Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčák danas se u Sarajevu sastao sa članovima Kolegija oba doma Parlamentarne skupštine BiH kako bi ih informirao o procesu imenovanja nasljednika, stanjem ispunjenja uvjeta potrebnih za tranziciju OHR-a te kako bi dodatno naglasio, značaj bržeg provođenja reformi u vezi sa preuzetim obavezama na evropskom putu.
Kako se navodi u saopćenju za javnost iz OHR-a, trenutni zastoj po pitanju euro-integracijskih procesa predstavlja veliki problem. Prošle godine BiH je usvojila samo sedam zakona u vezi sa prioritetima europskog partnerstva.
"Ova godina će biti od apsolutne važnosti da se vidi da li će BiH ostati na putu EU integracija ili će ispasti iz grupe zemalja regiona koje se kreću prema Europskoj uniji", upozorio je visoki predstavnik Miroslav Lajčák.
On je također naglasio da je pitanje tranzicije OHR-a pitanje koje je odvojeno od imenovanja novog visokog predstavnika.
Kazao je da će Vijeće za implementaciju mira (PIC) proces tranzicije razmatrati samo kada budu ispunjeni svi uvjeti koje je PIC postavio na zasjedanju u februaru 2008. godine.
"Vrijeme je da BiH pokaže političku zrelost i prihvati ulogu ravnopravnog partnera sa EU. Nadam se da će parlament dati puni doprinos kada ono što je dogovoreno, od Pruda do Banja Luke, u formi zakonskih prijedloga, dođe u parlament", istaknuo je Lajčák.
On je u konačnici apelirao na čelnike Parlamentarne skupštine BiH da što prije usvoje Strategiju za provođenje Aneksa 7 te da prilikom razmatranja amandmana na Zakon o državnoj službi ozbiljno uzmu u obzir evropske preporuke i stavove.



(Svevijesti.ba/Fena)
 

FRANCUSKA vojska je tijekom djelovanja u mirovnoj misiji u BiH u Buško, Ramsko i Jablaničko jezero u Hercegovini navodno odlagala radioaktivni otpad, piše bosansko-hercegovačko izdanje "Večernjeg lista".
Otpad je navodno potajno odlagan u spomenuta jezera i to pomoću vojnih helikoptera koji su u sklopu francuskog vojnog kontingenta bili raspoređeni u BiH. Riječ je o letjelicama koje su u BiH doletjele u sklopu mirovnih misija IFOR i SFOR.
Prema pisanju Večernjeg lista, francuski helikopteri su u noćnim satima nad najdubljim dijelovima jezerskih voda bacili na stotine betonskih blokova s radioaktivnim otpadom. Tome su svjedočili stanovnici koji žive blizu tih jezera, a koji tvrde da su ih u noćnim satima budili zvuci helikoptera koji su nisko letjeli iznad jezera.
Priču je pokrenuo bivši pripadnik Sigurnosno-informativne službe koji je opisao da se otpad brodovima dopremao u crnogorsku luku Bar nakon čega je francuska vojska radioaktivni teret pod strogim mjerama osiguranja prevozila do mjesta Stolac. Pri tome nitko nije mogao kontrolirati što Francuzi prevoze.
Tamo su kontejneri s otpadom preliveni betonom, a nekoliko tona teški betonski blokovi su kasnije helikopterima francuske vojske prevoženi i bacani u hercegovačka jezera. Navodno je riječ o velikoj tajnoj operaciji odlaganja radioaktivnog otpada.
Obavještajne službe su navodno otkrile čime se Francuzi bave, ali je pokušaj obustavljanja operacije prekinut objašnjenjem da se obavještajne službe BiH bave nezakonitim praćenjem IFOR-a, odnosno SFOR-a.
 

