Graditelji crkava na otetoj zemlji isto su što i rušitelji džamija
Danas kad se svi sjeæaju Ferhadije, neka se sjete i zloèina u avliji "nane Fate", taj zloèin traje veæ 10 godina i nijedna vlast niti meðunarodna zajednica mu ne smije ništa
Dan džamija koji je juèer obilježen za Fatu Orloviæ iz Konjeviæ-Polja bio je izuzetno tužan. Ne samo zbog datuma koji podsjeæa na rušenje banjaluèke džamije Ferhadija i ostalih više od hiljadu džamija u BiH, veæ zbog èinjenice da "oni koji su rušili džamije u ratu, u miru otimaju muslimansku zemlju i na njoj grade crkve, a sve da bi zatrli muslimanske korijene u Bosni".
Nema, upozorava Orloviæ, razlike izmeðu rušitelja džamija po Bosni i graditelja crkava "tamo gdje im nije mjesto". Za nju, sve je to djelo "zloèinaèkih ruku".
- Isto je to za mene, jal srušio džamiju, jal napravio crkvu na muslimanskoj zemlji. I da je džamija napravljena na srpskoj zemlji, isto bih kazala. Evo, pogledaj crkvu u mojoj avliji, ona tu stoji da bude inat meni, mom mrtvom mužu, mojoj djeci, da bude inat svim muslimanima. Ona je upozorenje i prijetnja svakom muslimanu koji pored nje proðe, da mu Kaèavenda može doæi u avliju i odbosti komad babovine da na njoj pravi crkvu, isto kao što su njegovi sljedbenici ulazili u džamijske avlije i eksplozivom rušili džamije. Zato danas, kad se svi sjeæaju Ferhadije, neka se sjete i zloèina u avliji "nane Fate". Taj zloèin traje veæ 10 godina i nijedna vlast niti meðunarodna zajednica mu ne smije ništa - kaže Orloviæ.
Da je zakon zakonom i država državom, kako rušitelji Ferhadije i drugih džamija tako i graditelji crkava na muslimanskoj zemlji odavno su, kaže Fata, trebali biti u zatvoru.
- Nisam ja pravnik pa da znam šta mi je èiniti. Ali se stalno pitam zar baš niko od tih silnih Bošnjaka rukovodilaca što se gnijezde po Sarajevu i govore da se bore za prava svog naroda nije u stanju kazati da je dosta nasilja nada mnom. Jesam nepismena, ali znam da Dodik hoæe da ukine sud u Sarajevu zato što se tamo sudi srpskim ratnim zloèincima. Pitam sada ima li te bošnjaèke petlje u Sarajevu pa da ustane i pita šta to rade sudovi u Srebrenici, Bijeljini i Banjoj Luci, koji mene, bolesnu, mrcvare 10 godina i koji neæe da presude da se crkva izmjesti s moje zemlje - ogorèena je Fata Orloviæ.
Zahtjev novoj vlasti
Fata Orloviæ juèer nam je rekla da æe i od nove vlasti tražiti da riješe pitanje izmještanja crkve iz njene avlije. Èekat æe ih, veli, još koji mjesec, pa da vidi "hoæe li i oni lagati ko ovi što su do sada lagali".
ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА НА ЗЛАТИШТУ КАО ОДГОВОР НА СКУП У ОМАРСКОЈ
Уколико такозвани савез логораша БиХ сутра организује "дан логораша БиХ" у Омарској код Приједора, Савез логораша Републике Српске ће на Дан устанка у БиХ, 27. јула, подићи споменик висине 36 метара страдалим Србима на Златишту изнад Сарајева, изјавио је предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић.
"Српски логораши никада неће пристати на стварање јединственог `савеза логораша БиХ`, јер Бошњаци не признају постојање ниједног логора или затвора за Србе у БиХ", рекао је Дукић данас Срни поводом најављеног скупа у Омарској.
Дукић је рекао да српски логораши не признају непостојећи савез логораша БиХ и његове активности, које су првенствено усмјерене на стварање мржње према српском народу и РС.
Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је да ова организација сматра да би локалне власти у Приједору требало да забране сутрашње одржавање скупа такозваног савеза логораша БиХ.
"Непримјерено је да се дозволи одржавање једног оваквог скупа, јер још увијек нису утврђене чињенице које би на неки начин биле верификоване шта се то дешавало у Омарској током протеклог рата", истакао је Митровић.
