne samo u Auschwitzu i okolini, već i desetinama kilometara daleko, i otkopana tela prenose u memorijalni centar“!

Čim u Srbiji čujete pitanje „Šta se zaista dogodilo u Srebrenici?“, sa naglaskom na reč „zaista“ koja u ovakvom rečeničkom masakru podrazumeva „senzacionalno otkriće“ da se, u stvari, u toj Srebrenici (zaista) ništa nije dogodilo – odmah znate s kim imate posla. Svejedno da li je onaj koji pita redovni čitalac Nove Srpske Fašističke Misli, redovni član paranormalne formacije Dveri srpske, kurir Garde Cara Lazara, simpatizer ili funkcioner Obraza, patriotska membrana Nomokanona, predsednik NVO „Istorijski projekat Srebrenica“, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, komad nameštaja u Centru za istraživanje zločina nad srpskim narodom, član tima odbrane zločinca Ljubiše Beare ili profesionalni koljač četničkog usmerenja – svako od njih, pojedinačno a naročito kolektivno, spreman je da se zakune u čast Radovana Karadžića i poštenje Ratka Mladića da u Srebrenici nije bilo genocida jer je „Srbin na svakom mestu pokazivao humanost prema svom neprijatelju; Srbin je uvek smatrao da ima nešto veće i od samog junaštva, a to je čojstvo, kroz reči Marka Miljanova, definisano kao zaštita drugih od sebe“.
ZAKOPAVANJE ISTINE: Teškog i odgovornog nacionalnog zadatka za objasniti – da prvo likvidiraš 8.000 ljudi, da ih zakopaš na stotinu lokacija, da ih, potom, sa tih lokacija premestiš na nove lokacije i tako pokušaš da zavaraš satelitskog neprijatelja i njegovo svevideće oko, da onda tvrdiš da nije bilo zločina jer ko drukčije kaže kleveće i laže, da potom sebe ubediš da ti ruke nisu krvave i da je sve što si radio bilo u interesu majke Srbije i napaćenog srpskog naroda, i, konačno da o tome objaviš 114 strana u specijalnom izdanju – prihvatilo se uredništvo nečega što se zove „Dveri srpske“ i što slovi kao religiozno-radikalna ćelija paravojnog pravoslavlja. Ova desničarsko-fašistička skupina na jednom je ćiriličnom mestu okupila sav najprljaviji talog opsednut nadahnutom potrebom da se dokaže da je ovakav mentalitet srpskog naroda (čojstvo, humanost, plemenitost, striktno poštovanje Ženevskih a naročito Šumskih konvencija) mogao da formira „jedino hrišćanstvo sa svojim idealom ljubavi prema bližnjem, makar on bio i neprijatelj“: o tome, kroz mnogougaonu perspektivu slavujeve metodike, pišu, recimo dr Smilja Avramov (omiljena pravna a ženstvena savetnica Slobodana Miloševića), Boško Obradović (politički komesar Dveri srpskih), Branimir Nešić (glavni urednik death tabloida „Dveri srpske“ i operativni urednik „Pravoslavlja“), Kosta Čavoški (bolja polovina Vojislava Koštunice), Ljubiša Simić (lekar; član tima odbrane zločinca Ljubiše Beare koji je logistički osmislio likvidaciju u Srebrenici), neko ko se zove Milenko Kreća (a za kojeg se tvrdi da je „redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu“), Milivoje Ivanišević (član pravnog tima odbrane Radovana Karadžića), izvesni Predrag R. Dragić Kijuk (popularniji kao – Fijuk, filozof celokupnog srpskog naroda), Radovan Pilipović (VKV teolog; radi u biblioteci Srpske Patrijaršije, verovatno kao kafe kuvar), Srboljub Živanović (samozvani stručnjak za sudsku medicinu u emigraciji; živi u Velikoj Britaniji, ali mu je srce ostalo zakopano u Srebrenici), Stefan Karganović (legendarni šumski emigrant iz Holandije gde poseduje SUR „Istorijski projekat Srebrenica“ čiji je najpoznatiji specijalitet – Odbrana srpskog naroda na lešo) i, the last but not the least, još jedan iz tribalne familije Nogo/Đogo, izvesni Srđan Nogo (jedan od osnivača nacističke organizacije Nomokanon na Pravnom fakultetu u Beogradu).