Prošlomjesečni sastanak lidera SDA, SNSD-a i HDZ-a - Sulejmana Tihića, Milorada Dodika i Dragana Čovića - samo je još više zaljuljao ionako klimav njihov već čuveni i famozni dogovor postignut u Prudu kod Odžaka. Naime, samo što su završili sastanak u Banjaluci, svako od njih počeo je na svoj način tumačiti ono što su se dogovorili i to se pretvorilo u lavinu međusobnih optuživanja koja počinju prerastati i u uvrede, piše San.
Tihić kaže da su njih trojica postigli okvirni dogovor da srednji dio vlasti u BiH budu četiri teritorijalne jedinice i da će njihova sjedišta biti u Mostaru, Banjaluci, Sarajevu i Tuzli. Čović kaže da su postigli dogovor da Dodik javno priča da je Republika Srpska neupitna sve dok se njih trojica drugačije ne dogovore i da im je cilj da zaštite i ojačaju državu BiH, a da će Tihić govoriti o teritoriji cijele BiH dok se ne ustroje federalne jedinice. Dodik veli da nema ni govora o tome da Republika Srpska mijenja svoje granice i da se nove karte mogu crtati samo za Federaciju BiH. Tihić je prije tri dana, nakon što je „San" objavio novu kartu BiH koja je nacrtana u Beogradu, poručio da ne zna ko medijima crta te mape, da bi jučer saopćio da SDA ima formiran tim koji radi na izradi nove karte BiH.
Tihić je jučer za beogradske medije kazao da se baš ne sjeća šta su njih trojica u Banjaluci dogovorili da kažu medijima, odnosno da nije siguran da li su bilo šta zaključili o tome šta će kazati javnosti. Dodao je da se lično zalaže za regije podijeljene po ekonomskim principima u kojima nijedan narod ne bi imao više od 51 odsto od ukupnog broja stanovnika.
Republika Srpska ne može biti teritorijalno ili na neki drugi način upitna u ustavnim promjenama u BiH, ali će podržati eventualne dogovore zvaničnika Federacije BiH da u tom entitetu bude formirana jedna ili dvije jedinice - bio je jučer precizan Rajko Kuzmanović, predsjednik RS.
Dodik je prekjučer kazao da je mislio da su Tihić i Čović ozbiljni političari, a jučer im je iz Banjaluke poručio da je Republika Srpska neupitna i svakako će biti jedna teritorijalna jedinica ili entitet.
- Činilo mi se da je postojao dogovor Sulejmana Tihića i Dragana Čovića da se Federacija BiH pretvori u dva nova entiteta, a da federalno Sarajevo bude distrikt koji nema konstitutivan karakter vezano za uređenje BiH - kazao je Dodik i podvukao da na sastanku u Banjaluci nijednog trenutka ni Tihiću ni Čoviću nije bio nepoznat stav da je Republika Srpska uslov bilo kakvih razgovora u budućnosti o promjeni ustava BiH.
Uz napomenu da neće prihvatiti učešće stranaca u ustavnim promjenama, on je naglasio:
- Hoćemo da ojačamo ulogu RS i jasno definišemo nadležnosti i ograničimo mogućnost da se BiH miješa u nadležnosti entiteta!
Tihić, Dodik i Čović najavili su svoj novi sastanak za 23. februar u Mostaru, a hoće li do njega uopće doći, potpuno je neizvjesno s obzirom na različite stavove koje svakodnevno iznose. S druge strane, vrlo je moguće da imaju i nekakav svoj tajni dogovor i da namjerno sada zbunjuju javnost.
I dok se njih trojica igraju podjela BiH, ekonomska kriza pritišće ovu zemlju i uzima sve veći danak. Stiče se utisak da je njima najvažnije da po svaku cijenu izguraju ovu godinu, a iduća je već izborna i nikakve važne odluke se u izbornoj godini ne mogu donositi. Drugim riječima, isposlovat će status kvo.
 