Борачка организација Републике Српске /БОРС/ сматра крајње лицемјерном и неприхватљивом идеју такозваног савеза логораша БиХ да 9. маја у Омарској организује такозвани дан логораша БиХ и поручује да у тој намјери неће успјети.
"Неће успјети у својим ситнополитичким и шићарџијским намјерама и интересима и наглашавамо да ће 9. маја на подручју општине Приједор, као и у цијелој слободарској Европи бити обиљежен Дан побједе над фашизмом", саопштено је раније из БОРС-а.
Приједорски СУБНОР, Борачка организација, Организација породица погинулих, заробљених бораца и несталих цивила Приједор и Удружење ратних заробљеника и логораша прошле седмице су поново изразили незадовољство скупом такозваног савеза логораша БиХ, најављеним за 9. мај у Омарској.
Оштро противљење најављеном скупу у два наврата изразио је начелник општине Приједор Марко Павић, јер не подржава "политички скуп", а организатори скупа имају лоше намјере према Приједору и против су свега што чини добро овом граду.
Тзв. савез логораша БиХ намјерава 9. мај обиљежити као "дан логораша БиХ" обиласком споменика страдалим Козарчанима у Козарцу, а потом и посјетом Омарској гдје су предвиђена обраћања чланова тог савеза, као и чланова Предсједништва БиХ Жељка Комшића и Бакира Изетбеговића.
Teško je danas bilo suzdržati emocije ispred Komemorativnog centra u Tuzli gdje je ispraæeno 16 tabuta sa žrtvama genocida iz Bratunca.
Tromjeèesna beba Adina Hajdareviæ ekshumirana je iz masovne grobnice Suha u Bratuncu, u kojoj je pronaðeno 38 žrtava, meðu njima 20 žena i osmero djece od jedne do dvanaest godina. Adina Hajdareviæ nije imala priliku ni da izgovori rijeè MAMA, a krvnici su joj pucali u glavu. Zar se i samo nekoliko mjeseci života može smatrati dovoljnim za umiranje?
Pored male Adine smiraj na mezarju Veljaci æe naæi i Ardinel Kuniæ koji je imao 2 godine i sedam mjeseci kao i Šema Mašiæ koja je imala 77 godina kada je ubijena, a istog dana bit æe ukopana i njena kæerka Ševala. Posmrtne ostatke djeèaka Ardinela ispratila je njegova majka Safija Kuniæ koja je kazala:
Braæa Hasan, Hajrulah i Halil na šehidskom mezarju Veljaci ukopat æe posmrtne ostatke majke Fatime Džananoviæ iz Suhe.
- Sumnja se da je moja majka zajedno sa svojim suprugom živa zapaljena u kuæi Osmana Hodžiæa. Zajedno sa njima izgorilo je i èetvoro maloljetne djece. DNK analizom je potvrðen identitet moje majke, ali tijelo nije kompletno. Otac mi još nije pronaðen i nadam se da æe se naæi i njegove kosti kako bi dostojanstveno bio ukopan – rekao nam je Hasan Džananoviæ.
Onoga trena kada su Bošnjakinje Bratunca morale zakukati za svojim muževima, oèevima i sinovima ugasila se povijest ljudskog roda, kao što se danas gasi na mnogim mjestima širom svijeta. Zar se mora kucati na vrata prava i pravde, umjesto da oni sami pokucaju na vrata nedužno ubijenih Bratunèana.
Tabuti ukrašeni po jednom crvenom ružom, koja simbolizira ugašene živote, uneseni su u kamion, kojim su nastavili puta prema svom vjeènom poèivalištu. Dženaza žrtvama genocida iz Bratunca biæe klanjana sutra, 12.maja 2011.godine na šehidskom mezarju Veljaci u Bratuncu.
Zloèini u Srebrenici Dragan Crnogorac osuðen na 13 godina zatvora
Sud BiH osudio je Dragana Crnogorca na 13 godina zatvora za zloèine protiv èovjeènosti poèinjene 1995. godine u Srebrenici, nakon što je sklopio sporazum o priznanju krivice koji je postigao sa Tužilaštvom BiH.
Crnogorac je proglašen krivim da je kao pripadnik Centra za obuku na Jahorini Specijalne brigade policije Republike Srpske uèestvovao u ubistvu 10 muškaraca bošnjaèke nacionalnosti u Sandiæima u opštini Bratunac, objavila je Balkanska istraživaèka mreža (BIRN).