Srebrenica? Nikad čuo: Branimir Nešić, glavni urednik Dveri (desno)

Svako od autora ovog krvavog specijalnog izdanja svojim je tekstom ispalio još jedan metak u već mrtve srebreničke žrtve, likvidirane na najstrašniji način; bahatost i gola sila Mladićevih krvnika koja u leto 1995. nije priznavala nikakve UN rezolucije, nikakve Povelje o ljudskim pravima, nikakvu Konvenciju o zarobljenicima već samo krvoločnu potrebu za istrebljivanjem „drugih“, u ovoj odurnoj knjižici „Dveri srpskih“ pretvara se u tobož naučnu raspravu sa sve pozivanjem na UN rezolucije, Povelje o ljudskim pravima, satelitske snimke ili podršku nekolicine poremećenih istoričara i publicista iz sveta. Baš kao što je Andrej Nikolaidis precizno izrekao u tekstu „Nacizam malih razlika“: „Po tome uvijek nepogrješivo prepoznate fašistu: dok je moćniji, ubija sve različito od njega, uzda se samo u golu silu dok pravo puca kao staklo pod njegovim čizmama. A onda, kada izgubi i kada je slabiji, poziva se na pravo i toleranciju različitosti. Najednom, zna sve konvencije o ljudskim pravima koje je toliko puta prekršio“.
ISTINA KAO LAKRDIJA: Fašistički nakot oko „Dveri srpskih“ svojim ideološkim porukama pokrio je već poznati četničko-rodoljubivo-desničarsko-mitski front gde se patriotska ljigavost utapa u nacionalnu melodramu po obrascima udarnih španskih sapunica. O tome govori i struktura ovog izdanja podeljenog u pet poglavlja: „Uvodno slovo“, „Prećutana istorija“, „Prećutana istina“, „Istina iz nesrpskih izvora“ i „Sila i pravda“. Posebna je perverzija čitati naslove i ponaslove različitih a opet tako identičnih rubrika:

* Istina će nas osloboditi/ * Paljenje srebreničkog Rajhstaga

* Srebrenički mit/ *Dekonstrukcija srebreničkog mita

* Da li su Srbi ikada bili žrtve?/* Da li je zločin braniti otadžbinu?

* Srebrenica i okolina u Drugom svetskom ratu

* Američki srebrenički mit/ *Američki eksperiment sa istinom i identitetom/ *Američka propaganda konvertitskog sindroma/ *Američka pravna gimnastika/ *Američki politički epizodisti

* Divljački pir muslimanske vojske/ *Mržnja dubokih korena

* Srebreničke obmane/ *Srpska stradanja/ *Zloupotreba mrtvih bosanskih muslimana

* Republika Srpska i optužbe za genocid/ *Srebrenica – genocid nad pravoslavnim Srbima

* Politička manipulacija sa brojem žrtava/ *Istina pobeđuje/ *Istina o Srebrenici

* Šta se zaista dogodilo u Srebrenici/ *Šta je zaista bilo/ *Šta se lažno prikazuje

* Sve što niste znali o Srebrenici/ *Revizija Srebrenice

* U Srebrenici se nije dogodio genocid/*Hag neće srpske svedoke

* Daleko smo od prave istine o Srebrenici/*Neotkrivena istina o Srebrenici

* Pravno određenje masakra u Srebrenici/*Lakrdija Srebreničke rezolucije Evropskog parlamenta

Letimični pogled na ove genocidno-pravoverne naslove otkriva da su „mit“ i „istina“ dva ključna stuba oko kojih su se dobrovoljno vezali autori tekstova: mit je, naravno, podatak da je u Srebrenici masakrirano 8.000 ljudi – jer, recimo, nekakav Milivoje Ivanišević piše: „Ima dokaza da bosanski muslimani otkopavaju razne grobnice ne samo u Srebrenici i okolini, već i desetinama kilometrima daleko, i otkopana tela prenose u memorijalni centar“, a istina je, naravno, da je u Srebrenici, u stvari, izvršen genocid nad Srbima – jer, recimo, nekakav Ljubiša Ristić (nije reditelj nego savetnik) piše: „Možemo, dakle, tvrditi da ograničeni geografski prostor nije smetnja da se zločin države Bosne i Hercegovine nad bosanskim Srbima može nazvati genocidom“!
Lepota je zločin: Smilja Avramov, dverjanka
Da su, kojim slučajem, „Dveri srpske“ pripremile specijalno izdanje povodom događaja u logoru Auschwitz pod naslovom „Šta se, zaista, dogodilo u Auschwitzu“, otkrili bismo Mit i Istinu; Jevreji su, u stvari, ubijali izgladnele i nesrećne naciste; fašisti su žrtve, a Židovi – zločinci; logori su jevrejska tvorevina, izmišljotina ili američka manipulacija; Ivanišević bi pisao „ima dokaza da Jevreji otkopavaju razne grobnice ne samo u Auschwitzu i okolini, već i desetinama kilometara daleko, i otkopana tela prenose u memorijalni centar“!