Tokom boravka u Washingtonu, vrhbosanski nadbiskup kardinal Vinko Puljić održao je predavanje o temi "Međureligijski dijalog i koegzistencija u postratnom Sarajevu".
Tokom predavanja na jednom od najpoznatijih američkih, ali i katoličkih univerziteta, Georgetown u Washingtonu, kardinal Puljić je naglasio da je mnogo lakše popraviti što je porušeno u ratu nego izgraditi međusobno povjerenje. On je pritom upozorio na slučajeve neravnopravnosti, te ukazao na poistovjećivanje religijske pripadnosti s nacionalnom:
"Unatoč svemu ovome, dijalog nema alternative... ne može dijalog sve odjednom riješiti, ali ne smijemo graditi zidove među sobom, moramo razgovarati, ne smije biti tabu tema, jer to odmah dovodi do međusobnog nepovjerenja", kazao je kardinal Puljić.
Vrhbosanski nadbiskup Vinko Puljić je rekao da je vrlo opasno ignorirati ljudske rane, ali opasno je i ako politika time manipulira. Zato je jako važno da međureligijski dijalog bude hrabar i sučeljen s istinom... Političari isto to moraju shvatiti, ali se neki ne žele odreći vlasti pa često negiraju istinu, kazao je kardinal Puljić. On je ukazao na podatke da od 820 hiljada predratnih katolika danas u Bosni i Hercegovini živi njih 460 hiljada, a u dijelu BiH koji je nazvan Republika Srpska od negdašnjih 220 hiljada živi samo 13 hiljada katolika, te da je Sarajevo u posljednje dvije godine napustilo 500 katoličkih obitelji...
Na upit Glasa Amerike koliko je vidljiv islamski pokret u Bosni i Hercegovini, kardinal Puljić je odgovorio "...stari stanovnici Sarajeva i danas rado čestitaju nama katoličke praznike, a mi njima njihove..."
"Ali postoji jedan mentalitet koji nije naš izvorni iz Bosne i Hercegovine, taj utjecaj postoji. Ja ih puno ne poznajem, ali znam da ih zovu vehabije. Nisu oni muslimani koje ja znam iz mog djetinjstva. Ja o tome vrlo rijetko govorim, jer brzo dobijem prijeteća pisma. Mislim da svaka zajednica treba u svojoj sredini to srediti. Slikovito rečeno - neka svako u svom dvorištu očisti, ali neka ne baca smeće u susjedovo dvorište..."
Kardinal Vinko Puljić je u Washingtonu imao, osim crkvenih susreta, i razgovore sa senatorom Markom Begichem, te kongresnicima Christopherom Smithom i Georgeom Radanovichem.
(Svevijesti.ba/Fena
 

Prekinuto i posljednje suđenje u Guantanamu

Sutkinja zadužena za suđenja u Guantanamu povukla je optužbe na posljednjem suđenju u američkoj vojnoj bazi, saopćio je Pentagon.

Sutkinja Susan Crawford donijela je odluku nekoliko dana nakon što je sudija James Pohl odbio zahtjev predsjednika Baracka Obame da prekine sva suđenja.

Sudija Pohl želi da nastavi suđenje Abd al-Rahimu al-Nashiriju, osumnjičenom za bombaški napad na američki ratni brod USS Cole u 2000.

Analitičari tvrde da bi spor mogao naškoditi Obaminim planovima da zatvori pritvorski centar.

Zvaničnici Pentagona saopćili su da je sutkinja Crawford odbacila sve optužbe protiv Nashirija bez prejudiciranja - što znači da bi se nove tužbe još mogle podići protiv njega.

Očekuje se da on bude u pritvoru još neko vrijeme.

"To je bila odluka sutkinje Crawford, ali ona odražava činjenicu da je predsjednik izdao izvršno naređenje koje obavezuje na prekid rada vojnih komisija, čekajući na ishod nekoliko analiza naših operacija u Guantanamu", izjavio je portparol Pentagona Geoff Morrell.

Dopisnik BBC-ja iz Washingtona Jonthan Beale tvrdi da je Obamina administracija naredila prekid svih suđenja kako bi dala vremena za razmatranje slučajeva protiv svih zatočenika, te da razmotri kome bi trebalo suditi i kako.

Prošle je sedmice sudija Pohl izjavio da je zahtjev za prekid Nashirijevog suđenja "neuvjerljiv" i odlučio je da se suđenje nastavi.

