Praznični zapis

Dok se danas vozimo
s Ilidže preko Vranduka.
Žepča, Zavidovića,
Ozrena, Konjuha,
Banovića i Živinica
do Tuzle,
s radija dopiru zvuci
pjesme "Zemljo moja"
i glas Ismete Dervoz,
sevdalinke pjevaju Nada Mamula
i Zehra Deović,
govore preživjeli učesnici
Zemaljskog Antifašističkog vijeća
Narodnog Oslobođenja
Bosne i Hercegovine,
meni nekako žao
što sutra valja na posao.
Nije da sam baš toliko lijen,
ali dok prvi snijeg lagano
promahuje pejsažima pored
Suzukija što ga sestra vozi,
čini mi se da mi je dosta
i politike, i posla, i rasprava.
O samom sebi, da i ne govorim.

N.M.River 2013.

http://radiogornjigrad.org/?p=13472

Ne žalim se!

Pogleda praznog
u plafon gledam
na podu ležim
i nisam nesretan,
ne boli me ništa posebno
rad bih bio obradovan biti,
ali znam ja već
kako stoje stvari...

Vrtim pjesmu staru
jedem kupovnu
makovnjaču, usput čitam
vijesti iz zemalja balkanskih
i svijeta i mislim
kako ću pobjeći na dubrovački
Lapad za tačno mjesec dana.

Ne žalim se!

N.M.River 30.11.2013.

I truhli paradajz je dobar kad nema drugog honorara za nastup. (Hvala Dino Pora za inspiraciju )

N.Mešić River 2013.

Ohoho

Od očaja očas
olabavim opasno
ostatke osvita
ondje.

Obnovim opet
olinjale obrise
ovoga ovakvog
ovdje.

Ostajem osnažen
ohoho.

N.M.River 2013.

Nedjeljom popodne uz Lesi i Facebook

Na ekranu "Lesi se vraća kući",
tepih na kojem ležim
peglajući leđa baš bi
mogao biti usisan,
tražio sam naočale
u Miričini kupljene koje se
iza njegovih šara sakriše,
sestrin laptop do mene na podu
i tako...nedjelja popodne,
tata i ja ručali, on sad pere
suđe (ne bi volio da se to zna,
nekad je gasio svjetlo
da komšiluk ne vidi kako on pere
ponekad ženi suđe jer mašina
za isto nikad nije
u našoj kući popularna postala.
Mislim da ću nakon što
naparih oči na đakonijama koje
Biba Saračević (buredžici i palačinke)napravi
i ofejsbuči i ja kroasane
odmrznuti, u rernu staviti
i sačekati pola sata po receptu
na ambalaži na 200 stepeni
i u akciju krenuti. (Biće i za roditelja)

N.M.River 2013.

Ne stižem

Ne stižem
posvetiti se sebi,
ili makar
tako mislim samo.

Sebično želim više
lijećući tamo i ovamo,
puno ostvarim,
a želje još veće.

Nezasito dalje idem
u hroničnom nezadovoljstvu
sobom i nekako
mi se čini
da usporiti

ipak ne treba.

N.M.River 19/20.12.2013.

Prihvatanje sebe

Znam, čini se,
da ponos na ono
ko sam i što sam
ne isključuje ljubav
za tvoje ko sam
i što sam.

Vječna pitanja
na koje odgovor tražimo
ili ga uzmemo serviranog
kako nas nauče.

Zapitati se treba,
makar ponekad,
prihvatam li svoje
ko sam i što sam,
ako mi se tvoje
još tako opasnim čini?

Nisam li devalvirao
sebe
ako tvoju vrijednost
cijeniti ne znam?

N.M.River 26.12.2013.

Суботом кад искипи млијеко

Док с другом Амиром
о предностима и љепотама ћирилице
и латинице у писању имена
омиљених глумаца
у филму Шарада Одри Хепбeрн, Волтера Матауа и Керија Гранта
на фејсбуку
егленишем, пријатељ Милан ми даје
Милицин рецепт за болна стања леђа
с хреном, ракијом и брашном
што мало пече, али помаже.
козје млијеко с којим кафу пијем
ми искипи у кухињи и цијели стан замириса
на живот и пријатељство.
Још да су Миланови колачи ту,
леђа би мање трокирала при устајању.

Н.М.Ривер, 28.12.2013.

Oda piti ljubavi

Kad rahmetli mati
nije znala šta bi
brzo skuhala,
a da svi hoće i vole,
na brzinu bi umijesi tijesto,
razvuci jufku po stolu,
otsijeci krajeve,
dodaj mesa faširanog ili
mladog sira uz koje jaje,
savij rolne i presijeci, te
zvrkove formiraj i u rernu.

Nista brže i jednostavnije,
a tako veliko, tako teško za
nas neznalice i smotane.
Ništa bolje od pite
koju mati napravi.
Današnja iz pekare
nikad ne zamiriše isto.

N.M.River 2014.