BLAGOTVORNO DEJSTVO VATRENOG ORUŽJA NA LJUDSKI ORGANIZAM: Ako, pod pretnjom likvidacije, moramo da glasamo za najbolesniji prilog u ovom genocidnom izdanju „Dveri srpskih“, onda je to „Analiza autopsijskih izveštaja masovnih grobnica Srebrenice“ koju je uradio izvesni dr Ljubiša Simić. Ovaj sicko-psycho izveštaj počinje teoretskim uputom „Dejstvo vatrenog oružja na ljudski organizam“, a nastavlja se detaljnim kompjuterski izvedenim tabelama u kojima se statistički analiziraju sledeće odrednice: „povez preko očiju“ (442), „poginuli od metka“ (655), „uz metak pronađeni metalni fragmenti koji ne vode poreklo od metka“ (477), „nije mogućno utvrditi način na koje su osobe podlegle povredama“ (411), „samo različiti delovi tela“ (1583), „desna butna kost“ (1919), „leva butna kost“ (1923), „fragment kosti“ (2...

Vrlo je edukativno objašnjenje poremećenog doktora Simića zvanog Mengele: „Značajan procenat izveštaja, ukupno 1583, sadrži samo po nekoliko kostiju. Ako krenemo od činjenice da telo sadrži više od 200 kostiju, onda je jasno da takvi izveštaji nisu mogli poslužiti kao pouzdana osnova da izvođenje bilo kakvih zaključaka“. Da prevedemo uglednog srpskog Mengelea: ako nemaš butnu kost na broju ili makar lobanju – računa se da si živ! Srpska matematika je surova!

GREATEST SHITS OF DVERI SRPSKE: Gotovo nemoguć zadatak – da sa 114 strana ovog fašističkog almanaha izaberemo butno-ključne rečenice, obavili smo, kao dr Mengele, precizno i temeljno. Samo za čitaoce e-novina iz masovne grobnice uma iskopali smo sledeće raskomadane autorske misli.

IMAŠ ŽICU, VRATI MORAL: Definitivno treba svima da nam postane jasno: Srbin je Srbin verom i moralom, a Srbin bez vere i morala smatra da mu je sve dozvoljeno, pa i zločin, svejedno da li prema svome ili tuđemu.

UTICAJ PARTIZANA IZ HOLIVUDA NA SABLASNO SRPSTVO I GAMA ZRAKE: Iskustvo ateizma ostavilo je trajne posledice na srpski nacionalni lik. Gubljenje duhovnog identiteta narušilo je čitav sistem vrednosti srpskog naroda. Raskid sa nacionalnim nasleđem koji je doneo komunizam porodio je nepostojanje predačkog ratničkog uzora i vaspitavanje za rat na partizanskim i američkim akcionim filmovima
PRAVOSLAVNI X-FILES: Očito je da neko od Srebrenice želi da napravi denacifikatorski mit, koji treba da posluži da se Srbi istorijski opterete za genocidnost i da se tako u potpunosti zablokira srpski nacionalni interes kao nelegitiman i zločinom bremenit. Ovim naučnim, medijskim, političkim i pravnim udarcem namerava se žig genocidne nacije prebaciti sa nemačkog na srpski narod, a evropskim muslimanima podariti uloga žrtve poput jevrejskog naroda pod nacizmom.

SREBRENIČKI KVIZ: ŽELITE LI DA POSTANETE MILIONER: Gde su dokazi? Gde je 8.000 leševa? Koliko ih zapravo ima? Kako se sprovodi i ko sada sprovodi obdukciju leševa?