Sporazumom je za Crnogorca bila predložena kazna izmeðu 10 i 15 godina, a prema ocjeni Vijeæa, izreèena kazna je odgovarajuæa imajuæi u vidu da se optuženi "nije dobrovoljno našao na mjestu napada" veæ da je doveden iz Srbije, kao i da je ubistva izvršio po nareðenju.
"Optuženi je izrazio kajanje, bio je relativno mlad u vrijeme poèinjenja djela. Vijeæe je svakako imalo u vidu težinu djela, a cijenilo je i da je optuženi preuzeo obavezu da svjedoèi o djelima poèinjenim u okolini Srebrenice i tako doprinese efikasnijem gonjenju najtežih zloèina", rekla je predsjedavajuæa Sudskog vijeæa Minka Kreho.
Crnogorac je prije izricanja kazne izrazio kajenje i uputio izvinjenje porodicama žrtava.
"Iskreno se kajem bez obzira što u tom trenutku nisam mogao ništa sprijeèiti. Osjeæam odgovornost i ne znam šta bih sve dao da to nisam morao uèiniti", rekao je Crnogorac.
Odlukom Vijeæa, Crnogorcu je produžen pritvor. Na presudu je moguæe uložiti žalbu, ali ne u pogledu izreèene sankcije.
Obavljen ukop i dženaza civilnim žrtvama rata iz Zvornika
Na Šehidskom mezarju u Gornjoj Kalesiji, uz prisustvo više hiljada Zvornièana i drugih Podrinjaca, danas je klanjana dženaza i obavljen ukop još osam žrtava zloèina poèinjenih u etnièkom èišæenju Zvornika 1992. godine.
Tijela su ekshumirana iz masovnih grobnica Kazanbašèa, Crni Vrh, Turaliæi, Seferoviæi, Šahbegoviæi i Trnovac, a identifikovane su u proteklih godinu dana u Identifikacijskom centru Podrinje, koji djeluje u Tuzli. Najmlaða žrtva je Mirsad Osmiæ koji je imao 19 godina kada su ga Srbi ubili, dok je najstarija žrtva Bajro Karabegoviæ koji je imao 69 godina. Dženazu-namaz predvodio je vojni muftija Ismail ef. Smajloviæ.
Imena žrtava koje su ukopane na mezarju u Gornjoj Kalesiji:
1.Dautoviæ (Alije) Ibrahim r. 07.02. 1971. u Glodima
2.Hasanoviæ (Selme) Šemsudin r. 20.02. 1970. u Klisi
3.Osmiæ (Alje) Mirsad r. 20. 05. 1973. u Ðuliæima
4.Rizviæ (Omera) Ibrahim r. 11. 06. 1956. u Glodima
5.Karabegoviæ (Ohrana) Bajro r. 08. 08. 1923. u Križeviæima
6.Sulji djevojaèko Dautoviæ (Hasana) Ajna r. 02. 04. 1928. u Potoèanima
7.Okanoviæ (Rizve) Ramiz r. 17.02. 1961. u Grbavcima
8.Beèiæ (Smajla) Asim r. 13.04. 1949. u Memiæima
Pet sestara danas su ukopale i brata jedinca Ramiza Okanoviæa koji je pronaðen u masovnoj grobnici Crni Vrh:
- Odveden je 1992. godine iz Bijelog Potoka sa našim muževima, zetovima i djeverovima i više ih nismo ni vidjele – isprièala je jedna od sestara Razija Deliæ.
Dženazi je prisustvovao i èlan Predsjedništva BiH Bakir Izetbegoviæ, koji je obraæajuæi se novinarima kazao da su juni 1992. godine i juli 1995. godine dva najnesretnija mjeseca u historiji bošnjaèkog naroda pozivajuæi sve one koji bilo šta znaju o masovnim grobnicama da barem na takav naèin pomognu svojim bivšim i sadašnjim komšijama u pronalaženju njihovih èlanova porodica.
Prema rijeèima Ahmeta Grahiæa, predsjednika Udruženja nestalih i ubijenih Zvornièana, sa današnjom dženazom na Šehidskom mezarju u Gornjoj Kalesiji je ukopano 653 tijela, dok je oko 180 identificiranih žrtava ukopano na porodiènim mjezarjima. Sa zvornièke opštine potražuje se još od 560 do 580 osoba.
Na Šehidskom mezarju u Gornjoj Kalesiji vijence su položile i predstavnice udruženja Žene u crnom, koje su se još jednom došle pokloniti stradalim civilima u BiH.