Izgleda da je njegova presuda u suprotnosti s jednom od prvih akcija Obamine administracije - da instruira tužioce da zatraže da se suđenja za 21 zatočenika koji je optužen budu odgođena za 120 dana.

Sva suđenja su zaustavljena s izuzetkom Nashirijevog. On bi se trebao pojaviti pred sudom u ponedjeljak.

Očekuje se da se Obama tokom dana u Bijeloj kući sastane s članovima porodica ubijenih u napadu na USS Cole.

U napadu na USS Cole kod obale Jemena ubijeno je 17 američkih mornara i 50 je ranjeno.

Nashiri je uhapšen u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u 2002. i nakon toga je prebačen u Guantanamo.

On je optužen za pomaganje dvojici militanata koji su došli s čamcem nakrcanim eksplozivima u blizinu broda.

Obama je prošle sedmice naredio razmatranje vojnih suđenja osumnjičenima za terorizam. Također je naredio zatvaranje pritvorskog centra Guantanamo u roku od godine.

On je izjavio da će se SAD nastaviti boriti protiv terorizma, ali da će također sačuvati svoje "ideale i vrijednosti".

Oko 250 zatvorenika optuženih za veze s terorizmom još je u objektu.

Pravni proces protiv tih zatvorenika žestoko je kritikovan tvrdnjama da američka vojska djeluje kao tamničar, sudija i porota.

(FENA)

DOGAđAJI DANA
07-02-2009 02:00

Specijalci ubijedili Tadiju Lukića da se ne ubije

Ra­se­ma Pi­njić i njen sin Hi­da­jet po­zaj­mi­li su u pe­tak no­vac da bi do­šli u Sa­ra­je­vo i pred Min­si­tar­stvom za rad i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku FBiH za­je­dno sa još sto­ti­njak ne­ra­tnih in­va­li­da tra­ži­li os­tav­ku mi­nis­tra Pe­ri­ce Je­le­če­vi­ća.

Tu­ži­li mi­nis­tra
- Ina­vlid sam 60 pos­to i pri­mam 42 KM, a moj sin, ko­ji je bez bu­bre­ga, in­va­lid je 80 pos­to i još uvi­jek ni­je po­čeo da pri­ma 83 KM s ko­ji­ma bi iz­drža­vao dvo­je dje­ce i su­pru­gu. On je in­va­lid ra­da, ali ne mo­že da do­bi­je pen­zi­ju jer je ra­dio u "Kri­va­ji" ko­ja mu pet go­di­na ni­je upla­ti­la do­pri­no­se - ka­za­la nam je Pi­nji­će­va.

Kod ku­će je os­ta­vi­la te­ško bo­le­snog mu­ža...

- Ku­nem vam se da sam uzaj­mi­la no­vac da do­đem i ta­žim svo­ja pra­va. Ne­mam od če­ga da ži­vim, si­nu ne­mam od če­ga da ku­pim li­je­ko­ve od 110 KM - ka­za­la nam je Pi­nji­će­va.

Pi­nji­će­va je sa­mo je­dna od sto­ti­njak onih ko­ji su u pe­tak us­pje­li do­ći u Sa­ra­je­vo. Na­ime, pre­ma ne­zva­ni­čnim in­for­ma­ci­ja­ma, oko 30 auto­bu­sa ko­ji su vo­zi­li in­va­li­de iz ci­je­le FBiH, spri­je­če­no je da do­đe is­pred Mi­nis­tar­stva i tra­ži os­tav­ku mi­nis­tra Je­le­će­vi­ća ko­ji je, pre­ma ri­je­ći­ma in­va­li­da, ne ra­de­ći ni­šta, u čet­vrtak do­zvo­lio da Dom na­ro­da fe­de­ral­nog Par­la­men­ta po hi­tnom pos­tup­ku usvo­ji iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o so­ci­jal­noj za­šti­ti, za­šti­ti ci­vil­nih žrta­va ra­ta i za­šti­ti po­ro­di­ca s dje­com.

