citat:

---

Abulafija wrote:


Kako mislis, jasta sam neg naso, eto vas

---

citat:

---

zara wrote:

Od ove tvoje price i mene spuca nostalgija, nije za ovim ovdje ali za nekim sto je bio ovdje pa ga vise nema,a peko rakiju svake godine, a u gljive nas kao male vodio, ucio nas koja je koja,mi naberemo pa ih mati pravila sa proprzenim lukom

---

Poranio sam.
Probudio se u pola sest, ne da mi valjda sejtan da dangubim, pa ni spavati ne mogu.
Sjeo u auto i otisao.
U gradu je vec vruce.
Napravio kafu, i gledao kako nekaka buba pokucava da se okrene na noge.
Ne ide joj bas.
Jedan od onih dana, koji ce biti stresni, obaveza je milion.
Stene mi se oko nogu umiljava, i ono zeljno igre, sta ce jadno, nema s kim inace.
Ono dvoje se ni saget kako valja ne mogu, a kamo li da za njim pristaju.
Nesto nisam ni ja za igru jutros.
Kafa i cigara su mi prece.
I sevdah kakav, jutarnji, kad bih mogao naci na radiju.
Ne mogu, mrsko mi je i ustati, a i sanse da cu tako nesto pronaci bas sad, male su.
Zatvorim oci, i zamislim zivot ovako.
Svaki dan.
Pola sata nirvane, pred poslove.
More i gore tako, samo ja ne znam. Mrzi me valjda, sta li.
Vidis, sad bi mogo i rat poceti, meni bi bilo svejedno.
Eno luk je prispio, krompir procvjeto, zeleni se salata vec odavno, a i grasak je tu nedje.
Steta sto su sljive u baschici zarasle vec odavno, mogle bi se i obrati, pa u rakiju.
I nema dalje.
Nek gori sve. Dobro je, bezbijedan si.
Na svome si. U svojoj zemlji, u svojoj bijedi, koja te ipak tako smiruje.
Sto sve ne razjebes, vidis da ti je dobro?
Ko zna bil mi bilo dobro, da vise nemam...........
Sta?
Ne znam.
Nemam nista, sto ni ovdje ne bih mogao, a opet imam sve sto ovdje nikad necu.
Sta? Pitam te opet?
Ne znam objasniti.
Naravno, zato sto se nema nista objasnjavti. Cisti kukavicluk druze moj.
Vjerovatno jeste, sta ja mogu sto sam kukavica.
To ti je bas pichkast izgovor, zar nije.
A onih dervisevskih cetrdeset? Zar one nista nemaju sa svim ovim.
Nemaju, on je bezbeli bio star cojk sa cetrdeset, a tebi kao prvo jos nije cetrdeset, a kao drugo, mores volu rep iscupati.
A i druga su tad vremena bila, sad je ceterst skoro pocetak
Skoro.....
Da nadnicar budes, mores jos deset godina, minimum.......
A onda? Kad vise ne mognem.
A onda. A onda...... j*** te onda!!
Umri, jebi se, deset nije malo!
Mislis?
Bil za deset dobrih, otpiso ostale?
Ne bih.
Sto?
Kad bi u tih deset, sve ono sto nisi za proteklih ceteres, pardon, skoro ceters?
Ne bih.
Sto ne bi?
Zato sto znam da bi me zajebo, ti si sve zajebo, a ja i nisam nesto pametan, pa da mogu ja tebe...
Jebo tu pricu, bjezis od teme opet.
Jel ti ruzno, nije. Jel volis, volis.
Pa dje zapelo.
Ne znam.
Deset rahatluka, nije malo, skoro niko to ne dozivi.
Ne znam.
Pa eto, smisli se.
hahahahaha, pa ja sam sa sobom pricam, j*** te.
Odoh, pilicima amura nasuti i vode, i stenetu iznijeti one bobe, pa za poslom....

citat:

---

Abulafija wrote:

Bil za deset dobrih, otpiso ostale?

