Gordan Balaban - Jesen je, sta da ti kazem Ana

Jesen je, sta da ti kazem Ana?
Eto, sada kisa ne pada
Ali u dusi vraski je bolno
Zacudo, prazne su mi oci

Jesen je, i zute reci ostaju
Kao nemi listovi
Na ovome stolu

I danas, na mome pragu
Nema nikakvog gosta
Sivilo umesto bola
Sivilo umesto bola

Jesen je, sta da ti kazem Ana?
I sama valjda vec shvatas draga
Nisu potrebne ni neke reci
Ovo je surovo vreme

I danas, na mome pragu
Nema nikakvog gosta
Sivilo umesto bola
Sivilo umesto bola

U senci svog straha stojim i dozivam tvoj smeh
zvuk odlazi u beskraj jer nema se na čemu zaustaviti!
nema srca na kome se može odmoriti
i koga može trgnuti!
Nema ničega

Moja reč kruži svetom i luta
luta kao gusar u potrazi za blagom
i u čijem oku blista sloboda

Reč je luda i nema smisla
poput pijanog mornara gubi se u mrak
a onda ujutru,
kreće za galebovima
ko zna gde?!

To je samo moja reč
to sam ja!
A život, život je svo to nebo
i more ispod njega!
I ti galebovi i tuga.

Život je sloboda
i moja reč ga ima u oku.
a ja imam tebe
i u oku i u srcu!

A ja sam opet, samo ona reč
a ti, ti si moja sloboda i moj život!

I ako nekad vidiš u ovom moru
poruku u boci
znaćeš da je za tebe
i molim te nemoj je otvarati
pusti je da i dalje luta,
jer u svakom trenutku
znaćeš da je moja reč ljubav
i da dok stojim
u svojoj senci straha
osmeh ti dozivam sa "volim te"!


Đorđe Mitić

DOTAKLA BIH TE

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.

Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

MOJA LJUBAV

Ova je moja dusa ispunjena tobom,
kao tamna gora studenom tisinom,
kao morsko bezdno neprovidnom tminom,
kao vecni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
teces mojom krvlju. Zena ili masta?
Ali tvoga daha prepuno je svasta,
svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
radjas se u meni kao sunce noci,
i u mome telu drhtis u samoci,
raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
celo moje bice to je trepet sene
o ljubljena zeno silnija od mene -
ti strujis kroz moje vene u sve dobi.

Kao mracna tajna lezis u dnu mene,
i moj glas je eho tvog cutanja. Ja te
ni ne vidim gde si, a sve duge sate
od tebe su moje oci zasenjene.


Jovan Ducic

Sva neskromnost moja
i zedj nabujale mladosti
bubnjale su mi u grudima.

Jurio sam kroz vjetar
i tu proljecnu kisu,
sto dalje,
za leptirastim snovima
pruzao sam ruke...

Posustavsi,
sletjeo sam
u tvoje krilo
da bih se
tvojim plamom
ogrijao malo
i u rukama njeznim
potkrijepio zrackom
tvog pogleda,
napio vedrine
tvoga osmijeha,
pa se vinuo
u letove nove...

Ali, u sjeni tvoga oka
usidrio se oblacic
moga sna
i ostao sam
kraj ogromnog sunca,
sto u tebi sam otkrio
i ciji sam zrak i sam postao...

Nisi uspeo skriti

Oka

Drhtaj.

Nebo u njemu

Ostalo je vedro.


Za mene.

Sreca je sto spavamo pod istim nebom
zato, gdje god da si veceras
podigni glavu i cuces govor zvijezda
hej, pa ti nekome nedostajes...

"...Dan uz tebe, posut je ruzama,
ushicenjima, ljepotom ljubavi,
treptaju duse, tvojim dodirima,
blazenstvu, tihoj sreci, koja nosi me u visine,
uljuljkujuci me u zagrljaju tvome,
misao je tako vesela, ispunjena tobom,
trenutak uz tebe traje satima,
njeznosti, dodire, upucujem tebi mislima...
kako samo ceznem dotaci te sada..."

Čežnja za tobom - Evica Kraljić

Darujem se noćas
kroz ustreptale misli zvijezdama
Poljupcima noći prekrivam sve staze
do užarenih visina strasti
Uzavrela krv struji
kroz nabacane riječi
kojima me želiš slomiti
Ne dam se vjetrovima ljutnje
što teku sa usana
I ne marim što me zapljuskuju
kapi ledene kiše sa trepavica
Ne bole me ni tragovi tuđih koraka
što gaze mi po uspomenama
Samo ponekad osjetim
u dubini srca
dah tvojih misli
I iznova se slomim
u čežnji za tobom.