Tim iz­mje­na­ma je pro­pi­sa­na za­šti­ta sa­mo za in­va­li­de sa 100 i 90-pos­to­tnim in­va­li­di­te­tom. Ovimm iz­mje­na­ma je oko 100.000 ne­ra­tnih in­va­li­da s već iz­da­tim rje­še­nji­ma, os­tav­lje­no bez po­mo­ći i za­šti­te FBiH.

Pre­ma ri­je­či­ma pred­sje­dni­ka Sa­ve­za in­va­li­da FBiH Zi­ja­da Ara­pči­ća, to pred­stav­lja krše­nje svih me­đu­na­ro­dnih do­ku­me­na­ta ko­ji­ma se šti­te pra­va oso­ba s in­va­li­di­te­tom.

Tra­ži­li euta­na­zi­ju
- Ovo je bru­ka. Ve­ći­na de­le­ga­ta ko­ja je gla­sa­la za Za­kon, ni­je ga ni vi­dje­la. Iz­vršen je ge­no­cid nad oso­ba­ma sa in­va­li­di­te­tom. Mi­nis­tar ni­je ni­šta po­du­zeo da iz­mje­ni pra­vil­nik da pri­je ovih iz­mje­na obe­zbi­je­di da Za­ko­nom ne bu­du obu­hva­će­ni i oni ko­ji su "in­va­li­di" pos­ta­li zbog izva­đe­nog zu­ba i ta­ko do­bi­li pra­vo na in­va­li­dni­nu. Sva­ki po­je­di­nac je pro­tiv mi­nis­tra po­dnio i kri­vi­čnu pri­ja­vu za ne­če­nji­nje, zlo­upo­tre­bu po­lo­ža­ja, te tu­žbu za du­še­vnu bol i ne­is­pla­će­nu na­kna­du. Mi će­mo osno­va­ti mi­nis­tar­stvo na­pa­da, a ako se ova­ko nas­ta­vi za­gra­dit će­mo je­dan dio te­ri­to­ri­je i na­pra­vi­ti drža­vu oso­ba s in­va­li­di­te­tom - ka­zao je u pe­tak Ara­pčić.

On je ka­zao da je i ra­ni­je pre­dla­ga­no da za­šti­ta ne­ra­tnih in­va­li­da pre­đe na kan­to­ne, ali da to ni­je us­pje­lo.

- U pet kan­to­na ni­kad ni­je do­ne­sen za­kon. Mi smo se 2004. go­di­ne izbo­ri­li za svo­ja pra­va,a sa­da nas vra­ća­ju u am­bis. U do­pi­su ko­ji smo po­sla­li po­sla­ni­ci­ma, pre­dlo­ži­li smo da do­ne­su i za­kon o euta­na­zi­ji, pa da nas sve po­bi­ju na je­dan hu­man na­čin, a ne ova­ko da lju­di umi­ru jer ne­ma­ju ni za hljeb ni za li­je­ko­ve - ka­že Ara­pčić.

On je u pe­tak ne­ko­li­ko pu­ta uda­rao na vra­ta Min­si­tar­stva i po­ku­ša­vao da do­đe do mi­nis­tra i pe­to­ri­ce in­va­li­da ko­ji već če­tri da­na pro­tes­tu­ju u kan­ce­la­ri­ja­ma, ali be­zus­pje­šno. Je­di­no obra­zlo­že­nje slu­žbe obez­bje­đe­nja za za­bra­nu ulas­ka bi­lo da "po na­re­đe­nju", ne ka­zav­ši ko­ga, "ni­ko ne mo­že ući".

U zgra­du Mi­nis­tar­stva u pe­tak su mo­gli ući sa­mo lje­ka­ri Hi­tne po­mo­ći da bi pru­ži­li po­moć je­dnom od ina­vli­da ko­ji sa­mo dan ra­ni­je ima in­far­kt. A u zgra­di je bio i in­va­lid Ta­di­ja Lu­kić iz Ki­slja­ka kod Tu­zle, ko­ji se zbog oča­ja u pe­tak htio obje­si­ti, pa su po­zva­ni i po­li­cij­ski spe­ci­jal­ci. Na­kon tri sa­ta na­dmu­dri­va­nja s njim, spe­ci­jal­ci su us­pje­li da ga od­go­vo­re od na­ka­ne.