GLOBALNO ANTISRPSKO SELO: Nažalost, uz podršku određenih svetskih centara moći, kao i zbog srpske naivnosti, neorganizovanosti i nemoći da se u određenom istorijskom trenutku sačuva i odupre zločinačkoj nameri, na početku 21. veka Srba praktično više i da nema u Kninskoj Krajini, Dalmaciji, Slavoniji, centralnoj Bosni, Kosovu i Metohiji… Ta istorija ne sme zaobići ni velike interesne grupe van prostora Balkana, počev od Nemaca i Britanaca, preko Sjedinjenih Američkih Država, do Vatikana i muslimansko-mudžahedinskih pretenzija.

PRETUŽNA SUDBINA ĐENERALA ŠUMSKOG MLADIĆA: Posle slučaja Markala, Vase Miskina, Račka i drugih svetskih medijskih podvala, Srebrenica je poslednji preživeli mit na kome se drži apsurdna optužba o srpskoj agresiji na vlastite teritorije gde Srbi vekovima žive.

KVADRATURA SRPSKOG KRUGA: Ko ima pravo da moralno osuđuje ratni zločin koji su izvršili srpski vojnici-osvetnici?

ĐURA ĆE TI OPROSTITI ŠTO TE JE TUKAO: Kao primer nerazumne ostrašćenosti onih koji ljudsku tragediju zloupotrebljavaju u političke svrhe može poslužiti parola na stranici muslimanskog „Srebrenica Genocide Bloga“: „Mi nikada nećemo zaboraviti i mi nikada nećemo oprostiti“.


NEĆEMO GORKO, HOĆEMO SLATKO: Ostaje nam gorko saznanje da činjenice gube svaki smisao u sukobu sa političkim interesima svetskih velesila.

PROVERENO: BRUCE WILLIS DANIMA LIKVIDIRAO STANOVNIKE SREBRENICE KOJI SU ODBIJALI DA BUDU STATISTI U FILMU „UMRI MUŠKI“: Upotreba pojma genocid u manipulatorske svrhe proizvodi dodatno razaranje uma prilično načetog izazvanom nesrećom i holivudski retardiranom interpretacijom te nesreće.

KASANDRA PIŠE LJOVISNI O ROBINJI ISAURI: Ostaće samo spomenici na rasutim srpskim stratištima i grobljima da svedoče o ogromnoj tragediji našeg naroda.

BOLJE MASAKRIRAN NEGO ŽIV: Hiljade bosanskih muslimana su zaista stigli u Tuzlu i tiho su premešteni na druge pozicije. Ovo je potvrđeno od strane međunarodnih posmatrača. Ali, muslimanske vlasti nikada nisu obezbedili informacije o ovim muškarcima, preferirajući da se ubroje u nestale tj. među masakrirane.

I PARLAMENT ĆEMO BOMBARDOVATI: Evropski parlament nije reprezentativan. On ne govori u ime šest od svakih deset građana zemalja – članica Evropske unije. Kad se toj činjenici doda manipulativan način na koji je Rezolucija o Srebrenici bila izglasana, jasno je da su njen kredibilitet i moralni značaj ravni nuli.

ISTERIVANJE PARKINSONA IZ DUHA SMILJE AVRAMOV: Događaji u i oko Srebrenice 1995. ne mogu se podvesti pod pojam genocida ni empirijski, ni teorijski.

NE DAJ SE, INES: Ovaj broj Dveri, takođe, treba da osvesti i obodri one srpske vlastodršce, kako u Republici Srpskoj tako i u Srbiji, da se ne povijaju kako im Brisel i Vašington kažu, već da, zalaganjem za istinu, u ovom po Srbe teškom istorijskom trenutku, opravdaju narodno poverenje koje im je dato. Na kraju, posle 10-godišnje nebivale medijske torture i „ulaganja“ u one „demokratske“ srbe koji pevaju „njihovu“ pesmu, ovaj broj simbolički predstavlja organizovan otpor svojevrsnom medijskom etničkom slabljenju srpskog naroda od strane nekih zapadnih sila, na prvom mestu SAD, koja, po svedočenju njenog ambasadora u Srbiji Kamerona Mantera, godišnje pomaže „razvoj demokratije u Srbiji sa 50 miliona dolara“. Oni imaju silu i moć, a mi imamo pravdu i potrebu da preživimo. Kom opanci, kom obojci.