U okviru obilježavanja devetnaeste godišnjice zloèina u Zvorniku èlanovi porodica nestalih i ubijenih Zvornièana posjetili su jutros i Tehnièki školski centar u Karakaju, u kojem je bio koncentracioni logor u kojem su provoðena ubijanja zarobljenih bošnjaèkih civila. Na tom mjestu je položeno cvijeæe i prouèena fatiha.
"Republika Srpska kao kolektiv je glavni izvšitelj zloèina i genocida" Izvor vijesti:
"Srpske radikalne mase se slažu s zloèinima nad Bošnjacima i spremne su to opet poèiniti bez trunke grižnja savjesti", to je poruka koja je poslana s demonstracija podrške ratnom zloèincu Ratku Mladiæu.
Velièanje ratnih zloèinaca i njihovih djela – uništavanje bošnjaèkog naroda, je velika bruka za srpski narod. Srpski politièari uporno ponavljaju da ne postoji kolektivne veæ samo individualna odgovornost za zloèine. No, upravo je ova kolektivna podrška od Banja Luke, Pala, Trebinja, Foèe, Višegrad itd. za kolektivni zloèin koji su poèinili Srbi nad Bošnjacima i te kako vidljiva i vjerujem da se svaki pošteni Srbin stidi ovih demostracija podrške zloèincu Ratku Mladiæu.
Da, kolektiv je kriv za zloèine nad nesrbima koji su se desili u:
Srebrenici (UN zaštiæenoj zoni) – više od 8.000 ubijenih, Zvorniku preko 3.000 ubijenih, Bratuncu preko 3.000 ubijenih, Vlasenici preko 2.300 ubijenih, Višegradu preko 1.500 ubijenih, Rogatici preko 1.500, ubijenih, Foèi preko 2.500 ubijenih, Brèkom preko 1.000 ubijenih, Doboj preko 1.500 ubijenih, Prijedoru preko 3.500 ubijenih, Banja Luci preko 1.000 ubijenih, Bosanska Krupa preko 1.000 ubijenih, Sanski Most preko 1.000 ubijenih...
U srpskoj opsadi Sarajeva (UN zaštiæenog grada), koja je trajala 1.475 dana ubijeno je preko 10.000 odraslih i preko 500 djece.
Tokom opsade na grad Sarajevo je je ispaljeno preko 480.000 projektila.
U cilju stvaranje Republike Srpske - protjerano je stotine hiljada graðana nesrpske nacionalnosti iz njihovih domova, a veliki broj muèen u sistematski razradjenoj mreži srpskih koncentracionih logora širom Bosne i Hercegovine.
Zloèinaèka srpska taktika u Brèkom u sjevernoj Bosni bila je ista kao i ona u Zvorniku u istoènoj Bosni i Prijedoru u zapadnoj Bosni – genocidno èišæenje nesrpskog stanovništva i vojni napadi bili su koordinirani i planirani i predvidivi. (Analiza: John Western- Staate Departments Bureau of Inteligenz 1992.)
U Bosni i Hercegovini je ubijeno 2.961 djece Bošnjaèke nacionalnosti: 302 djece od 0-5 godina starosti, 496 djece od 5-10 godina starosti, 715 djece od 10-15 godina starosti, 1.412 djece od 15-18 godina starosti.
"Masovna grobnica Suha kod Bratunca, dokaz je jednog od najmonstruoznijih zloèina u Podrinju. U grobnici je pronaðena Zekira Begiæ, ubijena zajedno sa bebom, u devetom mjesecu trudnoæe. Od 38 posmrtnih ostataka, naðene su i èetiri majke koje drže djecu u naruèju, te dvije majke sa djecom u zagrljaju" (Oslobodjenje).
Zloèinaèki kolektiv koji je odgovoran za ove zloèine se zove Republika Srpska. Republika Srpska kao kolektiv, mora odgovarati za zloèine koji su poèinjeni u njeno ime i u ime takvog srpstva (èistog, bez mješanja sa drugim narodima).
Kolektivnu odgovornost Republike Srpske treba utvrditi meðunarodni sud jer se samo istinom mogu stvoriti trajni uslovi za mir u BiH.
Sliku srpstva koju želi Republika Srpska možemo posmatrati kroz brojne zloèine u ratnom periodu i brojne masovne nacionalistièke demonstracije u današnjem "mirnodobskom" periodu.