Po­moć lje­ka­ra ni­su tre­ba­li sa­mo in­va­li­di ko­ji štraj­ku­ju gla­đu u zgra­di, ka­ko su nam sa­mi ka­za­li s pro­zo­ra, već i Sal­ko Ši­jer­kić ko­ji je za­ma­lo umro jer su lje­ka­ri do­šli sat vre­me­na na­kon po­zi­va.

- Po­čeo sam da osje­ćam gu­še­nje i bol u gru­di­ma. Pri­šli su po­li­caj­ci i tra­ži­li da ne­ko zo­ve Hi­tnu po­moć, a ona je do­šli na­kon sat vre­me­na. Ka­da me do­kto­ri­ca pre­gle­da­la re­kla je da sam umi­rao zbog vi­so­kog srča­nog pri­tis­ka. Do­bio sam dvi­je ine­kci­je i vra­tio sam se jer me odav­de mo­gu odni­je­ti sa­mo na no­si­li­ma. Ne­ću odus­ta­ti od bor­be za svo­ja pra­va - ka­zao je Ši­jer­kić za "San"

Iza­šli zbog vi­ken­da

Po­dršku ugro­že­nim ko­le­ga­ma dao je i Mi­ki­ca Fi­li­po­vić iako on ima in­va­li­di­tet od 90 pos­to i os­tao je u gru­pi "za­šti­će­nih".

- Ov­dje je pu­no in­va­li­da ko­ji su u te­žem zdrav­stve­nom sta­nju ne­go ja, a ima­ju ma­nju pro­cje­nu. Do­šao sam da ih po­držim jer ih ra­zu­mi­jem, za ra­zli­ku od onih ko­ji odlu­ču­ju o na­šim su­dbi­na­ma - ka­zao je Fi­li­po­vić.

Ami­ra Sal­či­no­vić iz Ži­vi­ni­ca in­va­lid je od svo­je dru­ge go­di­ne zbog ne­ma­ra lje­ka­ra.

- Do­bi­la sam pro­cje­nu od 80 pos­to još u ono vri­je­me, ne mo­gu se kre­ta­ti bez šta­ta. Sa­da pri­mam 220 KM ko­je su mi­ze­ri­ja. Ne mo­gu se­bi pri­uši­ti ne­ku re­ha­bi­li­ta­ci­ju ili vje­žbe jer je pres­ku­po. Pri­je agre­si­je in­va­li­di su ima­li pu­no bo­lju za­šti­tu, sa­da nas tre­ti­ra­ju kao ži­vo­ti­nje - ka­že Sal­či­no­vi­će­va.

Nje­nu su­dbi­nu di­je­li i Aiša Go­gić.

- Zbog dje­či­je va­kci­ne sam pos­ta­la in­va­lid, a sa­da kao 80 pos­to­tni in­va­lid, te­škog zdrav­stve­nog sta­nja, mo­ram da pre­živ­lja­vam s 120 KM - ka­za­la je Go­gi­će­va.

Na ime in­va­li­dne 83 KM pri­ma Sa­raj­ka Ja­smin­ka Mu­sa ko­ja je osam­de­se­tpos­to­tni in­va­lid pos­ta­la na­kon ope­ra­ci­je ku­ka.

- Sa­mu pro­te­zu sam mo­ra­la da pla­tim 1.930 KM. Mje­se­čna in­va­li­dnia mi mo­že bi­ti sa­mo za je­dan li­jek, "glu­ho­za­min", ko­ji mi je pri­je­ko po­tre­ban - ka­že Mu­sa.

Skup ina­vli­da i onih ko­ji su do­šli da zas­tu­pa­ju svo­je naj­mi­li­je ko­ji ni­su mo­gli da do­đu, ra­zi­šao se u pe­tak u ka­snim po­sli­je­po­dne­vnim sa­ti­ma, a svo­jim ku­ća­ma oti­šli su i in­va­li­di ko­ji su pro­tes­tvo­va­li u Mi­nis­tar­stvu.