---

Cudna je dijaspora.
Sto ljudi, sto cudi, sto sudbina.
Hiljade ljudskih prica, hiljade tuga i radosti.
Ma ko i u domovini valjda, al eto...
Ovi su moji, pa me zacudi, sto ne vidjoh dosad, sto ne naslutih.
Nisam ja neko ko bi ih trebo ubijedjivati u bilo sta.
Odrasli ljudi, obrazovani....
Sta to mene zaboli, kad su oni, i zasto....
I sto bas moraju predamnom.
Cuj matere ti.....
E svasta......
Kazu, da im je da im svedjanin bude zet.
A nisam pito matere mi, sta bi, il ne bi voljeli. Sta mene briga, ko bi oni, da im bude, il ne bude.
Al me onako pogodi.
Sto?
Eto, de mi bas rastomacite, sto?
Jel mi to ne valjamo.
Jesmo li mi to bas najgori.
De mi jednog nadjite, JEDNOG JEDINOG JEBENOG, koji ne valja.
Kojeg bi se stidjeli da ko cuje da ste s njim, makar kafu popili....
Eto.
De.
Makar jednog.
Sto sami sebe kudimo, kad nismo ni blizu najgorih.
Sta je?
Radimo, sutimo, trpimo, borimo se.
Dobri smo.
Ne pricajju za nama, ne kude nas.
AL mi to sami sebi, najbolje uradimo.
Kazu, da kosmari prestanu.
Da Balkan iz njih nestane, jednom, i za sve vijeke vijekova.
Da im djeca ne budu rastrgnuta.
Bolje nek sve zaborave.
Kazu nek ne znaju.
Jesu li bili nasi il njihovi ratovi (jebo ih onaj zvaljavi iz nadrealista)
Nije ni moj bio, po cemu je bio moj vise nego njihov, osim sto su oni pobjegli, a ja osto.
Nije sto sam pametan, il, patriota, nego sto bolje nisam znao.
Ma jesam bio i patriota, pa sta.
Taka vremena bila, godine, ideali.....
I neka sam.
I razumijem ja da nas je rasceralo, da smo od sebe pootkidali, i da nikad ne nadjosmo to sto pootkidasmo.
I da i dan danas trazimo, nesto sto ni ne znamo da smo izgubili.
Mislim, oni ne znaju.
Ja znam, sta sam izgubio, i sta trazim sve ove godine.
Isto sto i oni, samo sto oni ni ne znaju da su sta izgubili.
I zato ni ne znaju da trebaju nesto traziti.
Ja znam tacno gdje cu naci.
Tamo gdje sam i ostavio.
Posho sam.
Znam da je put dalek.
Znam da.........................
Ma nije vazno.
Ako ne dodjem, makar sam posho. Znam dje sam poso.
Prvi put, nakon svih ovih godina.
A oni nek traze svoj put.
I nek ne misle da ce njihovi kosmari, biti i kosmari njihove djece.
Nema razloga da ih stite od vlastitih.
Druge ce ona imati, ko sto im ni oci ne imadose iste ko oni.
I sto prije shvate da su nesto izgubili, prije ce poceti traziti.
I prije ce na put i oni.
A kad se s kapije krene sve je lakse....
Samo sto me strah da mnogi od njih nece na kapiju izaci.
Mozda je i to put, ko zna.
Mozda njihove kapije moraju ostati zatvorene.
Zauvijek.
Pa nek bude zet i svedjanin, nije problem.

Dan.
Ratni.
Kasno avgustovsko poslijepodne.
Jedan od onih u kojima sjedis pun nekog iscekivanja i nemira, a nista se ne desava. Bas nista.
Ni one na susjednom rovu ne vidim, zavukli se valjda u hladovinu i sute...
Da mi je nesto, da se desi, da razbije monotoniju.
Nista.
Z, nesto petlja oko mitraljeza..

I onda ih vidim.
Prasnjavim putem idu iz pozadine.
Jedan je stariji, sezdesetak...
Drugi je mladji.
Na sebi imaju one istocno njemacke (nama je receno da su istocno njemacke, mozda i nisu) pantole, one, s onim crnim crticama i izblijedjele maskirne jakne.
Onaj stariji je bez oruzja.
Mladji nosi kalasnjikov na ledjima.
Idu putem, pravo prema nama.
Gledam ih.
Ni ne kriju se.
Za par metara, imaju par metara, na kojima ih moze vidjeti snajper. Masem im da se sklone. Ne gledaju u mom pravcu, ne vide.
Nista ne bi.