Teško je objasniti taj nagon i "osjeæaj za pravdu" kojim se brojni zloèini kao i borba za Republiku Srpsku pokušavaju lažno prikazati kao srpski odbrambeno-otadžbinski rat. To je prokletstvo pogrešnog sistema vrijednosti zasnovano na lažima i mitovima.
Istina je, da Republika Srpska nikada nije postojala na tlu BiH i da tu ne može biti rijeèi o srpskoj otadžbini veæ samo o istoènoj Bosni - domovini/otadžbini Srba, ali i Bošnjaka koji su protjerani iz svojih domova.
Istina je, da je njihov "srpski odbrambeno-otadzbinski rat" u stvari srpski zloèin nad nesrbima pred kojim se odgovara na meðunarodnim sudu. Nažalost i srpska omadina je ginula upravo za ideologiju kojoj se sudi u Den Hagu, isto kao što su ginuli njemaèki mladiæi u drugom svjetskom ratu za hitlerovu fašistièku ideologiju. No, danas bi to u njemaèkom društvu bilo sramotno to nazvati otadžbinskim ratom.
Ne bih se složio sa mišljenjem politièara Dr. Dennisa Gratza kada on kaže da ove demonstracije nemaju posebnog znaèaja i da ne održavaju mišljenje veæine - iako bih voli da je on u pravu.
Ako veæina naroda misli drugaèije onda to mora i pokazati i javno i organizovano demonstrirati svoje mišljene, a u ovom sluèaju to nije tako.
Ne postoji èak ni mala srpska grupacija koja javno demonstrira zadovoljstvo da se konaèno hapšenjem zloèinaca diferencira/razlikuje "ljudsko srpstvo" od "zloèinaèkog srpstva"!? Izuzetak su intelektualni pojedinci.
Uostalom, veæina srpskog naroda u BiH je birala Milorada Dodika koji je glavni organizator negiranja zloèina nad Bošnjacima i politièki i ideološki nasljednjik Radovana Karadziæa.
Znaèajni su ovi nacionalistièki skupovi jer pokazuju da se odreðene srpske mase slažu sa zloèinima nad Bošnjacima i da su spremne to opet poèiniti bez trunke grižnja savjesti. Tu se vide mlade generacije koje su odgojene u takvom duhu i misle da su u pravu te se na taj naèin bore za "èast srpstva".
Ineresantno je da su ove "mase zla", koje brane zloèince, u stanju organizovati brojne demonstracije širom BiH, za razliku od bošnjaèkih stradalnika i njihovih potomaka koji su izgleda brzo zaboravili nevolje koje ih mogu opet zadesiti, te nisu u stanju da zajedno i organizovano dignu svoj glas za istinu.
No, za takvo stanje su najviše krivi politièki prestavnici bošnjaèkog naroda - koji se nakon svega što se desilo, boje (ne žele) otvoreno i ponosno suprostaviti nepravdi, te svaki put uzmièu po jedan korak nazad i tako do nove propasti...
Bošnjaci ne bi trebali ponavljati greške, po onoj: "Za rat je potrebno dvoje" što je svakako zabluda koja je koštala života hiljade nedužnih i nespremnih ljudi.
Genocid, osim što je zloèin najvišeg ranga, u pravnom smislu, je i društvena pojava sklona ponavljanju. On æe se u odreðenim trenucima teške ekonomske i politièke krize na širem planu nastaviti. Jer naredbodavci i izvršioci nisu zadovoljni rezultatima. Plan je bio potpuno uništenje Bošnjaka i nestanak Bosne s geografske karte. Bosne još uvijek ima, a i Bošnjaka. Zbog njihovog postojanja, genocid æe se nastaviti odnosno pokušati izvršiti u punom kapacitetu u povoljnim društvenopolitièkim okolnostima (Doc. dr. Rasim Muratoviæ, nauèni saradnik Instituta za istraživanje zloèina protiv èovjeènosti i meðunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu).
Za rat i zloèin je potrebno samo jedno zlo - upravo ova radikalna masa naroda, koju uveliko podržava srpski nacionalista Milorad Dodik sa veoma upitne politièke platforme - Republike
Srpske.
Vi jeste pokušali ubiti cijeli jedan narod, ali upamtite niste ubili naše pamæenje. Ono je od današnjeg dana jaèe od svakog zla koje ste nam uèinili i pratiæe vas dok postoji trag o vašem postojanju. Naše pamæenje vašeg zloèina je naše pravo i naš zavjet!
Re: RS genocidna tvorevina (sabrani primitivizmi)