- Na­kon tri sa­ta raz­go­vo­ra pos­ti­gnut je do­go­vor izme­đu in­va­li­da ko­ji su bo­ra­vi­li u Mi­nis­tar­stvu i pri­pa­dni­ka SI­PA-e, da pre­ko vi­ken­da iza­đu iz pros­to­ri­ja, da ne bi bi­lo ne­kih pro­ble­ma. Sa­da će Sa­vez po­du­ze­ti akti­vnos­ti na for­mu­li­sa­nju na­ših zah­tje­va ko­je će­mo ubrzo i is­ta­knu­ti. U sri­je­du ima­mo sas­ta­nak Upra­vnog odbo­ra i vi­djet će­mo šta nam je da­lje či­ni­ti, a do ta­da ne­će bi­ti oku­plja­nja - ka­zao je za "San" Zi­jad Ara­pčić.
A. Alić

Is­ta di­ja­gno­za, ra­zli­či­ti pro­cen­ti
Da se in­va­li­di­ma go­di­na­ma či­ni ve­li­ka ne­prav­da ka­že nam i Azem Pa­jić iz Tu­zle.
- Pred­sje­dnik sam Udru­že­nja pa­ra­ple­gi­ča­ra i vi­dio sam da pos­to­je lju­di ko­ji ima­ju is­tu di­ja­gno­zu, a ra­zli­či­te pro­cen­te in­va­li­di­te­ta - ka­že Pa­jić.

Si­va zo­na
Zo­ra Mi­ku­lić iz Za­pa­dno­her­ce­go­va­čkog kan­to­na, kao 80 pos­to­tni in­va­lid pri­ma 83 KM. Ona nam je ka­za­la da je pro­blem in­va­li­da "si­va zo­na".

- U na­šem kan­to­nu pos­to­ji ve­li­ki broj in­va­li­da za ko­je vlast i ne ­zna jer su u ku­ća­ma i zbog svo­jih te­ških tje­le­snih ošte­će­nja ne mo­gu da iza­đu i da ne­ko ču­je nji­hov glas. Sa­da ima­mo ve­li­ki broj in­va­li­da iz "si­ve zo­ne", odno­sno oni ko­ji su do­bi­li in­va­li­dni­nu po po­li­ti­čkoj pri­pa­dnos­ti - ka­za­la nam je Mi­ku­li­će­va.

U nje­nom kan­to­nu ima oko 1.400 zah­tje­va za pro­cje­nu ina­vli­dnos­ti, ko­ji još ni­su obra­đe­ni.

- Ovaj Za­kon je te­ški ge­no­cid nad in­va­li­di­ma. Sa­da će ve­li­ki broj čla­no­va ove po­pu­la­ci­je os­ta­ti u po­tpu­nos­ti obes­prav­ljen, jer je ve­li­ki broj onih s ina­vli­di­te­tom ispod 90 pos­to, kao i onih ko­ji če­ka­ju na pro­cje­nu - ka­za­la je Mi­ku­li­će­va.
(SAN)

http://www.san.ba/index.php?id=5266

Lični podaci dostupni u haustoru

Datum: 06.02.2009 17:53
Autor: Nataša Krsman

SARAJEVO - Na adresu Agencije za zaštitu ličnih podataka BiH dolaze pritužbe građana da su njihovi jedinstveni matični brojevi i ostali povjerljivi podaci bez ikakve kontole izloženi očima javnosti.

Tako neredovne platiše komunalnih usluga u Sarajevu mogu svoje ime, prezime, adresu, pa čak matični i broj lične karte pročitati u haustorima svojih zgrada.

Petar Kovačević, direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka Bosne i Hercegovine, kazao je da su baš ovakav prigovor nedavno dobili od grupe građana koji su na svojoj stambenoj zgradi pročitali sve te podatke.

Mesud Lakota iz Udruženja potrošača Kantona Sarajevo objašnjava da su građani prisiljeni davati jedinstveni matični broj za skoro svaku sitnicu, a rijetko koji formular ne sadrži ovakav podatak.

