Antidepresiv(na)


Narandžasta futrola za moju malu Nokiu

se ofucala.

Plava tašna preko ramena koju nosam na posao

i natrag isto tako.

Olovka čeka da zapišem nešto,

a ja kuckam.

Bilješku na facebooku.

Viidim večeras rasprava zašto znati

ko nam gleda profil.

Analiziram sebe i priznajem

da mi je drago kad neko reaguje

na ono što napišem,

a nije mi mrsko ni kad mi lajkuju linkove.

Biće da sam ipak samo čovjek.

Kud ćeš više?

Došlo je dotle da tepam telefonu.







[Edited by Sufler on 18-01-2011 at 11:13 GMT]

Sreća

Postoje i dese se oni trenuci
kad se čovjek osjeti spokojno
i sluti da će sve biti dobro.

Kao da su brige, more i bolovi,
fantomski i pravi,
odneseni nekom lakom rukom
i ostavljeni daleko od ovog tijela.

Uživam dok traje,
zlaćano sunce na razigranim dubrovačkim valovima
još prolijeće pred očima moje tuzlanske svakodnevice,
a ja znam da sam sretan jer me ima.

Dubrovački balkon

Ovo je pričica o jednom dubrovačkom balkonu. Anno Domini 2011. Ne, nije u pitanju jedan od onih čuvenih balkona u Gradu. Ovdje se radi o najobičnijem balkonu na koji se izlazi iz sobe na šestom spratu jednog hotela u Uvali Lapad. Elem došao ja uredno u hotel, pokazao vaučer i ljubazni domaćini smjestiše me u sobu 605 na rečenom, već znate, šestom katu. Pogled na more. Soba jednokrevetna, kažu u agenciji "superior". Odmorio se ja nakon vožnje autobusom iz Sarajeva, te isto veče predstavio svoje "Kroćenje straha" mojim divnim dubrovačkim prijateljicama u, zamisli, irskom pubu, u Gradu. Vratim se ja tako oko ponoći u sobu i prije no što otvorih balkonska vrata zapazih naljepnicu na staklenim vratima. Na četiri jezika. Lijepo piše da ne zatvaramo do kraja vrata s druge strane, dakle kad smo na balkonu, jer da ista više nećemo moći otvoriti i da ćemo prema tome ostati zaključani s pogrešne strane balkonskih vrata. Primih ja to k znanju uživajućui u mirisnom dubrovačkom zraku u kojem se miješa najljepša aroma mora i bora. Vratih se u sobu, zatvoiih vrata koja se zaključaše i zaspah snom pravednika koji je došao da se odmori od samog sebe i cijelog svijeta.


Ne bih ja bio ja da sutra ujutro nakon buđenja, jutarnje toalete i odijevanja, čak sam i ručni sat stavio, prije doručka, ne odlučih da vidim kakvo je vrijeme i treba li možda ipak obući duge gaće. Izađoh ja na balkon, vjetar puhnu, a ja se okrenuh i iz drugog pokušaja zalupih vrata balkona da mi se soba ne rashladi. (Što ti je kultura promaje, iako je ne priznajem, pridržavam se pravila.) Kako brava kliknu, tako i meni sinu lampica u praznoj glavi o onom upozorenju na četiri jezika od kojih se ja volim hvaliti da razumijem najmanje tri....


Nastavak u novoj knjizici...

[Edited by Sufler on 22-02-2011 at 11:03 GMT]

[Edited by Sufler on 22-02-2011 at 11:03 GMT]

[Edited by Sufler on 22-02-2011 at 11:03 GMT]

Tajna ljubav

Želio bih da napišem
ono što najviše želiš pročitati,
zagrliti i ugrijati kad
te trese drhtavica
osamljenosti i čežnje.

Želio bih izgubiti se u
tim očima boje meda
i sanjati dugo
dok u njima ronim,
a ti da mi ne daš izroniti.

Volio bih da ti kažem
- volim te.
Eto, sad znaš.
Kazah to ovako javno.

Da sam hrabar
kao što nisam
napisao bih i tvoje ime
i okačio sliku na facebook
da svi znaju.

Ipak su tajne zanimljivije, zar ne?

Somborski trenutak


Идем тако најширом градском улицом

у лијепом граду Сомбору

једне хладне јануарске суботе.

Чекам пријатеља да се упутимо скупа

према Новом Саду.



Опуштено пролаѕим од Жупаније

до Градске куће.

као да сам на Туѕланском Корѕу.


Од радње до радње.


С ноге на ногу.

А кошава фино реже.

Ставио капуљачу и не смета.



У продавници ципела

нађох уѕ подршку љубазне продавачице

смеђе лијепе ципеле број 46

По ЈУС-з. Охо, право ми могу.

Не морам савијати прсте.



Картице примају.

Веѕа с Босном ради.

све ме кренуло

"у том Сомбору"!

Dosta sivo

Ne razumijem sestru.
Hoće da kupi sive cipele.
Naravno, u Tuzli nema takvih kakve bi njoj pasovale.
Potražiće ih negdje drugdje.
Ne razumijem potrebu za sivim cipelama.
...Idu valjda sa sivim odijelom.
Dosta mi je sive na nebu.
Plave mi dajte!
Molim.

citat:

---

Sufler wrote:
Tajna ljubav

Želio bih da napišem
ono što najviše želiš pročitati,
zagrliti i ugrijati kad
te trese drhtavica
osamljenosti i čežnje.

Želio bih izgubiti se u
tim očima boje meda
i sanjati dugo
dok u njima ronim,
a ti da mi ne daš izroniti.

Volio bih da ti kažem
- volim te.
Eto, sad znaš.
Kazah to ovako javno.

Da sam hrabar
kao što nisam
napisao bih i tvoje ime
i okačio sliku na facebook
da svi znaju.

Ipak su tajne zanimljivije, zar ne?

---

Čekajući vijesnike proljeća

Poslije sive, zeleno i plavo.
Nakon magle, sunce i mjesec.
Gojzerice smjenjuju sandale.
Bol se pretvara u radost.
Netrpeljivost se topi
na zrakama ljubavi.
Osmijehom pozdravljam novi dan.
U snu.
Ne želim se buditi.



...

Hvala Hurija