-Zdravo momci, kako ste.
-Ne idite vise putem, snajper vas vidi, dol' kod one cijevi, idite vise desno, kanalom.
-Dobro si, fala ti. Rasime, vidis mogli smo izginut, a ni do kuce ne dodjosmo.
-Ma nece ba niko, vidis ove vrucine, i oni leze u hladovini nedje.
-Dje ste posli ljudi?
- Ma eto, da pitamo, moremol do kuce, tu u selo, ona treca sto se vidi putom dol.
- Ja sam hodza u selu bio, pa da mi je kucu da obidjem, nismo nikako bili...
-Ne morete, cujem Z kako im govori, ni ne gledajuci ih.
-Sad ne morete, kasnije, moremo i mi s vama, svakako cemo dol' u selo, al pred mrak.
-Za jedno sat, dva?
-Ja.
-Pucajul?
-Ma nema nista, mirno je, al ima osamdescetvorka gor' u onoj zemunici, pored one bukve, vidis li gor'?
-Ja, ja, vidim, pa se ne more proc cestom?
-Nije ono bukva, ono je mescini kruska, jeribasma... opet Z
-Morebit, ja sve mislio bukva.
-Ja jenom vidio na bukvi pise p****, pa kad k**** ne slomi
-Ja, bas ti znas citat, mater ti jebo nepismenu......
-Ne morete dol' miniran je put, al mi cemo vas provest, evo bukojeb, ce naprimjer, prvi...
-U jebo ti mater onu svoju, sto ti ne bi iso prvi.
-Ja znam citati, steta je da mene ko pogodi, ti si svakako glup, mater ti j***m.
-Otac ti glup, onaj pjano, j*** te on.
-Miniran je put, pa sacekajte, odvest cemo vas mi kasnije, ici cemo i mi u selo.
-Fala vam momci.
-Kud ne ponesosmo makar malo rakije, da vam damo, mi posli nako.
-Ma ima rakije, nabavimo u selu dole, da ste po pivu zbavili, bolje bi bilo.
-Il slanine malo..
Ne jedu ljudi slaninu, kretenu, j*** te Ilija tvoj.
Smijemo se.
Pognuti idemo putem prema selu medju linijama.
Boze ludosti....
Ko na dlanu nas vide, i samo je pitanje necije dobre volje hoce li nas pobiti ko zeceve.
Zamisli da zapucaju...
NIko nista.

-Ono je nasa kuca.
-Ona crvena?
-Ja
-E jebaji ga.......
- Z.....-e!
-Sta je?
-Idi nazad po B., ova crvena je njihova kuca.
-Idi ti, necu ja, jebi se.
-Ma mrsko mi, ko ce ic sad gor opet....
-A sto, sta je bilo momci.
-Pa vidis da ti je miniranio sve, jesi corav??
-Oj majko, moja, pa sta cemo...
-Jebat cemo matere svoje, eto sta cemo, hajmo cojku razminirat nas dvojica?
-Necu, j*** te on.
-Sjedite, zapalite, ako imate, morete doduse i nama dati.
-Ne pusimo mi.
-Boli vas k****, nemate nikakih poroka...
Sjeam uz zid nekakve kuce i vadim kutiju VEK-a, palim....Dajem i Z.
Odmah je bolje raspolozen
-Razminirat cu ja, j*** te B, znam i ja.
-Pa idi razminiraj, samo se pazi, imaju pastete, kod one prve.
-Znam ba....
Kasnije gledam kako uzimaju lopatu naslonjenu, na vrata necega sto je bezbeli bila stala i kopaju po djubretu. Prvo jedan, pa drugi.
Vade crne najlonske vrece i otvaraju ih.
Nekakvo posudje, sjajno......, "rosfraj", srebro, sta li??
Jesi vidio, ko bi reko.....Ko bi se sjetio. Dobro su, vidi dje su zakopali....
Odose pod orah.
Iskopase najlonku kesu, i otvaraju je.
Na koljenima su, ispred mene.
Stojim iznad njih i gledam zlatni nakit, sat, nekakvo drago kamenje...
Ima u onoj kesi kila zlata, brat bratu, plus sve ovo ostalo..........
Hm......
Kad bi ih cojk sad pobio obojicu ovdje izmedju linija, nit bi ih ko kad naso, nit bi pito za njih.....
Pa ja, sta ja znam ko su, mogu reci da ih nisam ni vidio, niti da su prolazili kraj nas...
Ko ce kad otkriti...
Ovo je medju linijama, sta ce ovdje?
Mores ih zatrpati u ono djjubre, za godinu ce istrunuti svakako?

Dje ces hodzu, otac te jebo ludi..........
Pa ja, sta ces, njihovo je svakako...
Nije tvoje.
Ruke mu drscu, dok mi pokazuje svaki predmet iz kese pojedinacno.
Ni ne znam, zasto mi ovo pokazuje, sta ja imam s njegovim prstenjem, narukvicama.......
Drago mu bezbeli, nisu mu nasli......
Vraca nakit u kesu, i kesu trpa u njedra.
Pitaju da im pomognemo oko vreca, s posudjem.
Trcimo putem, u polumraku, s teretom na ledjima, pokusavam se sjetiti gdje su one protivtenkovske, da ih zaobidjem.
Ma, ne more njih insan aktivirati, al opet.......
-Fala vam momci.
-Ajd u zdravlje.
-U zdravlje.

-j*** te oni, ni kutiju cigara nam ne dadose......
-A u p**** materinu, zaboravili smo rakiju
-e, jebaji ga.........