"Postoji Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana i tačno je propisano ko može koristiti ovaj broj. Ukoliko se dešava da javna preduzeća koriste matične brojeve građana bez njihove saglasnosti onda je to kršenje zakona", ističe Kovačević.

U Zakonu o jedinstvenom matičnom broju BiH navedene su entitetske i institucije lokalne uprave koje imaju pravo korištenja jedinstvenog matičnog broja, ali se nigdje ne navode javna preduzeća, banke, niti trgovine koje često kod plaćanja na rate od građana zahtijevaju ovaj broj.

Petar Kovačević ističe da računi javnih komunalnih preduzeća treba da budu urađeni na principu obima obrade, što podrazumijeva da se uzme minimum potrebnih podataka, kao što su ime, prezime i adresa uz šifre potrošača koje određuju ova preduzeća.

U svim javnim preduzećima negiraju da može doći do zloupotrebe ličnih podataka građana iako oni posjeduju ove podatke.

"´Elektropriveda BiH´, odnosno elektrodistribucije, imaju matične brojeve građana, ali oni nisu ispisani na računima. Ovi podaci su zaštićeni jer imamo sisteme zaštite ličnih podataka i ne može doći ni do kakve zloupotrebe", kazali su u Službi za informisanje "Elektroprivrede BiH".

Sličan odgovor dobili smo iz "Sarajevogasa", iako se na njihovoj veb stranici ukucavanjem šifre potrošača, koja je ispisana na računu, jednostavno dođe do jedinstvenog matičnog broja tog potrošača, tačne adrese i mjesečnih dugovanja.

Mesud Lakota iz Udruženja potrošača smatra da je najveći problem što građani nemaju pojma kako da se zaštite, iako su zakoni usvojeni, niti kome da se žale u slučaju zloupotrebe ličnih podataka.

Direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka BiH Petar Kovačević kaže da građani imaju pravo da podnesu prigovor ukoliko posumnjaju da može doći do bilo koje vrste zloupotrebe, ali da i Agencija može pokrenuti postupak po službenoj dužnosti.

Naglašava da svi javni organi moraju donijeti propise o zaštiti ličnih podataka, edukovati osoblje, te da se mora u svakom trenutku znati ko ima pravo pristupa tim podacima.

Agencija sa troje zaposlenih

Najveći problem u procesu zaštite ličnih podataka građana je što Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH još nije zaživjela, pa umjesto 45 zaposlenih, kako je predviđeno sistematizacijom, radi samo direktor sa još dva saradnika.

Petar Kovačević ističe da su u toku konkursne procedure u Agenciji za državnu službu BiH i očekuje da će taj posao uskoro biti završen jer su već vezani obavezama i rokovima prema EU.

"Zaštita ličnih podataka građana je veoma važna oblast i obuhvaćena je u uslovima za liberalizaciju viznog režima BiH. U junu ove godine Agencija bi trebalo da izvrši inspekcije u MUP-ovima, policijskim agencijama i Ministarstvu inostranih poslova BiH koji raspolažu ličnim podacima građana", kazao je Kovačević.

Računi na uvid komšijama

Donedavno su u komunalnim javnim preduzećima matične brojeve građana ispisivali na njihovim računima, koji ne stižu u kovertama pa ih može svako pročitati.

Sarajlija, kojeg smo zatekli na poštanskom šelteru dok je plaćao račune, kaže da mu račune za struju, gas ili telefon najčešće uruči komšija ili radnica iz obližnje prodavnice, jer je poštaru ili inkasantu bilo bliže da ih tu ostavi iako ima poštansko sanduče na kući.

"Tako za moja dugovanja prije sazna komšiluk nego ja, pa mogu pročitati i moje šifre i opomene pred isključenje", kaže on.
(Nezavisne novine)

http://www.nezavisne.com/dogadjaji/vijesti/36589/Licni-podaci-dostupni-u-haustoru.html

"Dani", 06.02.2009.godine

"Dani", 06.02.2009.godine

"SAN", 07. i 08.02.2009.godine