P.S. Svi citati preuzeti iz „Dveri srpskih“ bez pravopisnih i moždanih intervencija. Međunaslovi ipak redakcijski.

izvor:e-novine.com

http://www.e-novine.com/kolumna/petar-lukovic/29139-Pornografija-smrti.html

Srebreničku majku tjeraju da se vrati u srušenu kuću



Fatija Hrvačić iz naselja Pećišta, nadomak srebreničkih Potočara, već 13 godina živi u kolektivnom centru u Mihatovićima na području Tuzle. Prije tri godine rekli su joj da je njena kuća u Pećištima obnovljena, te da mora napustiti kolektivno naselje. Nana Fatija kaže da bi rado napustila kolektivni smještaj i vratila se u svoj dom, ali da kuća s fotografije koju su joj pokazali u Centru za izbjeglice u Tuzli nije njena.


Struja i voda

- Tada su mi pokazali fotografiju neke obnovljene kuće, tvrdeći da je moja i da se moram iseliti iz kolektivnog naselja. To nije moja kuća. Valjda bih prva saznala da mi je kuća obnovljena i da se mogu vratiti. Kada je komisija izašla na lice mjesta i utvrdila da je moja kuća u Pećištima još u ruševnom stanju, produžen mi je boravak u kolektivnom centru - kaže Fatija.

Ona je od Općine Srebrenica dobila dokument u kojem piše da njena kuća još nije obnovljena. No, dva dana nakon ovogodišnjeg kolektivnog ukopa Srebreničana u Memorijalnom kompleksu Potočari, Hrvačić je ponovno dobila obavijest da joj je kuća obnovljena i da još samo treba priključiti struju i vodu. U tom dopisu rečeno joj je da u roku od tri mjeseca mora napustiti naselje u Mihatovićima.

Ima želja

- Oni me ubjeđuju da mi je kuća obnovljena, ali pogledajte, sve je srušeno. Moja je želja da se vratim i podnijela sam još jednom zahtjev za obnovu. Ovo je moja kuća, svi ovdje to dobro znaju i vidite da na njoj ništa nije urađeno - priča nam Fatija dok pokazuje na ruševinu u Pećištima.

Inače, Fatija je tokom agresije na našu zemlju izgubila sina, muža i još 11 članova porodice.

Šta još treba izgubiti

Fatijin sin Dževad, koji tokom ljeta s porodicom boravi u montažnoj kućici u Pećištima, kaže da slučaj njegove majke više nema nikakvog smisla.

- Moja majka je izgubila 13 članova najuže porodice, samo neka kažu šta još treba da uradi za ovu državu da bi joj bila napravljena kuća, mi ćemo to uraditi. Međutim, to ne vodi ničemu dobrom - ogorčen je Dževad, koji je istakao da je njegova majka oboljela, jer ne može više podnijeti ovu situaciju.

(AVAZ)

Počasna salva

Sahranjen brigadir Avdo Palić

U haremu Ali-Pašine džamije u Sarajevu uz najviše vojne počasti sahranjen je ratni komandant Žepe brigadir Avdo Palić.



Klanjanja dženaze predvodio je reisu-l-ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa ef. Cerić koji se jedini obratio prisutnima i zamolio ih da sa dženaze ne odu bez sjećanja na brigadira Palića koji je žrtvovao svoj život za svoju porodicu i za svoj narod.



Palić je ubijen u julu 1995. godine kada je išao na pregovore sa Ratkom Mladićem kako bi ženama, starcima, djeci, bolesnim i ranjenim obezbijedio siguran izlazak iz enklave Žepa koja je trebala biti zaštićena zona UN-a. Avdu Palića su Mladićevi vojnici uhapsili u prisustvu vojnika UN-a, nakon čega mu se izgubio svaki trag.

"Ja sam dužan pregovarati s zločincima sve dok ijedno dijete u Žepi može biti spašeno", posljednje su Avdine riječi pred odlazak na pregovore s kojih se nikada nije vratio.

Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su u novembru 2001. godine u masovnoj grobnici Vragolovi, u općini Rogatica, a sve do 2009. godine njegov tijelo je bilo zakopano kao NN na Gradskom groblju u Visokom.

(Sarajevo-x.com)