Valja mi sutra u crkvu!!
Vjerovali ili ne....

Salje mi neki dan, ovaj jedan poruku na fb-u, kaze moremo'l se naci jedan dan, hocu nesto da te pitam.
Kontam, sta ce me on pitati, otac ga danski, da nije i on nanijetio mojim stazama, al opet.... Ne vjerujem.
Haj reko more, sto ne bi moglo.
I nadjosmo se.

Kaze, ja bi da krstim dijete, pa bi voljeli da mu ti budes kum!!
Mene ko da grom pogodi, sto bas ja, de nadji koga drugog, ja ni sebi ne mogu, a kamo li...
Al dje ces to cojku rijet, da je makar "nas" ja bi nesto i smutio, al ne mogu ovome, nesto mi nezgodno.
Poce on mene falit i velicat, sam se sebi svidjeh, kako me lijepo opisa, al onda opet kontam: "morebit jaro, ti ni nemas koga drugog, pa ko velis more ona budala, od njega nit stete nit koristi!!"
To mi je nekako najblize istini.
Al sinoc mi ovo dvoje rekose, jest, on u tebe ko u Titu gleda, jos otkako si ga nasjetovo da ide, ono kad je iso....
I sve si mu reko kako ce i sta ce, ti bezbeli zaboravio, a njemu valjalo.
Pa ko eto, mozda je i zato....
- Pa mogo mi je kaki lijep sat uzet, ako je dotle doslo, a ne da me jos u brige dodatne baca, nije to mala zajebancija....
Heeeej Kum je to....
I jos kaze, kad poobavljamo to u crkvi, pa sta lijepo pojedemo i popijemo, ako ti nije veliki zahmet mogo bi nam i kakav govor odrzati.
E tu me ukopo dibidus.
Mogu ja, nije problem, pobrinut se za dijete, mogu i njima kad sta treba, ako zatreba.
MOgu sve.
Al bas govor da sastavim i odrzim pred tridesetak popjanih danaca i dankinja.....

Uh, majku mu, uvijek se u belaj neki uvucem.

I evo vazdan mozgam, sta bi i kako bi reko, da ne bude dosadno, a da opet ne izvrijedjam narod bas dibidus.
I ne ide mi bas.
Al evo sta sam dosad smislio, pa vi prosudite, more li ovo proci.

Dragi Stefane. (nije prvovjencani, odmah da se zna)

- Odlucio sam da ti odrzim govor (odlucio sam ja mudo marjanovo, al nemam izbora)
- I vi ostali morete slusati, morebit naucite sta iz sledecih par recenica, iako ja licno sumnjam u to.
- Jah... Nikad se ne zna.
- Dje sam stao, jah, Dragi Stefane!
- Ti sigurno ne razumijes nista od ovoga sto cu reci, al nikad se ne zna, mozda ti otac i mati sacuvaju ovaj govor, pa se nekad poslije u zivotu i ismijes, citajuci.
- Iako si od roditelja naslijedio lijepe osobine, ipak ce im trebati 20 godina, da od tebe naprave cojka.
- Cojka kojeg ce poslie toga, neka zena, u dva mjeseca pretvoriti u mekusca. (ja sam drugu rijec upotrijebio, al nju ne znm prevesti)
- Al tako ti je to u danasnja vremena, zene muskarce pretvaraju u mekusce.
- Vremena su se promijenila otkako je nama ostalima, onaj u crkvi glavu poljevo.
- Jah..
- Bilo kako bilo, krstili smo te. I to je pocetak.
- Mogo si proc i gore, al na svu srecu, mene probrase da ti budem kum.
- Tako da nije sve crno iako su ti ovo dvoje roditelji....
- Ja ne znam jesi li ih sam odabro, il su ti ih dodijelili ali.....
- Tako ti je to u zivotu.
- Dobrodosao na svijet djecace.
- Svi mi cemo pokusati da ti damo sto je moguce vise zivotnih radosti.
- Potrudit cemo se da ti stvorimo mogucnosti, sanse, ja, ponekad i koju igracku.
- Sad je do tebe kako ces sve to iskoristiti.
- Nesto mi govori da ces se provuci kroz zivot sa puno uspjeha, cak i bez nasih posebnih zelja.
- Bez obzira na sve, zelim familiji, i prije svega tvojim roditeljima puno srece
- Nazdravimo u to ime!!

Eto, ja sam za sad toliko

pa, nije kum dugme, majku mu
dobar, dobar..i ne sramoti nas kad se obandacis

Kume svaka čast ja mislim da će Stefan tebe za jedno 20 godina tražiti da mu pojasniš ovo oko žena

Amidža za govor ;hanka kako se na danskom kaže "kurat"